Воле џез и добре су у математици: Девет необичних ствари које нисте знали о ајкулама

Ајкуле су међу најстаријим кичмењацима предаторима на Земљи - и после стотина милиона година еволуције, развиле су неке изненађујуц́е особине.

Ево девет необичних чињеница о њима.

1. Кад све умре, оне преживе

Оне (или њихови блиски преци) преживеле су свих пет највец́их масовних изумирања на Земљи - међу њима највец́е и најразорније пермско-тријаско или „Велико изумирање“.

Овај катастрофални климатски догађај убио је вец́ину живота на Земљи, од чега око 90 одсто у морима и океанима.

Међутим, ајкуле су наставиле да живе.

Данас се налазе у готово сваком делу океана.

2. Математика им је блиска

Иако се често мисли да су ајкуле глупи предатори, вођени искључиво инстинктом и неутољивом глађу, истраживања сугеришу да су заправо прилично паметне и лако уче.

Могу да уоче разлику међу звуцима, апстрактним обрасцима и геометријским облицима.

У једном експерименту, младе сиве бамбус ајкуле памтиле су информације о облицима и оптичким илузијама скору годину дана.

Могу такође да обављају основне математичке радње, уочавајући разлику између скупова од три и пет, и четири и седам облика.

Нису успеле да направе разлику међу сличним скуповима од четири и пет облика.

3. Воле џез

Рогатим ајкулама ништа није важно, ако нема прави ритам.

Примерци ове врсте, која насељава дно мора и претежно се среће у аустралијским водама, добили су задатак: да допливају до одређеног места у акваријуму када се пусти музика, после чега би били награђени храном.

У експерименту, који су спровели истраживачи са сиднејског Универзитета Маквори, ајкуле су одлазиле да места за храњење када би био пуштен џез, али нису успевале да успоставе исту асоцијацију када би се зачула класична музика.

„Било је очигледно да су ајкуле знале да треба да ураде нешто када би била пуштена класична музика, али нису могле да схвате да треба да оду на друго место", навео је истраживач Калам Браун у саопштењу за медије.

4. Ајкуле имају пупак

Иако поједине ајкуле полажу јаја, многе врсте, попут бик ајкуле и ајкуле чекићаре, носе младунце у материци и хране их путем пупчане врпце, попут људи.

Зато неколико месеци по рођењу, младунци имају пупак док ожиљак на месту пупчане врпце не зарасте.

Постоје и врсте код којих ембрион расте у јајима која се излежу док су још у телу мајке.

Костељ ајкуле на овај начин рађају, после бременитости која може да траје до две године.

5. Бебе ајкуле једу једна другу док су у материци

Поједине врсте, попут пешчане ајкуле, бачене су борбу за опстанак од почетка, док су још у утробама мајки.

Женке пешчаних ајкула имају две материце и у свакој од њих може расти до пет младунаца.

Ембриони се хране једни другима док не остане само један.

Овај феномен је познат као интраутерини канибализам или аделфофагија, што значи „јести сопствену браћу".

Пошто поједу браћу и сестре, бебе пешчаних ајкула уживају у ексклузивном приступу неоплођеним јајним ћелијама, које њихове мајке настављају да производе, што их чини јаким када се роде.

6. Ајкуле имају најбоље пријатеље

Ајкуле нису усамљени ловци, како их често представљају.

Сива гребенска ајкула воли да проводи време са истим друштвом до четири године.

Оне се деле у мање групе, одлазе сопственим путем да би се поново окупиле током сезона.

Младе лимун ајкуле такође воле да живе у групама и, што је још важније, оне уче нове вештине једне од других током социјалних интеракција, попут начина да нађу храну или да избегну предаторе.

Више воле да проводе време са ајкулама њихове величине и онима које су раније упознале.

Велике беле ајкуле можда чак имају и најбоље пријатеље.

Иако се често мисли да воде самачки живот, забележено је да су две велике беле ајкуле, назване Симон и Џекил, путовале заједно 6.000 километара без раздвајања.

7. Тела ајкула прекривају мали зуби

Кожа ајкула је чудесан материјал.

Италијанске занатлије користиле су је у 18. веку да омекшају ивице непроцењивих Страдивариус вилоина.

А у викторијанској Британији постала је омиљени материјал за израду украсних предмета и детаља код столара и произвођача намештаја, који су је називали 'shagreen'.

Кожу ајкула прекрива мноштво сићушних „зуба", који су положени уз тело под утицајем струјања воде током кретања, чиме се смањује хидродинамички отпор.

Ако бисте руком прешли супротно од смера тих зубића, осећај би био као да трљате нарочито грубу шмирглу.

Ајкуле повремено налете на непознате објекте, осећајући њихову текстуру и чврстину помоћу грубих ивица коже, што може бити лењ начин да провере да ли је предмет за јело.

8. Ајкуле могу да осете откуцаје вашег срца

Ајкуле имају осам чула.

Поред наших стандардних пет - вида, слуха, мириса, додира и укуса, такође имају суперчула која им омогућавају да уоче промене у притиску или напону у води, и чак да осете Земљино магнетно поље.

Редови пора пружају се дуж обе стране тела ајкуле.

Испуњени су течношћу и сензорним ћелијама.

Кретање воде око ајкуле изазива померање ових ћелија налик длачицама у течности, што ајкулама омогућава да региструју вибрације.

Имају органе који се састоје од сензорних ћелија налик длачицама расутим по читавом телу.

Захваљујући њима могу да уоче нискофреквентна електрична поља која стварају друге животиње, па тако могу да лове у потпуном мраку или да пронађу плен сакривен у песку.

Поседују и другу врсту чулних органа.

Хиљаде посебних пора прекривају главу ајкуле, а свака је испуњена осетљивим нервним ћелијама.

Захваљујући њима, ајкуле могу да региструју електричне импулсе које стварају мишићне контракције оближњих животиња, на пример, откуцаји срца.

Помажу им да препливају хиљаде километара океана, користећи Земљино магнетно поље за оријентацију и навигацију.

9. Ајкуле су старије од дрвећа, Сатурнових прстенова и Северњаче

Ајкуле су невиђено старе.

Најстарији фосилни остаци предака данашњих ајкула потичу од пре 450 милиона година.

Они су отприлике 60 милиона година старији од првог дрвећа, 220 милиона од диносауруса, 350 милиона од Сатурнових прстенова и 380 милиона година од звезде Северњаче.

Прве ајкуле са зубима појавиле су се пре око 410 милиона година, а прва група која заиста личи на ајкуле развила се пре 380 милиона година.

Многе од ових древних риба нису заправо биле ајкуле, али су биле са њима повезане.

А онда, пре 195 милиона година, најстарија позната група ајкула какве данас знамо се појавила са флексибилном вилицом, коју могу да избаце напред и способности да брзо пливају.

Данас постоји око 500 врста ајкула.

Тај број је много мањи него пре 50 милиона година, иако се нове врсте стално откривају.

Што се тиче наше везе са овим врхунским предаторима океана, најближи заједнички предак људи и ајкула живео је пре око 440 милиона година, мада је много више личио на ајкулу него на човека.

Наше еволутивне лозе можда су се раздвојиле пре више милиона година, али је наше постојање на Земљи нераскидиво повезано.

Погледајте видео о човеку којем су ајкуле најбољи пријатељи

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk