Број жртава у америчко-иранском сукобу ће можда остати непознат

Хиљаде људи погинуле су широм Блиског истока откако је у фебруару започет америчко-израелски сукоб са Ираном, показују званичне бројке.

У Ирану и Либану је од 28. фебруара убијено више од 7.300 људи, према званичним извештајима из тих земаља.

Међу њима су стотине деце и десетине здравствених радника.

У ширем региону страдало је још много више људи.

Међутим, неки аналитичари тврде да су бројке скоро сигурно умањене, а стручњаци су за ББЦ Верифај рекли да су ограничења интернета, медија и владе - заједно са непоузданим цифрама због присуства оружаних група у неким областима - омели извештавања.

Због сукоба који се води у више земаља цифре о жртвама су „често некомплетне, одложене или их је немогуће независно потврдити“, рекао је Доктор Ијан Овертон, извршни директор британске добротворне организације Акција против пружаног насиља.

„Коначни збир вероватно ће остати оспорен“ годинама пошто сукоб буде био окончан, додао је.

Иран

Закључно са средином априла, откако су започели америчко-израелски удари убијено је најмање 3.468 Иранаца, међу њима 499 жена, према званичној статистици иранске владе.

Ту бројку чини 1.460 цивила и 2.008 припадника војног особља, објавила је државна новинска агенција ИРНА 26. априла.

Али америчка Новинска агенција активиста за људска права (ХРАНА) рекла је да је њихова рачуница виша, са 3.636 убијених.

У извештају објављеном 18. маја, ХРАНА је навела да се њихова бројка састоји од 1.701 цивила, међу њима 307 деце, 1.221 војног особља и 714 жртава чији идентитет или статус не могу да буду потврђени.

Организација је саопштила да бројке из њихових докумената треба да се доживе као „апсолутни минимуми“, јер долажење до информација о смрти било је изузетно ограничено потешкоћама у приступу локацијама, гашењима интернета које је увела влада и политичком репресијом.

„Власти рутински крију информације о жртвама, а породице могу да се нађу под притиском да не говоре јавно о околностима смрти“, каже Скајлар Томпсон, заменик директора организације.

Иранске власти оптужиле су Америку и Израел за ударе на цивилну инфраструктуру у нападима широм земље.

Бројне истраге закључиле су да је амерички ракетни напад првог дана рата погодио школу у граду Минабу, а ирански званичници тврде да је у њему погинуло 168 људи, међу њима 110 деце.

Америчка војска је саопштила да истражује напад.

Неколико дана касније, иранске власти саопштиле су да је 20 људи погинуло кад је ракета погодила спортску халу током женског одбојкашког меча у граду Ламерди.

Америка је негирала да стоји иза тог напада, али стручњаци су рекли за ББЦ Верифај да је у нападу највероватније употребљена америчка Ракета за прецизне ударе (ПрСМ).

Либан

Сукоб између Израела и Хеболаха поново је отпочео 2. марта кад је Хезболах испалио ракете на Израел из одмазде за убиство иранског врховног вође.

Израел је одговорио кампањом ваздушних напада и копненом инвазијом у јужном Либану.

У међувремену, либанске здравствене власти саопштиле су да је потврђена смрт 3.912 људи у израелским нападима, међу њима 366 жена и 247 деце.

Није најјасније да ли је међу њима било бораца Хезболаха и колико.

ББЦ Верифај је контактирао Министарство здравља, али није добио никакав одговор.

Док Хезболах није објавио властите бројке, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је рекао прошлог месеца да је откако је започео рат са Ираном убијено 3.000 бораца.

Почетком марта, либанско Министарство здравља рекло је да је 41 човек убијен у великом израелском нападу и копненој операцији око града у источној долини Бека.

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) саопштиле су да су трупе ископавале остатке израелског ваздухопловца који је нестао током претходног сукоба у Либану пре 40 година, али либански званичници су рекли да су погинула тројица припадника њихових трупа - заједно са великим броја цивила и деце.

А 8. априла у масивном таласу израелских напада убијен је најмање 361 човек за 10 минута, према либанским властима.

ИДФ каже да је гађао најмање 250 Хезболахових оперативаца тога дана.

Али либанско Министарство здравља је то оспорило, рекавши да су огромна већина убијених били цивили.

У међувремену, Уједињене нације кажу да је седморо њихових миротвораца такође убијено у Либану, најскорије 4. јуна.

Израелска кампања се нашла на мети оштрих критика због изазивања тешких цивилних жртава.

У уторак је амерички председник Доналд Трамп оштро осудио понашање ИДФ-а, рекавши да је „превише људи убијено“ у ударима.

„Не морате да срушите стамбену зграду сваки пут кад тражите некога, зато што има много људи у тим стамбеним зградама, и нису сви Хезболах“, рекао је Трамп на самиту Г7 у Паризу.

Израел

Израелске власти кажу да је погинуло 60 њихових људи, већина у иранским нападима и борбама са Хезболахом.

Међу њима је било 29 цивила, од којих је 21 убијен у иранским ракетним нападима, према владиним подацима послатим ББЦ-ју.

Још 31 су ИДФ-ови војници страдали у борбама.

Једна особа била је убијена у случајној пријатељској ватри, саопштила је влада.

Израел често оптужује Иран за коришћење касетних бомби у насељеним центрима у земљи.

У једном нападу, ИДФ је саопштио да је пар у седамдесетим убијен док је путовао до склоништа од ваздушних напада пошто су ситни пројектили - бомбице које је испустила касетна бомба погодиле град Рамат Ган.

У марту је Хјуман рајтс воч (ХРВ) оптужио Техеран за ратне злочине гађањем цивилних центара касетним бомбама.

„Бомбице из касетних бомби се распрше преко широке области, што их чини противзаконито неселективним и кршењем обичаја ратовања“, каже Патрик Томпсон, истраживач криза, сукоба и оружја при ХРВ-у.

Смрти широм Блиског истока

Првобитни одговор Ирана на америчко-израелске нападе обухватао је и нападе на суседне арапске државе у којима се налазе америчке војне базе.

Иранске снаге су лансирале таласе балистичких ракета и експлозивних дронова, од којих су многи погодили широк дијапазон цивилних локација, међу њима аеродроме, енергетска постројења и луке.

У многим случајевима остаци од пресретања падали су на стамбене области.

ББЦ Верифај је претходно документовао нападе на војне базе у осам земаља - Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), Катару, Кувајту, Ираку, Јордану, Бахреину и Оману.

Талас напада изазвао је бесне одговоре иранских суседа.

„Ваш рат није са вашим суседима и овом ескалацијом ви потврђујете наратив оних који виде Иран као примарни извор опасности у региону“, написао је Анвар Гаргаш, саветник председник Уједињених Арапских Емирата на Иксу.

Постизање дефинитивног збира смрти широм региона је тешко јер нису све државе објавиле кумулативне бројке.

Међутим, званична саопштења и медијски извештаји забележили су смрти у већини Заливских држава, међу њима 13 у Уједињеним Арапским Емиратима, према Министарству одбране земље.

У Ираку је погинуло више од 100 људи, према бројкама које је сакупила Ал Џазира и агенција АФП.

Од њих, најмање 80 били су припадници паравојних Народних мобилизационих снага (ПМФ), којим доминирају шиитске милиције подржане од Ирана, убијени у америчко-израелским нападима.

У међувремену, 13 припадника америчког војног особља распоређених на Блиском истоку је такође погинуло, седам у иранским нападима и шест у паду авиона током доливања горива у Ираку, према подацима Пентагона.

Међународна поморска организација рекла је да је 14 морнара различитих националности погинуло у ударима на бродове у Ормуском мореузу и другде на Блиском истоку.

Доктор Овертон је истакао да су „ограничења у приступу, оштећена инфраструктура и политичка осетљивост“ у деловима Блиског истока ограничили извештавање и у неким случајевима у потпуности потиснули бројке жртава.

„Искуства из сукоба у Ираку, Сирији и другде сугеришу да ће коначни збир мртвих вероватно остати оспорен и могао би да се покаже значајно вишим од бројки које су тренутно доступне“, рекао је доктор Овертон.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk