Израел и Палестинци: Јужноамеричке часне сестре у Појасу Газе, одбијају да оду упркос жестоком бомбардовању

Перуанске часне сестре Марија дел Пилар и Марија дел Перпетуо Сокоро Љерена Варгас су мисионарке у Цркви Свете породице у Газа Ситију, једине католичке цркве на Палестинским територијама.

Часне сестре - које су близнакиње - мисионарке су Института отелотворене речи и заједно са часним сестрама из других конгрегација, покушавају да помогну више од 600 људи у цркви у Гази.

Међу њима има деце са инвалидитетом, болесних и старих у колицима.

Неколико сати после напада Хамаса на Израел 7. октобра, у којем је погинуло више од 1.400 људи, а више од 200 узето за таоце, Израел је покренуо кампању ваздушних напада на Газу.

У њој је страдало више од 5.000 цивила, међу њима више од 2.000 деце, према подацима Министарства здравља из Газе, које води Хамас.

Шеф конзуларног одељења Перуанске амбасаде у Египту Ђанкарло Педраза Руиз, потврдио је за ББЦ да је амбасада Перуа „учинила све да евакуише Перуанце и њихове породице из Газе у Египат".

Руиз је истакао да их је укупно деветоро - четворо Перуанаца, међу њима једна шестогодишња девојчица, и њихова родбина.

Међутим, две перуанске часне сестре инсистирају да не желе да напусте Газу.

Ево шта је сестра Марија Дел Пилар о томе имала да каже за ББЦ.

Сестро Маријо дел Пилар, рекли сте да црква нема текућу воду нити струју. Каква је ситуација у овом тренутку?

Тамо има око 600 људи.

Као и остатак града, немамо воду, али имамо бунар са природном водом, користимо ту воду за тоалет и прање, и тако даље…

Не знамо колико ће то још дуго потрајати.

Купили смо минералну воду за људе да је пију, по три пута вишој цени од уобичајене.

Рекли сте да сте присуствовали сахрани 18 хришћана који су погинули кад је ваздушни напад погодио Православну цркву Светог Порфирија. Израел је негирао да је гађао црквену зграду, а портпарол израелског Министарства спољних послова Лиор Хајат рекао је за ББЦ да је оно што се десило била „колатерална штета" након што је Израел покренуо „напад на Хамасову инфраструктуру која је била веома близу цркве". Можете ли да објасните шта се догодило?

Они су погинули због израелског бомбардовања.

Једна од соба у којој су спавали се срушила и као последица тога, многи наши пријатељи хришћани су погинули, деца која су учествовала у нашим парохијским активностима или су похађала нашу школу.

Изашла сам први пут откако је почело све ово да бих могла будем са хришћанским породицама на сахрани, да их мало утешим, мада знам да је то веома тешко.

Где су жртве сахрањене?

Свака црква има своје гробље.

Поменули сте да сте на сахрани видели слике које никад нећете успети да избришете из главе.

Да, нажалост, то је истина.

Кад одете на сахрану, осећате бол сина који се опрашта од оца.

Ипак, бол родитеља који се опраштају од деце је већи.

Има породица којима су сва - апсолутно сва - деца погинула. И то су била деца коју смо ми познавали.

Веома је болно.

Имате ли хране? Само је само неколико камиона са помоћи пропуштено да уђе.

Хвала богу, патријаршија нам помаже.

Две цркве, католичка и православна, сарађују веома добро и то је велики благослов од Бога.

Купујемо храну, купујемо душеке.

Веома је скупо, наравно, али хвала богу да имамо хране.

Да ли сте пружили уточиште људима који су се склонили у православној цркви пре ваздушног напада од 19. октобра?

Јесмо, неки од тих људи су одлучили да дођу код нас зато што је очигледно део грађевине био срушен.

Неки од њих су пошли са нама.

Перуански конзулат у Египту је потврдио да предузимају кораке да омогуће перуанским грађанима и њиховим породицама да изађу. Да ли сте спремни да напустите Газу?

Не. Звали су нас из амбасаде Перуа у Израелу, а потом и из пПеруанске амбасаде и конзулата у Египту, и рекли су нам да имају све наше податке, да је све спремно на граници за онај тренутак када будемо желеле да одемо.

Али ни у једном тренутку нас нису питали шта ми желимо.

Нећемо напустити наш народ.

Живим овде четири године и ово је мој живот. Ово је моја парохија. Ово су моји људи и ја нећу отићи одавде.

Њима треба наша помоћ.

Иако знате да се са бомбардовањем ризик од ваше погибије повећава сваким даном…

Јесте, врло сам свесна тога, зато што чујем бомбардовање.

Верујем да су сви у парохији овде свесни тога.

Сви ови хришћани су могли да оду на југ, да покушају да се спасу, али нико од њих није желео да пође.

Сви су желели да остану у својој цркви.

Другим речима, желели су да остану близу Свете тајне, близу Бога, и осећају се безбедно овде.

Израел је бацао летке на људе у северној Гази упозоравајући их да они који не буду пошли на југ ризикују да их сматрају „саучесницима терористичке организације". Каква је реалност на терену?

У кругу цркве се налазе деца са инвалидитетом.

Људи су дошли у инвалидским колицима, имамо старије људе и многи од њих не могу да ходају. Имамо особу која болује од рака и која је имала операцију на мозгу.

И имамо рањене из православне парохије који се лече овде јер међу избеглицама имамо и лекаре.

Како можете да поведете са собом 600 људи, међу њима децу, болесне и старије? Ми то не можемо. То стварно не може да се уради.

И мислим да је то хуманитарни разлог који они могу да разумеју, да они могу да разумеју да ми не можемо да се померамо.

Ми желимо мир, ми само желимо мир. За то морамо много да се молимо. Папа је затражио дан молитве [петак, 27. октобар].

Верујем да је време за све нас да се ујединимо у овој великој мисији да се молимо за мир.

Лекари у Гази: „Ако нестане струје, ове бебе ће умрети за пет минута"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk