Заљубили су се, а затим прекршили закон да би проверили да ли су у сродству

„Проблем је у томе што када не знате ко је дао сперму за ваше зачеће, можете да мислите да је то свако."

Артур Кермалвезен, који је зачет донираном спермом, у Паризу је годинама размишљао да ли је негде видео могућег биолошког оца.

„Замишљао сам да би могао да буде мој наставник, неко кога сам виђао у аутобусу... и био сам веома љут јер је тако немогуц́е живети."

Када се заљубио у Одри, која је такође зачета спермом даваоца у Паризу, то питање је постало још важније.

Одри каже да је то била „љубав на први поглед", али је питање било да ли је та веза била романтична или је реч о генетској привлачности?

У време када су рођени, у Паризу су постојале само две банке сперме, а многи мушкарци су били даваоци више пута, па је постојала стварна могуц́ност да су полубрат и полусестра.

Артур и Одри су желели да сазнају да ли су у сродству пре него што почну да живе заједно.

Међутим, због закона који регулишу генетско тестирање и анонимност давалаца сперме у Француској, било им је изузетно тештко да добију одговоре.

У Француској генетски тест може да наложи и надгледа само научни истраживач, лекар и судија, а запрећена казна за поседовање комплета за генетско тестирање код куће је више од 3.500 евра.

Због тога компаније као што су 23andMe, Ancestry и MyHeritage њихове комплете за ДНК тестирање не нуде у Француској.

Заговорници овог закона, који је на снази од 1994. године, кажу да он спречава уступање осетљивих генетских података комерцијалним компанијама, као и породичне спорове који могу да настану услед неочекиваних резултата тестирања.

Међутим, Артур наглашава да је Француска једина земља у Европи у којој је употреба оваквих тестова незаконита.

Познанство захваљујући заједничкој борби

Пре него што су јој родитељи саопштили да је зачета спермом даваоца, Одри је завршила студије права и специјализовала се за област биоетике.

Због тога је потпуно разумела да је француским законом, који је био на снази више од 30 година, била загарантована анонимност давалаца сперме, чак и после њихове смрти.

Међутим, Одри је зачета 1979. године, пре него што је тај закон усвојен.

Док је трагала за другим људима зачетим спермом давалаца који су рођени пре 1994. године, срела је Артура.

Он је написао књигу у којој је детаљно описао жељу да сазна више о његовом биолошком пореклу.

Одри каже да је била запањена колико је Артур прецизно изразио осећања која је она тешко успевала да преточи у речи.

Обоје су имали породице које су их волеле, али су истовремено желели да сазнају више од непознатим људима који су допринели њиховом зачећу.

Када су се срели, одмах су осетили међусобну привлачност.

Али то је уједно био и проблем.

Морали су да сазнају истину о њиховим очевима, али нико од надлежних није био спреман да им је открије.

У потрази за истином

После вишемесечне потраге, пронашли су лекара у јужној Француској који је, за 900 евра у готовини, урадио генетске анализе.

Резултат је показао да нису у крвном сродству.

Али нису били сигурни да ли могу да му верују.

„Бринули смо да је можда шарлатан", каже Одри.

Размишљали су да обаве кућни ДНК тест ради потврде резултата, али је Одри, као адвокаткиња, била одлучна да поступа у складу са законом.

Зато је од 2010. године покренула низ правних поступака против француског система.

Желела је да сазна да ли је њен давалац сперме још увек жив и, ако јесте, да ли и даље жели да остане анониман.

Да ли је могла да добије податке који не откривају идентитет даваоца, на пример, колико је пута донирао сперму, и да ли би Артур могао да буде њен полубрат?

Сви њени покушаји су били безуспешни.

Највиши француски управни суд је 2015. године одбио њену последњу жалбу.

Непосредно пре рођења првог детета, један лекар је пристао да истражи информације о њиховим даваоцима сперме.

Према француском закону, лекар има потпуни приступ оваквим подацима о његовим пацијентима, али није овлашћен да их са њима и подели.

Лекар је сазнао да њихови даваоци сперме нису рођени исте године, што значи да није могао да буде исти мушкарац.

Била је то информација која им је променила живот, али до ње су дошли само зато што је лекар пристао да прекрши правила.

„Потпуно је невероватно, јер то значи да лекар може да зна више од мене... о мени". каже Одри.

Чак и после овог сазнања, Артур је страховао да би могли да буду у крвном сродству, па су на крају ипак урадили кућни ДНК тест.

Активисти за право људи зачетих спермом давалаца да сазнају њихово порекло кажу да француска забрана није много допринела спречавању људи да раде кућне ДНК тестове.

Организација DNA Pass процењује да је овај тест урадило много више од милион Француза.

Многи их наручују преко пријатеља у земљама у којима су законски доступни, или компанија за доставу из суседних земаља.

Тест је показао да нису у крвном сродству.

Проналажење биолошких очева

Резултати ДНК теста су им убрзо отворили нова врата.

После 30 година размишљања о томе ко би могао да буде његов биолошки отац, Артур је коначно ступио у контакт са његовим даваоцем сперме на Божић 2017. године.

Али је Одри доживела велики шок.

Међу људима, чији ДНК се подударао са њеним, била је жена по имену Софи, коју је Одри заступала на суду.

Њих две су се бориле за слична законска права.

„Открила сам да је Софи, чији сам случај заступала на суду, моја биолошка полусестра", каже Одри.

Одри и Артур су урадили ДНК тест заједно са још осморо људи зачетих спермом давалаца који се боре за право на приступ информацијама о пореклу.

Испоставило се да од њих десеторо, четворо имају истог даваоца сперме: Одри, њен полубрат Петер, Софи, и Софијин полубрат Давид.

То је показало колико је стваран био ризик да имају заједничког даваоца сперме.

Непроцењив дар

Много година касније, подударање ДНК са човеком из Сједињених Америчких Држава (САД) је на крају Одри довело до њеног даваоца сперме - мушкарца по имену Филип, али је он у међувремену преминуо.

Одрина мајка је Филиповој породици послала писмо у којем им је захвалила на његовом „дару", који је описала као „непроцењив".

Његова породица је позвала Одри у посету.

„Свима су очи биле пуне суза", присећа се Одри.

Његова сестра није знала да јој је брат био давалац сперме.

Ово откриће је пружило Одри одговоре за којима је трагала деценијама.

Сазнала је појединости о здравственој историји њене биолошке породице.

Видела је фотографије и старе видео-снимке Филипа.

„Могу да га гледам, да видим како се кретао и да чујем његов глас."

Правна борба коју је водила Одри, као и Артурова књига, допринели су усвајању измена закона о зачећу спермом давалаца у Француској, које људима зачетим после априла 2025. године омогућавају да када постану пунолетни добију податке о идентитету њихових давалаца.

Међутим, за сада, Француска остаје једна од ретких земаља у Европи у којима је кућно ДНК тестирање и даље забрањено.

То значи да Одри наставља правну борбу.

„Свако има право да зна своје порекло и право да зна своју историју", каже она.

Засновано на епизоди емисије „The Gift" емитоване на ББЦ Радију 4

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk