Мисија до Титаника планира до сада најдетаљније мапирање олупине

Тим стручњака за мапирање, научника и историчар, испловио је у петак до Титаника како би сакупио најдетаљнији фотографски архив икада направљен о његовој олупини.

ББЦ је имао ексклузивни приступ члановима експедиције овде у Провиденсу, на Роуд Ајленду, док су се припремали да исплове из луке.

Они ће употребити најсавременију технологију за скенирање сваког кутка славног брода како би стекли нове увиде у његово потонуће.

Ово ће бити прва комерцијална мисија до Титаника од прошлогодишње трагедије ОушнГејта.

Петоро људи умрло је је док су покушавали да мини-подморницом дођу до олупине чувеног брода.

У наредним данима биће одржана заједничка комеморација за њих на мору, као и за 1.500 путника и чланова посаде који су потонули са Титаником 1912. године.

Нову експедицију је покренула америчка компанија која једина има право на спасавање и која је до данас извукла око 5.500 предмета из олупине.

Али ова најновија посета пука је извиђачка мисија, каже РМС Титаник Инк, са седиштем у Атланти, у Џорџији.

Два роботска возила спустиће се до морског дна да направе милионе фотографија у високој резолуцији и како би начинили 3Д модел олупине.

„Желимо да видимо олупину са јасношћу и прецизношћу која није постигнута никад пре", објашњава ко-вођа експедиције Дејвид Гало.

Логистички брод Дајно Швест биће база операција у Северном Атлантику.

Ако временски услови буду дозволили, провешће 20 дана изнад олупине, која је на дубини од 3.800 метара.

Биће то потресних неколико недеља за све учеснике.

Један од петоро који су умрли у подморници ОушнГејт био је Француз Пол-Анри Нарголе.

Он је био директор истраживања у РМС Титаник Инк и требало је да предводи ову експедицију.

На морском дну биће постављена спомен-плоча у његову част.

„Тешко је, али је суштина истраживања да постоји велика жеља и мотивација да се оно настави. А ми то радимо због страсти коју је Пол-Анри имао за непрекинута истраживања", објашњава његов пријатељ и историчар Рори Голден, који ће бити „главни официр за морал" на Дајно Швесту.

Приликом последње посете 2010, РМС Титаник Инк је направио сонарну мапу налазишта олупине

Има врло мало људи на Земљи који не знају причу о наводно непотопљивом Титанику и како га је пробушила ледена санта, источно од Канаде, у ноћи 15. априла 1912. године.

Има много књига, филмова и документараца о том догађају.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Али иако је место на ком се налази олупина мета сталних студија од њеног открића 1985. године, и даље не постоји оно што би могло да се назове дефинитивном мапом.

И иако су делови прамца и крме преполовљеног брода релативно добро познати, постоје велики делови околног крша који су добили само површни преглед.

Два даљински управљана возила (РОВ) од шест тона намеравају то да исправе.

Једно ће бити опремљено низом оптичких камера ултра-високе дефиниције и специјалним системом за осветљење; друго ће носити сензорски пакет који ће садржати ласерски скенер.

Заједно ће се кретати тамо и назад по сектору морског дна од 1,3 пута 0,97 километара.

Еван Ковач, задужен за програм имиџирања, каже да његови системи камера треба да изнедре милиметарску резолуцију.

„Ако се сви богови временских услова, компјутерски богови, богови РОВ-а и богови камера - ако се сви ти богови поклопе, требало би да снимимо Титаник и место олупине онолико дигитално савршено колико је то уопште могуће. Моћи ћете буквално да пребројите зрнца песка", рекао је он за ББЦ.

Огромно је ишчекивање за оно што би магнетометар у сензору РОВ-а могао да покаже.

То ће бити први пут за Титаник.

Инструмент ће детектовати све метале на месту олупине, чак и материјале закопане изван видокруга у наслагама дна.

„Биће апсолутни сан утврдити шта се десило са Титаниковим прамцем испод морског дна", објашњава инжењерка геофизике Алисон Проктор.

„Уз мало среће, успећемо да утврдимо да ли је прамац био разбијен кад је ударио у морско дно или не, или се можда наставља дубоко у седименту нетакнут."

Погледајте видео о броду Титаник:

Тим жели да проучи стање неких од добро познатих предмета у пољу крша, као што је велики бојлер који је испао кад се раскошни брод преполовио.

Постоји и жеља да се лоцирају предмети за које се верује да су примећени током последње посете.

У њих спадају електрични канделабри, који су у своје време сигурно били фасцинантна новотарија, као и могућност другог великог стенвејевог клавира.

Дрвени оквир музичког инструмента сигурно је већ одавно пропао, али плоча од кованог железа, илити његов оквир, који је држао жице, можда је још ту, а можда чак и неке од дирки.

„Мене највише занимају ствари путника, нарочито њихове торбе", каже Томасина Реј, кустоскиња колекције артефаката са Титаника које држи компанија.

„Њихове ствари - ако будемо могли да повратимо више њих у будућности - су те које ће открити нешто више о њиховим животним причама. Многи од путника су само имена на папиру, а ово је начин да им се подари већи значај."

Ово ће бити девета посета РМС Титаник Инка месту олупине.

Фирма је изазвала контроверзу протеклих година декларисаном жељом да изнесе на површину део Марконијеве радио опреме која је емитовала позиве у помоћ у ноћи кад је потонуо брод.

То се неће десити на овој експедицији, али ако и кад се деси, значило би извлачење предмета из унутрашњости брода у распадању.

За многе је Титаник гробље 1.500 људи који су умрли те ноћи 1912. године и не треба да се дира, нарочито не његова унутрашњост.

„Свесни смо тога и разумемо то", каже истраживач компаније Џејмс Пенка.

„Спуштамо се до Титаника да бисмо сазнали о њему што више можемо; и као што треба да се ради са сваким археолошким налазиштем, радимо то са највећим поштовањем. Али оставити га на миру, допустити да путници и посада буду изгубљени за историју - то би била највећа трагедија од свега."

Додатно извештавање: Ребека Морел и Кевин Черч

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk