'Стани, стани, Ибар водо': Кад и како се преусмерава ток реке

Стара-нова иницијатива Александра Вучића, председника Србије, о измештању тока реке Ибар, коју поједини грађевински инжењери називају „сомнамбулијом", пореметила је засад само, ионако крхке, политичке односе са земљама у региону.

Преусмеравање корита реке није немогуће, али овај пројекат се не може извести за кратко време „без рушења брда и планина", објаснио је Јован Деспотовић, професор хидротехнике и хидрологије у пензији агенцији Фонет.

Ова идеја „не долази у обзир" ни по европским прописима јер Ибар извире у Црној Гори, те је сада и међународна река, каже он.

Црна Гора је референдумом 2006. изгласала независност од Србије.

Држава разматра промену водотока реке Ибар на сопственој територији, због односа приштинских власти према српском народу на Косову, поручио је Вучић.

На који начин би се изместило корито и где није образложио, али јесте рекао да су већ позвани стручњаци који би се тиме бавили - „грађевински сектор".

„Ток реке се измешта када природно корито не прати потребе људи или постане опасност.

„То се дешава када речне кривине почну да успоравају отицање великих вода, ако река угрожава насеља, путеве и мостове, када се гради брана или обезбеђује пловни пут", објашњава Александра илић, са Катедре за водопривреду, Грађевинског факултета у Нишу, за ББЦ на српском.

Вучићевој најави је претходило рушење објеката на обали језера Газиводе код Зубиног Потока, једне од четири општине на северу Косова у којима већински живе Срби.

Хидросистем је годинама имао паралелне управе (српску и косовску), а онда га је 2025. преузео косовски „Ибар Лепенац".

„Ибар-Лепенац и језеро Газиводе су део кључног система за снабдевање водом, енергетику, пољопривреду и живот стотина хиљада грађана Косова.

„Једнострана интервенција у прекограничне водотокове имала би последице које би далеко превазишле техничко питање, што би утицало на водну, енергетску, еколошку и људску безбедност наше Републике“, поручила је Аљбуљена Хаџиу, вршитељка дужности председнице Косова.

Србија је од 2010. чланица Конвенције о заштити и коришц́ењу прекограничних водотока и међународних језера економске комисије Уједињених нација за Европу (УНЕЦЕ).

Косово, чију независност проглашену 2008, Србија не признаје, није члан УН, те није ни потписница.

Према конвенцији, државе су у обавези да воде користе разумно и међусобну сарађују.

Ова конвенција се односи и на земље у сукобу, објаснио је Мигел Борја Бернабе-Креспо, професор на Одсеку за географију Универзитета у Мадриду.

„Примарно питање је да граница постоји само из перспективе Косова, пошто Србија не признаје његову независност.

„Међутим, пошто Косово признају многе државе, тиме међународна заједница може да изврши притисак да сарађују", рекао је Креспо у децембру 2024. за Радио Слободну Европу.

Тада је после експлозије на каналу Ибар-Лепенац, Вучић такође помињао вишедеценијску идеју о померању реке, али и да се њој противи.

Изјаве о померању тока Ибра не доприносе нормализацији односа Косова и Србије, док је она предуслов за напредак обе стране ка Европској унији (ЕУ), поручила је Анита Хипер портпаролка ЕУ за спољна питања.

Дијалог Београда и Приштине је годинама у застоју.

Због чега се измешта ток реке?

Пише: Александра илић, Катедра за водопривреду, Грађевински факултет у Нишу, за ББЦ на српском

Треба нагласити да измештање може да буде трајно када река добија ново корито, али некад само привремено, док траје изградња неког објекта.

Неколико је мотива за овакве радове као што су стабилизација корита, заштита од поплава, пловидба, заштита инфраструктуре, уређење обала у градовима, снабдевање водом, одводњавање и наводњавање.

Пољопривреда је била један од најјачих покретача за овај процес.

Реке су измештане и скраћиване да би се исушиле мочваре и баруштине и освојиле нове обрадиве површине где би се производила храна, чему Војводина дугује статус житнице.

Код нас један од посебаних разлога представља рударство зато што се реке померају да би се отворили површински копови угља.

Неколико је начина за измештање тока реке, додаје Илић.

Код трајног, најчешће се пресеца речна кривина, уместо да вода обилази велики меандар, прокопа се ново, краће корито, које се природно наставља на постојећи ток.

Ново корито може одмах да се ископа у пуној величини, а може и само ужи почетни канал, па се река пусти да га сопственом снагом прошири и продуби.

То је јефтиније, али је тешко предвидети како ће се река понашати, па се чешће копа комплетно корито.

Када се вода пусти новом трасом, старо корито се прегради и временом заспе наносом, а одсечени меандар остаје као такозвана старача.

Привремено скретање ради се када треба градити у самом кориту.

Река се тада скрене у обилазни канал или тунел, а градилиште се са узводне и низводне стране огради привременим насипима.

Вода се из њега испумпа и ради се на сувом.

Када објекат буде готов, река се враћа у корито.

Постоји и трећи, блажи облик, код кога се река заправо не измешта.

Поред главног корита прокопа се помоћни, растеретни канал, који се активира само за великих вода и преузима онај део воде који главно корито не може да пропусти.

Негодовање Тиране

Протеклих дана, хидрологију је заменила политика, те се у полемику укључила и Албанија.

Сваки пројекат или мера која може да утиче на проток, количину или квалитет вода које утичу на Косово мора се решавати транспарентно, на основу научних података, написао је Ферит Хоџа, министар Албаније за Европу и спољне послове, на друштвеној мрежи Иксу.

„Уз потпуну процену прекограничних утицаја и кроз консултације са погођеном страном", додао је.

Река Ибар не протиче кроз Албанију, нити је Албанија приобална држава у њеном сливу, одговорио му је Марко Ђурић, министар спољних послова Србије.

„Албанија стога нема територијалну или хидролошку основу за преузимање улоге у одређивању начина на који Србија управља водним ресурсима на њеној територији, у складу са сопственим Уставом, законима и међународним обавезама", додао је Ђурић.

Потенцијално размештање тока реке Ибар пољуљајло је донедавно добре односе Вучића и албанског премијера Едија Раме.

Пре само неколико месеци, у заједничком тексту за немачке новине понудили су идеју о „убрзаној интеграцији припремљених земаља кандидата у заједничко тржиште и Шенгенски простор".

„Веома занимљива летња размена мишљења наших министара (Хоџе и Ђурића).

„Иако сам очекивао одговор у вези са реком Ибар, некако смо прешли са хидрологије на међународно право, направили обавезну станицу код 'Велике Албаније', прошли кроз 'Косово и Метохију' и на крају стигли до добро познатог музеја српских историјских страховања", поручио је Еди Рама.

Албанија нема апсолутно никакве претензије на српску територију, нити има потребу да такве претензије измишља, каже.

Лична карта реке Ибар

Ибар извире на североистоку Црне Горе испод планине Хајла, протиче кроз Србију, где се код Краљева улива у Западну Мораву, као највећа притока.

Улази у Косово дужином од 82 километра, а потом се враћа у Србију.

Њеним преграђивањем 1970-их година настало је акумулационо језеро на северозападу Косова, на 20 километара од Митровице, подељеног града на северни, српски део, и јужни у којем живе Албанци.

Газиводе се простиру на површини од око 12 квадратних километара - нешто више од девет је у општини Зубин Поток на Косову, а остатак је у општини Тутин у Србији.

Обалама има приступ и територија града Новог Пазара у Србији.

Језеро је главни извор пијаће воде неким градовима, попут Северне Митровице и Грачанице, али и Приштине и Вучитрна.

Вода из језера хлади турбине термоелектране „Обилић" на Косову, важне за снабдевање струјом.

„Језеро Газиводе је најважнији водени ресурс на Косову.

„Представља 69 процената целокупне акумулиране воде на Косову. Поређења ради, Радонић - највеће вештачко језеро на југу Косова - има само 20 процената", рекао је раније Шпетим Гаши из Савета за инклузивно управљање за ББЦ.

У међународном извештају из 2007. године оцењено је да ће, ако српско руководство затвори водоводне цеви Газивода, Косово имати електричне енергије за снабдевање само виталних установа, попут болница, додао је Гаши.

Погледајте видео: Пет тајни најкраће реке у Србији

Којим рекама је мењан ток?

Измештање тока реке је једно од највећих земљаних радова у грађевинарству, а распон је огроман, од локалних захвата на малим рекама до подухвата који трају деценијама, указује професорка Илић у писаним одговорима за ББЦ.

„Један од највећих, ако не и највећи пример у региону је Тиса којој је човек у 19. веку одузео трећину тока, просекавши више од сто кривина, чиме су Потисје и добар део Војводине претворени из мочваре у житницу".

У Србији је због ширења угљенокопа, Колубара до сада померана више пута, подсећа.

„Последње измештање, којим је река добила ново корито грађено је више од две године.

„Искуство нас учи да половична решења не вреде зато што по правилу захвати који се раде парцијално, колико има пара, не дају жељене ефекте", каже стручњакиња за хидрологију.

Велика Морава, на којој је пресецањем кривина, ток скраћен за око 18 одсто, има корито дубље за око три метра него пре пола века, али се то одразило по подземне воде у читавом Поморављу, додаје Илић.

Кина је имала неколико оваквих подухвата.

Пекинг је 2024. одобрио изградњу највец́е бране хидроелектране на свету, у доњем току реке Јарлунг Цангпо, која би могла да произведе три пута више енергије од бране Три клисуре, тренутно највец́е хидроелектране на свету на реци Јангцекјанг.

Ово је изазвало забринутост због расељавања заједница на Тибету и утицаја на животну средину низводно у Индији и Бангладешу, покренувши протесте стотине Тибетанаца.

Али су их ухапсили и побуна је угушена.

Изградња бране Три клисуре на реци Јангце почела је 1994. а завршена 2006.

Била је највећи такав подухват на свету.

Због ње је расељено 1,3 милиона људи, уништене су природне карактеристике и многа археолошка и архитектонски важна места.

Када се ток скрати, вода потече брже и почне да дуби корито, и то не само на месту захвата него и узводно и низводно, чиме могу бити угрожени мостови, водозахвати и обале, објашњава Александра Илић.

„Спушта се ниво подземних вода у приобаљу, што осете и бунари и пољопривреда.

„Зато стручњаци сада указују да се радови сведу на најмању потребну меру и да се природна траса чува где год је могуће, а да се одсечени меандри, у народу познати као стараче, оставе као уточишта за биљни и животињски свет", закључује хидролошкиња.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk