Павел Кушнир: Руски пијаниста и дисидент који је умро у самоћи у затвору

Док су Вашингтон и Москва преговарали о највећој размени затвореника још од времена Хладног рата, умирање пијанисте Павела Кушнира у затвору прошло је незапажено.

Извођач класичне музике је био противник руске инвазије на Украјину и више пута је изражавао протест.

Штрајк глађу почео је убрзо након што је ухапшен у мају, а касније је одбијао и воду.

Гасио се полако и без медијски пажње, а умро је 28. јула, само четири дана пре него што је група познатијих дисидената размењена за шпијуне Кремља, шпијуне спаваче и убице који су били у затворима на Западу.

Након што је склопио очи потпуно сам у истражном затвору у Биробиџану, на Далеком истоку Русије, кремацији 39-годишњака присуствовало је само 11 људи.

Светлана Каверзина, независна политичарка у Сибиру, каже да нико није покушао да га одговори од таквог вида протеста јер нико није знао шта се дешава.

„Нисмо могли да помогнемо и пошаљемо му адвоката - нисмо знали", написала је на друштвеној мрежи Телеграму.

„Био је сам".

'Страни агент Молдер'

Јутјуб канал на којем је Кушнир објавио само четири видеа против рата у Украјини имао је само пет претплатника у трентуку када је ухапшен.

Објаве је постављао под називом „Страни агент Молдер" што је била алузија на лика из америчке ТВ серије Досије икс, популарна у Русији 1990-их, као и на руски закон који омогућава да се људи који су политички сумњиви прогласе „страним агентима".

У једном снимку Кушнир се чак појављује са руком нацртаном значком руске Федералне службе безбедности (ФСБ).

Његов последњи снимак, објављен у јануару, бави се масакром цивила за који су оптужене руске снаге 2022. године у Бучи, у Кијевској области у Украјини.

Истрага о томе је у току, а Кремљ је више пута негирао одговорност и тврди да је реч о лажним оптужбама.

Неколико месеци касније, Оперативни извештај, Телеграм канал близак тајним службама, објавио је снимак на коjem се виде маскирани мушкарци који уводе Кушнира у бели комби.

На каналу је написано и да је против њега поднета кривична пријава којом се терети за јавно позивање на терористичке активности, за које је запрећена казна до седам година затвора.

О Кушниру није било никаквих других информација све до 2. августа, када су активисткиња за људска права Олга Романова и пријатељица пијанисте Олга Шкригунова објавиле да је умро, у тескту на информативној платформи Вот току.

Кушнирову смрт је касније потврдила и његова 79-годишња мајка Ирина Левина.

'Није се уклапао у систем'

Кушнир је рођен у граду Тамбову, у централној области европског дела Русије, где му је отац Михаил радио као пијаниста и васпитач, а мајка је била наставница у музичкој школи.

Клавир је почео да свира када је имао две године, а са само 17 одржао је изузетан двоипочасовни концерт, изводећи 24 прелудијума и фуга за клавир руског композитора Дмитрија Шостаковича.

Касније те године примљен је на Московски конзерваторијум, где је, како каже његова колегиница из класе Џулија Вертман, гајио „имиџ дисидента" - често је носио отрцани капут и црну одећу, а из џепа му је вирила боца вотке од пола литра.

Када је у интервјуу 2005. године упитан коју композицију никада не би извео, одговорио је: „Руску химну".

Шкригунова каже да је после дипломирања Кушнир намерно тражио запослење у мањим градовима, верујући да ће тамо имати више музичке и личне слободе него у руској престоници Москви.

Преселио се у Јекатеринбург, затим у Курск у близини границе са Украјином, а у Кургану, граду источно од Уралских планина, живео је три године, до 2022. када је изгубио посао у тамошњој филхармонији.

Шкригунова не зна тачан разлог због ког је отпуштен, али каже: „Није се уклапао у систем, и тако је било од његовог детињства".

После четири месеца без посла, постао је солиста Биробиџанске филхармоније, и том приликом је локалној телевизији изјавио: „Ако ме не пошаљу у затвор, регрутују или отпусте, надам се да ћу са вама провести наредних 12 година".

'Радим ово са разлогом'

Кушнир је у слободно време протестовао због рата.

У електронској пошти пријатељима, описивао је како ноћу по Биробиџану лепи плакате са паролама које снажно осуђују регрутацију, а председника Русије Владимира Путина описују као „фашисту".

Штрајковао је и глађу: први пут 20 дана у пролеће 2023. године, а затим три месеца касније те године.

Шкригунова каже да је Кушнир знао каквој опасности се излаже због таквих активности.

„То је био његов усамљени протест, чин некога ко није знао шта друго може да уради" каже она.

Покушала је да га убеди да напусти Русију, или бар да наступи у Берлину где она сада живи, али никада нису успели да организују пут.

Крајем марта, Кушнир је последњи пут разговарао са Шкригуновом, рекавши јој да осећа да га прате и да „стално виђа исту особу".

„Нека буде шта буде, ја ово радим с разлогом", додао је он.

'Кост и кожа'

У евиденцији Градског суда у Биробиџану не постоји запис о било каквој кривичној пријави против њега, али постоји записник о прекршајној пријави за „ситно хулиганство" која је поднета 20. јуна.

Кушнир је 19. јула кажњен непознатим новчаним износом.

Није познато да ли је био у судници.

Суд му је потом послао копију пресуде, али је она 30. јула враћена уз назнаку да је „није могуће доставити".

Тада је Кушнир већ био мртав.

Независни информативни сајт Медијазона, разговарао је са неким ко га је видео непосредно пре смрти.

Рекао је да је био „костур" који је средином јула једва могао да хода и да је био „у веома лошем стању".

Званични узрок смрти је „дилатирана кардиомиопатија (проширено срце) и конгестивна срчана инсуфицијенција (слабост)".

ФСБ и суд у Биробиџану нису одговорили на захтев ББЦ-ја да прокоментаришу случај.

Регионални начелник руске затворске службе Василиј Михаљенко рекао је Медијазони да о том случају не зна ништа.

'Знао је да ће ићи до краја'

После смрти Кушнира, његова мајка је рекла другој независној новинској организацији Окну да је покушала, али није успела да утиче на њеног сина.

„Свакако сам желела да не буде толико гласан и да се уопште не бави политиком.

„Много ми је жао што је дао живот, очигледно, ни за шта".

Али Шкригунова каже да је Кушнир све време знао да му је живот у опасности, али да је морао да изрази његово противљење рату.

„Знао је да можда постоје и други начини, али када му је то постало јасно, више није било повратка.

„Знао је да ће ићи до краја да му не буде труд узалуд", додаје Шкригунова.

Кушнирова смрт је привукла више пажње него што је он сам успео док је био жив.

Књига коју је написао 2014. године је убрзо поново објављена у Немачкој.

Грејс Шато, чланица електронске музичке групе Clean Bandit, која је студирала са Кушниром на Московском конзерваторијуму, објавила је на Инстаграму емотивну поруку њеном „нежном и духовитом" пријатељу.

А 22 уважених извођача класичне музике, међу којима су Данијел Баренбојм, пијаниста и диригент рођен у Аргентитни, бритнаски диригент сер Сајмон Ретл и аргентинска концертна пијанисткиња Марта Аргерич, написали су отворено писмо у знак сећања на „изванредног уметника" ког никада нису упознали.

Док је Кушнир био жив, његов Јутјуб канал је имао једноцифрен број претплатника, а тренутно, његов најпопуларнији видео има више од 22.000 прегледа.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk