Шта Ведрану Рудан чини Ведраном Рудан

„Отишла је на подручје без сигнала".

Тим цитатом из једног њеног ранијег интервјуа, на званичној Фејсбук страници објављена је смрт Ведране Рудан, хрватске новинарке и књижевнице бритког пера, у 77. години.

У текстовима, романима и јавним иступима годинама је без задршке коментиарисала политику, друштво, медије, брак, положај жена, због чега је изазивала велика реаговања.

Написала је је 16 романа: Доживотна робија, Пудинг од ванилије, Плес око сунца, Мушкарац у грлу, Живот без крпеља, Црнац у Фиренци, Кад је жена курва/кад је мушкарац педер, У земљи крви и идиота, Зашто псујем, Костура округа Мадисон, Дабогда те мајка родила и Ухо, грло, нож.

„Била је ретка по томе што се врло храбро усуђивала да говори о тешким и болним темама.

„Њеном смрћу цео регион је изгубио много", рекла је Слађана Новаковић из издавачке куће Ренде, која је међу првима у Србији објавила њене књиге, за ББЦ на српском.

Романи Ведране Рудан су преведени на енглески, мађарски, пољски, француски, италијански, руски и македонски језик.

У ранијем интервјуу у емисији Хрватске телевизије 'Недељом у 2', говорила је о њеној борби са раком.

„Хоћу да кажем да има много људи који ме воле и ја волим њих. И да сам бесмртна.

„Нека моју смрт схвате као одлазак на подручје без сигнала", рекла је за ХРТ.

По њеним романима игране су позоришне представе у Загребу, Београду и широм Европе.

„Пратила сам је зато што је била другачија, провокативна и директна, без длаке на језику“, каже 42-годишња Јована Залар из Земуна.

„Није улепшавала реалност, ни у друштву, ни лично и можда се неком не допада њена директност, али је увек имала храбрости да гласно каже ствари које већина мисли, али не сме да изговори“, додала је Залар.

Први пут је, каже, њене књиге читала давно, још као тинејџерка, али последњих година није имала толико времена за њих.

Зато је у медијима пратила њене текстове, као и њену страницу на друштвеним мрежама.

Волела је њен црни хумор.

„Сећам се, на пример, текста о породици у којем је прозивала децу да су једино ту и јаве се родитељима када им нешто треба.

„Лично је преокретала у друштвене провокације, прозивала и друштво и породичне односе и јавне личности и увек убола тачно у мету“, сматра Залар, наставница виолине.

Иако су јој поједине поруке биле „прејаке“, биле су њене аутентичне и долазиле су из личног искуства.

„Према њој човек никада није могао да остане равнодушан.

„Увек је изазивала неку реакцију, а то је срж уметности и стваралаштва“, каже Залар.

Милица Милошевић воли романе Ведране Рудан, а омиљени су јој Зашто псујем и Пудинг од ванилије.

„Она представља за мене наизглед сложену, а заправо једноставну, искрену и праведну жену и списатељицу“, каже Милошевић за ББЦ на српском.

Рудан је рођена у Опатији код Ријеке 29. октобра 1949. године.

Каријеру је почела као новинарка, а током 1991. године добила је отказ на Радио Ријеци због критике тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана и његове политике.

Писала је за бројне медије међу којима је и сплитски Ферал трибјун (Feral Tribune), nekadašnji politički satirični list poznat po oštrim tekstovima o nacionalizmu u Hrvatskoj i na Balkanu nastao ratnih 1990-ih.

Рудан је често критиковала власт, цркву и политичаре, говорила о увек напетим односима Хрватске и Србије.

Због коментара о страдању Палестинаца у Појасу Газе и упоређивања израелске политике са Холокаустом, Рудан је 2009. године добила отказ на хрватској телевизији Нова, а уредништво се тада извинило због, како су рекли, говора мржње.

„Направила сам страшан злочин. У ТВ емисији сам објавила имена и презимена убијене палестинске дечице из Газе. Због тога сам добила отказ.

„Молим оне који су ми дали отказ да буду милостиви. Не убијте ми децу, не развалите ми кућу ракетом. Захвална Ведрана Рудан", написала је она тада у ироничном реаговању на отказ.

У интервјуу Јутарњем листу 2016. године, себе је описала као „једну од најцрњих особа на свету".

Говорила је о сиромаштву у детињству и како је за хлеб морала да зарађује још као 12-годишњакиња.

Три године касније испричала је да је одрасла у породици оптерећеној насиљем и алкохолизмом.

Њену тешко болест раније је овако коментарисала:

„Да будем јасна, стара сам, тешко болесна, али се не бојим смрти.

„Мој онколог ми је јуче рекао: 'Болест напредује, госпођо. Тешите се, још нико из живота није жив изашао'".

Претходно је колумне писала на блогу Како умријети без стреса, који је имао више од десет милиона прегледа, а угасила га је 2015. године, објашњавајући да не жели више да пише о мржњи која је преплавила друштво.

„Говорила је провокативно и храбро, њене речи су биле попут огледала“, каже Војислава Црњански Спасојевић, књижевна блогерка, за ББЦ на српском.

Порука њеног последњег текста: 'Будите се слепци, ова држава је рак за Хрватску'

У последњем тексту „Девојка у загрљају метастазе", објављеним на блогу Рудан.инфо 26. јула ове године, истакла је услове у којима запослени на онколошком одељењу болнице у Ријеци свакодневно брину о пацијентима.

„Ријечка онкологија је у камену и гвожђу. Проширује се док врућина убија, медицинске сестре даве се у паклу са смешком на лицу", написала је Рудан.

У тексту је поставила питање могу ли смене од 24 сата да буду позив или се ради о „хрватском државном злочину".

Споменула је и плате медицинских сестара о којима нтко не пише нити снима емисије.

Месечно примају од 1.200 до 2.000 евра, рачунајући и прековремене сате, написала је она и додала: „Да сам богата дала бих медицинским сестрама све што имам".

Написавши да плакање над животом „робова у нашим болницама" неће помоћи ни сестрама, ни пацијентима, имала је поруку за све: „Како не разумете, слепци! Будући болесници! Изађите на улице и свим снагама се борите против Државе која је рак за Хрватску".

Шта је Рудан говорила о односу Срба и Хрвата и студентским протестима у Србији?

У многим интервјуима, Рудан је причала о положају жена на Балкану, насиљу над њима, као и односима Србије и Хрватске, критикујући владајуће елите што и даље говоре о рату који је давно завршен.

„Жалосно је што на овај дан (8. март) морамо по 100. пут да говоримо о рату, али ми Срби и Хрвати никако да се макнемо од те одвратне теме. То је и тема моје књиге.

„Међутим, ја сам се заиста надала да ће то престати да буде тема, али чим крену избори, ми смо вама непријатељи, ви сте нама непријатељи, и тако у круг. Досадило ми је", рекла је Рудан у емисији 'Један добар дан' Радио-телевизије Србије.

Била је критична и према савременом друштву око којег се све врти око новца.

„Једино је новац у животу оно што може да ти помогне - не љубав твог драгога, не домовина, не сан о слободи, новац може да купи све.

„Слободе нема - слобода је кад можеш да идеш градом и будеш сит, а то не можеш без лове. Не можеш да кажеш - ја сам гладан, али ја сам слободан. Ти си гладан и ти си роб", рекла је у емисији 'Да сам ја неко'.

Слично је говорила и у ранијем интервјуу РТС-у на 8. март, Међународни празник жена.

„Шта значи ми народ, када немамо никакву моћ. Шта значи ми народ?

„Данас сам у Кнез Михаиловој (центар Београда) видела да нека политичка партија дели руже женама, и то је све што они раде за нас народ, а у паузи између два Дана жена или Дана онога, добијамо по мале плате, рад на три месеца, робовски статус.

„Не само ми, већ читав свет. Сви смо ми црнци. Па и ви сте црнци. Потплаћени, радите дању-ноћу, дижете се у зору, смешкате се, а није вам до смеха.

„Ја исто тако глумим некакву хепи бакицу, али све је то лаж. Наши обични животи су нешто друго, Вечна борба за некакав опстанак, некакав статус, да имаш бар за доктора, или ви детету за патике", рекла је тада књижевница за РТС.

Упутила је и подршку студентским протестима у Србији 2025. године, иницираних падом надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. када је погинуло 16 људи.

„Дечаци и девојке, са вама сам. Помозите и нама. И овде гину људи.

„Уби нас хрватска тишина“, написала је књижевница уз фотографију црвене шаке, једног од симбола антивладиних протеста у Србији.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk