Кад ће афричка репрезентација подићи трофеј на Мундијалу

„Ако постоји нешто што желим да видим пре него што ме Бог узме под своје, било би сјајно да нека афричка земља освоји Светског првенство, зато што је ово турнир који сви страствено обожавамо у Африци.“

Сандеј Олисех је био део првог афричког тима који је освојио фудбалско злато на Олимпијским играма, помогавши да Нигерија уђе у олимпијску историју у Атланти 1996, али овај 51-годишњак и даље чека да види то достигнуће постигнуто на Светском првенству.

До сада су одиграна 22 издања светског турнира од 1930, за то време је континент представљало 49 тимова, из 13 земаља, а из Африке је дошао само један полуфиналиста.

Тај историјски тренутак био је пре четири године, у Катару, кад је Мароко остварио нови преседан за други највећи и други најмногољуднији континент на свету.

То значи да се предвиђање троструког освајача Светског првенства, Бразилца Пелеа, који је 1970-их рекао да ће се нека афричка земља докопати трофеја до 2000, још није остварило.

Велико питање је: колико ћемо још дуго морати на то да чекамо?

Праћење обрасца

Африка је имала троје четвртфиналиста - Камерун 1990, Сенегал 2002. и Гану 2010. године, пре него што је Мароко избацио Белгију, Шпанију и Португалију на путу до последње четворке у Катару.

Једна ствар која стоји иза успеха ових Северноафриканаца је дугогодишње улагање које подржава краљ Мухамед ВИ.

Академија и комплекс за тренинг вредан 65 милиона долара, од којих оба носе његово име, отворени су 2009. и 2019, и помогли су да се Лавови са Атласа наметну као најбоље пласирана афричка репрезентација.

„Мароко је створио образац како то може да се постигне, а то су године и године улагања у народски фудбал и академије“, рекао је за ББЦ Спорт Африка бивши нигеријски капитен Виљам Трост-Еконг.

„Све креће од структуре, уз планирање. Улагање је веома, веома важно.

„То мора да буде нешто што полази од федерација које уживају подршку на нивоу владе.

„Мароко је уложио не само новац, већ и време и труд, са јасном представом о томе како могу да напредују. Установе које поседују, доследност у свим узрасним групама, мислим да је то образац који може да се следи.“

Афричка фудбалска конфедерација (Цаф) покушава да појача буџете националних федерација и клубова повећавши наградни фонд за Афрички куп нација и његова континентална клупска такмичења, као и улагање у школске шампионате.

„Нека афричка земља ће бити шампион света“, предвидео је Патрис Моцепе, председник ЦАФ-а.

„Радимо на томе да то постигнемо, у то улажемо и сигурни смо да ће се то на крају десити.“

Клод ле Рој, који је водио Камерун на Светском првенству 1998. и био селектор пет других афричких земаља, каже да ће улагање у омладину донети дугорочне предности.

„Ако желите да имате националне тимове константно високог квалитета у Африци, морате да радите са омладинским категоријама“, каже овај 78-годишњак.

„То је основа свега.“

Борба за представљање

Египат је од 1934. био једини такмичар са континента, у првих осам издања турнира, а Африка је бојкотовала финале 1966, пошто је ФИФА саопштила да неће имати директан пролаз на Светско првенство те године у Енглеској.

Континент је послао једну репрезентацију на финала 1970, 1974. и 1978, за разлику од најмање девет из Европе и три из Јужне Америке.

Два места била су доступна од 1982, три 1994, и пет од 1998. па надаље, кад се турнир проширио на 32 тима.

Шест се такмичило 2010. кад је Јужна Африка била домаћин, али на овогодишњем турниру са 48 тимова у Канади, Мексику и САД биће до сада највећи број екипа са континента, са девет аутоматски квалификованих уз Демократску Републику Конго, који је напредовао кроз међу-конфедерацијске плејофове.

„Ми смо у успону - наше лиге, Цаф, Афричка лига шампиона, Афцон“, рекао је Ронвен Вилијамсон, капитен Јужноафричке Републике, за ББЦ.

„Све се неупоредиво поправило. Чињеница да толико много земаља иде да се такмичи на највишем нивоу је фантастична.“

Са 37 победа на претходне 162 утакмице на Светским првенствима, Вилијамс и Трост-Еконг верују да ће већа заступљеност и промена у формату према ком две трећине тимова иде даље кроз групну фазу такмичења, бити велики позитивни помак за побољшање афричког учинка.

„Већа доступност биће кључни фактор на дуже стазе за тимове који ће бити компетитивнији“, рекао је Трост-Еконг.

„Потребна вам је та врста видљивости за побољшање. Што више искустава стекну, биће способнији у излажењу на крај са притиском.“

„Искуство је непроцењиво.“

Погледајте видео Лопта са вештачком интелигенцијом мења суђење офсајда

Задржавање и привлачење талената

Док је некада постојао одлив талената, када су играчи рођени у Африци или са афричким наслеђем бирали да престављају европске земље, континент сада почиње да користи велику дијаспору.

Додатна предност је да су неки од тих играча учили на академијама врхунских европских клубова.

Поред сопственог улагања, Мароко је успео да убеди неколико играча рођених у иностранству, међу њима голмана Јасина Бунуа (Канада) и Ашрафа Хакимија и Брахима Дијаза (обојицу у Шпанији), да обуку дрес Атласких лавова.

У међувремену, дебитанти Зеленортска Острва и Демократска Република Конго, који су се вратили у финала први пут после 1974, квалификовали су се након што су привукли прегршт талената из дијаспоре.

Од тима са 26 играча овог потоњег, 11 је рођено у Француској, пет у Белгији, два у Швајцарској и један у Енглеској.

Одбрамбени играчи Арон Ван-Бисака и Аксел Туанзебе променили су национални тим након што су представљали Енглеску на омладинском нивоу.

„Регрутовање је масивно“, рекао је бивши капитен Габријел Закуани за подкаст Више од резултата.

Овај 39-годишњак данас ради као технички консултант који идентификује играче подобне за национални тим, пре него што почне да их убеђује да заступају Леопарде.

„Морате да наведете играче да верују у вашу визију. Они потенцијално не могу да играју за Енглеску, Белгију или Француску, али и даље могу да стигну до Мундијала“, објаснио је он.

„Најбољи пример је Аксел Туанзебе. Он је прошао кроз систем са Енглеском и потом постигао гол који нас је довео на Светско првенство.

„Ово је завршетак из бајке и вероватно прича коју ћу користити код следећег играча ког покушам да доведем у земљу.“

Све више вере

У међувремену, подвизи Марока у Катару инспирисали су фудбалере са читавог континента да је пласман макар међу четири најбоље екипе могућ.

„Оно што је урадио Мароко био је почетак за нас Африканце да кренемо да верујемо да можемо да догурамо далеко“, каже голман Бафане Бафане, Влијамс.

„Све почиње од те вере, а онда морате да изађете на терен и дате све од себе.“

Прави ментални склоп такође је кључан, према нападачу Сенегала Илиману Ндиајеу.

„Не бих се ни трудио да спакујем кофер и путујем на Светско првенство да то није зато да бих га освојио“, рекао је он за ББЦ Светски сервис.

„Не играм на овим турнирима да бих само био туриста.“

„Оно што је Мароко урадио на последњем Светском првенству требало би да послужи као надахнуће за све афричке тимове.“

Састојак који недостаје

Поред свих улагања, веће заступљености и самопоуздања, било који потенцијални светски шампион мора да има и мало среће.

Сенегал је био побеђен, данас укинутим правилом златног гола 2002, док би Африка имала првог полуфиналисту још 2010. да нападач Гане Асамоа Ђан није током извођења пенала погодио уругвајску пречку на крају продужетака у мечу четвртфиналу.

Западноафриканци су потом елиминисани у извођењу пенала.

Уз сада додату још једну нокаут фазу, избегавање повреда и искључивања из игре такође ће бити кључно.

„Било је много напретка“, каже Мајкл Есијен, бивши репрезентативац Гане за афрички ББЦ Спорт.

„Све што нам недостаје је срећа. Ми само морамо да наставимо да верујемо и надамо се да ће се то једног дана догодити.“

Мароко и Сенегал, на светској ранг листи осми и 14, нуде Африци најбољу наду за победу над моћним европским и јужноамеричким тимовима, али оба имају незгодне групе.

Ако афричке екипе буду поново омануле, онда ће Мароко имати извесну предност домаћег терена 2030, кад ће краљевство бити домаћин заједно са Португалом и Шпанијом, и нада се да ће тад доспети у финале.

Јаз до остваривања статуса спортске елите несумњиво је мањи, а тренутак кад ће фудбалери са континента подићи трофеј Светског првенства, и постати пан-афричке легенде, све је ближи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk