Кад уметност изађе међу људе: Велика ружичаста инсталација на аеродрому у Београду

Када слетите на аеродром у Београду и изађете из терминала за доласке, скоро је немогуће да вам испред промакне велика и разграната уметничка инсталација.

Управо тако сам је и ја приметила по повратку са одмора.

Јарко ружичаста инсталација привлачи пажњу необичним обликом - састављена је од плетених цветова чије се латице шире попут сунчевих зрака, али истовремено подсећају и на пропелере авиона.

Цветови су постављени на металну конструкцију, попут грана, па изгледа као да изненада расте из простора око себе.

Мекани конац и интензивна боја стварају упечатљив контраст са бетоном, стаклом и челиком аеродромског окружења.

Док већина путника жури ка таксију, аутобусу или члановима породице који их чекају, плетиво величине скоро три метра с леве стране на тренутак прекида тај ритам.

Неки застану, фотографишу је или покушавају да одгонетну шта представља.

Инсталација се зове „Сунце не бира кога греје“, а њена ауторка је визуелна уметница Јелена Блечић.

'Сунце не бира кога греје'

Пре него што је стигла на аеродром „Никола Тесла“, била је постављена у Музеју на отвореном „Старо село“ у Сирогојну, где је, како каже уметница, почела да потврђује идеју због које је настала.

„Од почетка сам желела да уметничко дело изађе међу људе.

„Када није у галерији, већ под отвореним небом, људи му прилазе другачије, имају мање задршке и спремнији су да са њим успоставе однос“, каже Блечић за ББЦ на српском.

Назив скулптуре уједно је и порука коју ауторка жели да пренесе.

„Сунце је најмањи заједнички садржалац свих нас. Оно не прави разлику међу људима.

„Верујем да је важно да не останемо заробљени у црно-белим погледима на свет, већ да покушамо да видимо оно што нам је заједничко.“

На Златибору је, присећа се, често посматрала посетиоце како прилазе скулптури чак и током поставке.

„Људи су седели поред ње, разговарали, враћали се да је поново погледају.

„Тада сам схватила да скулптура има живот који превазилази мене као аутора“, каже 52-годишња уметница са каријером дужом од две деценије.

Бави се сликарством, ауторским дизајном, као и примењеном психологијом.

Шарени атеље - продужетак унутрашњег света

Када сам стигла у њен атеље у центру Београда, Блечић ме је дочекала насмејана.

Док ми је кувала кафу, поглед су ми привукли зидови прекривени њеним радовима, скулптурама, сликама и записима.

Сваки кутак простора делује као продужетак њеног унутрашњег света, место у којем се боје, облици и идеје преплићу.

Једно веће дело постављено близу улаза готово се намеће као добродошлица у простор у којем настају њене необичне форме.

Окружена шареним инсталацијама и материјалима, Блечић показује начин на који размишља о уметности.

У њеном атељеу нема јасне границе између скице и завршеног дела.

Конци, боје, текстуре и конструкције део су процеса који је свуда видљив.

Од планинске ливаде до аеродромског терминала

Идеја да Сунце постави на аеродрому појавила се случајно, на предлог пријатеља.

Међутим, после разговора с управом договорено је да инсталација мора да буде скраћена за око пола метра, док је њена конструкција, тешка око 300 килограма, прилагођена новој локацији.

Контраст између индустријске архитектуре терминала и скулптуре обложене ручно хекланом вуном један је од разлога због којих дело привлачи пажњу.

„На Златибору је била део природе, овде је окружена бетоном, стаклом и челиком.

„Те две локације су потпуно различите, али управо зато показују колико простор мења начин на који доживљавамо уметност“, каже Блечић.

Скулптура је на аеродром постављена у децембру 2025. и планирано је да тамо остане две године.

Из компаније Белграде Аирпорт за ББЦ на српском кажу да желе да савремена домаћа уметност буде део првог сусрета путника са Србијом.

Додају да универзална порука дела одговара аеродрому као простору кроз који свакодневно пролазе људи из различитих делова света.

Блечић сматра да би уметничка дела чешће требало да буду присутна у јавном простору, уместо да остану доступна само посетиоцима галерија и музеја.

„Када уметност постане део свакодневице, људи јој прилазе спонтано, без осећаја да морају да је разумеју.“

Зато, каже, често посматра реакције пролазника.

„Није ми најважније да неко каже да му се допада. Много ми је занимљивије када видим да је неко застао. Ако је уметност некога натерала да успори или да се запита, већ је остварила сврху.“

За Блечић, зато, скулптура није завршено дело.

„Желим да путује. Верујем да има право на сопствени живот и да њена порука није важна само за Србију.“

Њена скулптура данас стоји на месту мимохода хиљада путника из различитих делова света, али неки застану, као ја, осмотре је и фотографишу.

Управо у том кратком сусрету са пролазницима, каже уметница, види смисао њеног пута.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk