Грузија: Парламент поништио вето на закон о „страним агентима", на улицама нови протести

Посланици Грузије гласали су за поништавање председничког вета на закон о „страним агентима" који је поделио земљу и недељама изазива масовне уличне протесте.

На пленарној седници 84 посланика, углавном из владајуће партије Грузијски сан, гласало је да се вето поништи, четворо је било против, док је опозиција била уздржана.

Контроверзни закон којим се од невладиних организација и независних медија који примају више од 20 одсто сопственог буџета од страних донатора захтева да се региструју као организације које „спроводе интересе стране силе", посланици су претходно усвојили 14. маја, али је Саломе Зурабишвили, грузијска председница уложила вето на тај документ.

Закон би требало да ступи на снагу за 60 дана.

Грузијска влада тврди да ће се на овај начин држава заштити од страних улагања и да ће проток новца намењен невладиним организацијама бити транспарентан.

Противници га називају руским законом, због сличности са већ постојећим у Русији и верују да прави разлог његовог усвајања неслагање уочи парламентарних избора у октобру.

Европска унија саопштила је да „дубоко жали" због најновије одлуке грузијског парламента, а многе невладине организације су већ најавиле да се неће придржавати закона који од њих захтева да наведу да „делују у интересу стране силе" јер кажу да је то „увредљиво" и „чињенично нетачно".

Док су посланици расправљали о закону, људи су се поново окупили испред парламента, у присуству великог броја полицајаца.

По објављаивању резултата гласања, многи су узвикивали „робови!" и "Руси!".

„Цела наша будућност је улог, или Европа или ништа", рекла је 18-годишња Като, једна од окупљених.

Масовни протести око закона потресају ову кавкаску земљу готово месец дана.

Снимци и фотографије настале последњих дана приказују насилне сукобе демонстраната и полиције.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Критичари кажу да је закон инспирисао сличан ауторитарни закон суседне Русије који је искоришћен за обрачун са дисидентима.

Грузија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ у децембру 2023. године, па су неки забринути да би закон могао да омете пут земље ка чланству.

Услови за чланство подразумевају да земље кандидати спроводе реформе у борби против корупције, повећају транспарентност власти и промовишу цивилно друштво.

Амерички Стејт департмент саопштио је прошле недеље да ће се ограничити путовања онима који „подривају демократију" у Грузији, као и члановима њихових породица.

Власти, пак, упозорања одбацују.

Какха Каладезе, генерални секретар владајућег Грузијског сна и градоначелник Тбилисија, рекао је да се неће „трговати" интересима земље.

Саломе Зурабишвили, грузијска председница је у понедељак 27. маја свесна да не може да спречи владу да усвоји закон, представила нову повељу за коју је рекла да ће представљати план како да се Грузија приближи Европи.

„Да бисмо поново изградили поверење, потребна нам је нова политичка реалност: јасно јединство, другачији избори, другачији парламент и друга влада", написала је друштвеној мрежи Икс.

Повељом је предвиђено и укидање закона за који каже да је штети европском путу државе, али и значајне реформе осмишљене да деполитизују правосудни систем и службе безбједности.

Председница, иначе ривалка премијера Ираклија Кобакидзеа, позвала је све опозиционе стране да потпишу повељу пре 1. јуна и да заједно изађу на изборе у октобру.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk