Vole džez i dobre su u matematici: Devet neobičnih stvari koje niste znali o ajkulama

Ajkule su među najstarijim kičmenjacima predatorima na Zemlji - i posle stotina miliona godina evolucije, razvile su neke iznenađujuće osobine.

Evo devet neobičnih činjenica o njima.

1. Kad sve umre, one prežive

One (ili njihovi bliski preci) preživele su svih pet najvećih masovnih izumiranja na Zemlji - među njima najveće i najrazornije permsko-trijasko ili „Veliko izumiranje“.

Ovaj katastrofalni klimatski događaj ubio je većinu života na Zemlji, od čega oko 90 odsto u morima i okeanima.

Međutim, ajkule su nastavile da žive.

Danas se nalaze u gotovo svakom delu okeana.

2. Matematika im je bliska

Iako se često misli da su ajkule glupi predatori, vođeni isključivo instinktom i neutoljivom glađu, istraživanja sugerišu da su zapravo prilično pametne i lako uče.

Mogu da uoče razliku među zvucima, apstraktnim obrascima i geometrijskim oblicima.

U jednom eksperimentu, mlade sive bambus ajkule pamtile su informacije o oblicima i optičkim iluzijama skoru godinu dana.

Mogu takođe da obavljaju osnovne matematičke radnje, uočavajući razliku između skupova od tri i pet, i četiri i sedam oblika.

Nisu uspele da naprave razliku među sličnim skupovima od četiri i pet oblika.

3. Vole džez

Rogatim ajkulama ništa nije važno, ako nema pravi ritam.

Primerci ove vrste, koja naseljava dno mora i pretežno se sreće u australijskim vodama, dobili su zadatak: da doplivaju do određenog mesta u akvarijumu kada se pusti muzika, posle čega bi bili nagrađeni hranom.

U eksperimentu, koji su sproveli istraživači sa sidnejskog Univerziteta Makvori, ajkule su odlazile da mesta za hranjenje kada bi bio pušten džez, ali nisu uspevale da uspostave istu asocijaciju kada bi se začula klasična muzika.

„Bilo je očigledno da su ajkule znale da treba da urade nešto kada bi bila puštena klasična muzika, ali nisu mogle da shvate da treba da odu na drugo mesto", naveo je istraživač Kalam Braun u saopštenju za medije.

4. Ajkule imaju pupak

Iako pojedine ajkule polažu jaja, mnoge vrste, poput bik ajkule i ajkule čekićare, nose mladunce u materici i hrane ih putem pupčane vrpce, poput ljudi.

Zato nekoliko meseci po rođenju, mladunci imaju pupak dok ožiljak na mestu pupčane vrpce ne zaraste.

Postoje i vrste kod kojih embrion raste u jajima koja se izležu dok su još u telu majke.

Kostelj ajkule na ovaj način rađaju, posle bremenitosti koja može da traje do dve godine.

5. Bebe ajkule jedu jedna drugu dok su u materici

Pojedine vrste, poput peščane ajkule, bačene su borbu za opstanak od početka, dok su još u utrobama majki.

Ženke peščanih ajkula imaju dve materice i u svakoj od njih može rasti do pet mladunaca.

Embrioni se hrane jedni drugima dok ne ostane samo jedan.

Ovaj fenomen je poznat kao intrauterini kanibalizam ili adelfofagija, što znači „jesti sopstvenu braću".

Pošto pojedu braću i sestre, bebe peščanih ajkula uživaju u ekskluzivnom pristupu neoplođenim jajnim ćelijama, koje njihove majke nastavljaju da proizvode, što ih čini jakim kada se rode.

6. Ajkule imaju najbolje prijatelje

Ajkule nisu usamljeni lovci, kako ih često predstavljaju.

Siva grebenska ajkula voli da provodi vreme sa istim društvom do četiri godine.

One se dele u manje grupe, odlaze sopstvenim putem da bi se ponovo okupile tokom sezona.

Mlade limun ajkule takođe vole da žive u grupama i, što je još važnije, one uče nove veštine jedne od drugih tokom socijalnih interakcija, poput načina da nađu hranu ili da izbegnu predatore.

Više vole da provode vreme sa ajkulama njihove veličine i onima koje su ranije upoznale.

Velike bele ajkule možda čak imaju i najbolje prijatelje.

Iako se često misli da vode samački život, zabeleženo je da su dve velike bele ajkule, nazvane Simon i Džekil, putovale zajedno 6.000 kilometara bez razdvajanja.

7. Tela ajkula prekrivaju mali zubi

Koža ajkula je čudesan materijal.

Italijanske zanatlije koristile su je u 18. veku da omekšaju ivice neprocenjivih Stradivarius viloina.

A u viktorijanskoj Britaniji postala je omiljeni materijal za izradu ukrasnih predmeta i detalja kod stolara i proizvođača nameštaja, koji su je nazivali 'shagreen'.

Kožu ajkula prekriva mnoštvo sićušnih „zuba", koji su položeni uz telo pod uticajem strujanja vode tokom kretanja, čime se smanjuje hidrodinamički otpor.

Ako biste rukom prešli suprotno od smera tih zubića, osećaj bi bio kao da trljate naročito grubu šmirglu.

Ajkule povremeno nalete na nepoznate objekte, osećajući njihovu teksturu i čvrstinu pomoću grubih ivica kože, što može biti lenj način da provere da li je predmet za jelo.

8. Ajkule mogu da osete otkucaje vašeg srca

Ajkule imaju osam čula.

Pored naših standardnih pet - vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa, takođe imaju superčula koja im omogućavaju da uoče promene u pritisku ili naponu u vodi, i čak da osete Zemljino magnetno polje.

Redovi pora pružaju se duž obe strane tela ajkule.

Ispunjeni su tečnošću i senzornim ćelijama.

Kretanje vode oko ajkule izaziva pomeranje ovih ćelija nalik dlačicama u tečnosti, što ajkulama omogućava da registruju vibracije.

Imaju organe koji se sastoje od senzornih ćelija nalik dlačicama rasutim po čitavom telu.

Zahvaljujući njima mogu da uoče niskofrekventna električna polja koja stvaraju druge životinje, pa tako mogu da love u potpunom mraku ili da pronađu plen sakriven u pesku.

Poseduju i drugu vrstu čulnih organa.

Hiljade posebnih pora prekrivaju glavu ajkule, a svaka je ispunjena osetljivim nervnim ćelijama.

Zahvaljujući njima, ajkule mogu da registruju električne impulse koje stvaraju mišićne kontrakcije obližnjih životinja, na primer, otkucaji srca.

Pomažu im da preplivaju hiljade kilometara okeana, koristeći Zemljino magnetno polje za orijentaciju i navigaciju.

9. Ajkule su starije od drveća, Saturnovih prstenova i Severnjače

Ajkule su neviđeno stare.

Najstariji fosilni ostaci predaka današnjih ajkula potiču od pre 450 miliona godina.

Oni su otprilike 60 miliona godina stariji od prvog drveća, 220 miliona od dinosaurusa, 350 miliona od Saturnovih prstenova i 380 miliona godina od zvezde Severnjače.

Prve ajkule sa zubima pojavile su se pre oko 410 miliona godina, a prva grupa koja zaista liči na ajkule razvila se pre 380 miliona godina.

Mnoge od ovih drevnih riba nisu zapravo bile ajkule, ali su bile sa njima povezane.

A onda, pre 195 miliona godina, najstarija poznata grupa ajkula kakve danas znamo se pojavila sa fleksibilnom vilicom, koju mogu da izbace napred i sposobnosti da brzo plivaju.

Danas postoji oko 500 vrsta ajkula.

Taj broj je mnogo manji nego pre 50 miliona godina, iako se nove vrste stalno otkrivaju.

Što se tiče naše veze sa ovim vrhunskim predatorima okeana, najbliži zajednički predak ljudi i ajkula živeo je pre oko 440 miliona godina, mada je mnogo više ličio na ajkulu nego na čoveka.

Naše evolutivne loze možda su se razdvojile pre više miliona godina, ali je naše postojanje na Zemlji neraskidivo povezano.

Pogledajte video o čoveku kojem su ajkule najbolji prijatelji

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk