Роми и запошљавање у Србији: 'Нама је дупло теже'

На први посао Марко* из Краљева чекао је три године.

После завршетка средње угоститељске трогодишње школе, обилазио је кафиће и ресторане у потрази за послом.

Где год би конкурисао, одговор је био исти - нису га примили.

„Једном ми је речено: 'Неће нико да запосли Рома да ради са храном, за вас важи предрасуда да сте неуредни'", каже 25-годишњи младић за ББЦ на српском.

Маркова прича није усамљена у Србији.

Роми често раде у сивој економији на слабо плаћеним и нискоквалификованим пословима, пише у документу Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији (2022–2030).

„Сиромаштво, недостатак образовања и дискриминација отежавају Ромима и Ромкињама приступ послу, образовању и активном учешћу у друштву", каже Славица Васић Митровић из ромског женског центра Бибија за ББЦ на српском.

У Србији живи 131.936 Рома, према попису становништва из 2022. године на који је било доста замерки удружења.

Суочавају се са ограниченим приступом не само образовању, већ и здравству и запошљавању и често остају „ван система", иако имају статус националне мањине.

Око 60 одсто ромске деце у балканским земљама уопште не похађа средњу школу, показао је извештај Унеска.

Поједина ромска удружења су упозоравала да нису сви пописани и да је број Рома у Србији скоро пола милиона.

Од оних који учествовали у попису, сваки пети је без посла.

Према последњим подацима Националне службе за запошљавање у Србији има 26.955 незапослених Рома, од којих су 13.081 или скоро половина жене.

Мрачна статистика се наставља, око 66,75 одсто незапослених Рома има статус дугорочно незапослених, односно, траже посао дуже од 12 месеци.

„Маргинализоване Роме који раде у 'сивој' економији и немају формално образовање тешко је интегрисати на тржиште рада", објашњава Лара Лебедински, виша научна сарадница на Институту економских наука за ББЦ на српском.

Неки од разлога могу бити и дугорочна незапосленост, недостатак радних навика или функционална неписменост, додаје она.

Ипак, постоји и група која лакше проналази посао.

„То су Роми који су прошли кроз образовни систем и током одрастања имали релативно добре услове", каже Лебедински.

'И кад урадим све како треба, опет не ваља'

Марко је одрастао у ромском насељу у предграђу Краљева.

„Живео сам само са мајком, увек ми је причала да ако хоћу да помогнем себи да не будем сиромашан, морам да завршим школу.

„Трудио сам се, али је било тешко - и кад урадим све како треба, опет не ваља", каже, уз уздах.

Ипак, веровао је да ће му диплома средње школе отворити врата до стабилног посла.

Уместо прилике, међутим, дочекала су га затворена врата.

„Први посао сам пронашао у једној брзој храни, али као помоћни радник.

„Тек кад сам се преселио за Београд, почео сам да радим у пекари", присећа се.

Марково искуство није усамљен случај.

Иако су Роми препознати као једна од категорија теже запошљивих људи у Стратегији запошљавања, Лебедински указује да су мере подршке често недовољне.

„Србија издваја релативно мало новца за активне политике тржишта рада.

„Моја процена је да се за те мере издваја око 0,08 одсто БДП-а, док је у развијеним европским земљама тај проценат вишеструко већи и креће се око два одсто", наводи она.

Бруто домаћи производ (БДП) је укупан износ произведене робе и пружених услуга у једној земљи за годину дана, изражен у новцу.

Девојчицама и женама теже

Већ неколико година Марија*, Ромкиња из малог града у централној Србији, чисти апартмане и станове за издавање.

Посла има углавном током туристичке сезоне, али јој зарада није стална, нити може да „планира будућност".

„Никад не знам колико ћу следећег месеца да зарадим, ако нема гостију, нема ни посла.

„Имам 65 година и све ми је теже да радим", каже она за ББЦ на српском.

Марија због изостанка уговора о раду, нема право на плаћено боловање или годишњи одмор.

„Препуштени смо сами себи, ако се разболим или не могу да радим, нема ко да ме заштити", каже.

Није завршила основну школу.

Током живота обављала је различите повремене послове, углавном без уговора и радног стажа.

Због тога данас нема услове за пензију и, упркос годинама, и даље мора да ради.

„Док могу да стојим на ногама, радићу, други избор је да ме неко малтретира.

„Ако сте Ромкиња - дупло вам је теже и за школу, и за посао, и за живот", каже.

Највише је брине неизвесност.

„Кад си млад, некако се снађеш.

„Али кад остариш, почнеш да размишљаш шта ће бити ако се разболиш или више не будеш могла да радиш", додаје.

Ромкиње нису само у неповољнијем положају у односу на остале жене, вец́ и на ромске мушкарце, јер су изложене озбиљним облицима дискриминације чак и унутар сопствених заједница, каже Славица Васић Митровић.

Девојчице рано „напуштају школовање због сиромаштва, раних и присилних бракова, расне дискриминације и породичног или вршњачког насиља".

„Поред тога, дубоко укорењене предрасуде и стереотипи међу вец́ином спречавају Ромкиње да имају једнак приступ запослењу и самозапошљавању, држец́и их у стању сиромаштва и економске зависности", указује она.

Тај зачарани круг се наставља кроз живот.

Одрсле Ромкиње су најчешће финансијски зависне од партнера и мушких чланова породице, и веома често изложене и економском насиљу, које је врло тесно повезано са психолошким и физичким насиљем које трпе, додаје.

Чињеница је да „жртве које су финансијски зависне ређе пријављују насиље или напуштају насилну заједницу".

„Стога су Ромкиње, услед финансијске зависности, у високом ризику од даљег понављања насиља над њима."

Зато би, објашњава она, подршка у проналаску посла посебно помогла женама.

„Изузетно је важно да се донесу мере које Ромкиње чине запошљивим, образованијим и конкурентнијим на тржишту рада", објашњава.

Погледајте видео: Зејна, кума Прајда 2024: „Љубав треба да нам буде звезда водиља“

Која су могућа решења?

Образовање је један од најбитнијих предуслова за бољи положај Рома на тржишту рада, каже Лебедински.

„Потребно је и омогућити дошколовавање младих који су рано напустили школу", додаје.

Мере подршке „треба прилагодити различитим групама унутар ромске заједнице".

„За младе Роме посебно је важно деловати на време како не би постали дугорочно незапослени", објашњава.

Када је реч о старијим Ромима, који су годинама ван формалног тржишта рада, ситуација је сложенија.

„Њих је веома тешко, а често и скупо, оспособити за формално тржиште рада.

„Не зато што су Роми, већ зато што су дуго незапослени, имају низак ниво образовања или немају радно искуство у формалном сектору", објашњава она.

Важну улогу могла би да има „Национална служба за запошљавање кроз процену потреба незапослених и израду индивидуалних планова".

„Код теже запошљивих лица није довољно да прођу само кроз курс или обуку.

„Потребан је читав пакет подршке који би, између осталог, пружао помоћ при тражењу посла, писању радне биографије, припреми за разговор за посао и повезивању са послодавцима", каже она.

Погледајте како Наташа из Алексинца копачкама руши предрасуде

Иако је данас задовољан послом који ради, Марко верује да је до њега стигао тежим путем него што је морао.

„Нисам тражио ништа посебно, само прилику да радим.

„Али наставићу да се трудим", закључује он.

*Имена саговорника су промењена на њихов захтев

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk