Izrael i Palestinci: Južnoameričke časne sestre u Pojasu Gaze, odbijaju da odu uprkos žestokom bombardovanju

Peruanske časne sestre Marija del Pilar i Marija del Perpetuo Sokoro Ljerena Vargas su misionarke u Crkvi Svete porodice u Gaza Sitiju, jedine katoličke crkve na Palestinskim teritorijama.

Časne sestre - koje su bliznakinje - misionarke su Instituta otelotvorene reči i zajedno sa časnim sestrama iz drugih kongregacija, pokušavaju da pomognu više od 600 ljudi u crkvi u Gazi.

Među njima ima dece sa invaliditetom, bolesnih i starih u kolicima.

Nekoliko sati posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, u kojem je poginulo više od 1.400 ljudi, a više od 200 uzeto za taoce, Izrael je pokrenuo kampanju vazdušnih napada na Gazu.

U njoj je stradalo više od 5.000 civila, među njima više od 2.000 dece, prema podacima Ministarstva zdravlja iz Gaze, koje vodi Hamas.

Šef konzularnog odeljenja Peruanske ambasade u Egiptu Đankarlo Pedraza Ruiz, potvrdio je za BBC da je ambasada Perua „učinila sve da evakuiše Peruance i njihove porodice iz Gaze u Egipat".

Ruiz je istakao da ih je ukupno devetoro - četvoro Peruanaca, među njima jedna šestogodišnja devojčica, i njihova rodbina.

Međutim, dve peruanske časne sestre insistiraju da ne žele da napuste Gazu.

Evo šta je sestra Marija Del Pilar o tome imala da kaže za BBC.

Sestro Marijo del Pilar, rekli ste da crkva nema tekuću vodu niti struju. Kakva je situacija u ovom trenutku?

Tamo ima oko 600 ljudi.

Kao i ostatak grada, nemamo vodu, ali imamo bunar sa prirodnom vodom, koristimo tu vodu za toalet i pranje, i tako dalje…

Ne znamo koliko će to još dugo potrajati.

Kupili smo mineralnu vodu za ljude da je piju, po tri puta višoj ceni od uobičajene.

Rekli ste da ste prisustvovali sahrani 18 hrišćana koji su poginuli kad je vazdušni napad pogodio Pravoslavnu crkvu Svetog Porfirija. Izrael je negirao da je gađao crkvenu zgradu, a portparol izraelskog Ministarstva spoljnih poslova Lior Hajat rekao je za BBC da je ono što se desilo bila „kolateralna šteta" nakon što je Izrael pokrenuo „napad na Hamasovu infrastrukturu koja je bila veoma blizu crkve". Možete li da objasnite šta se dogodilo?

Oni su poginuli zbog izraelskog bombardovanja.

Jedna od soba u kojoj su spavali se srušila i kao posledica toga, mnogi naši prijatelji hrišćani su poginuli, deca koja su učestvovala u našim parohijskim aktivnostima ili su pohađala našu školu.

Izašla sam prvi put otkako je počelo sve ovo da bih mogla budem sa hrišćanskim porodicama na sahrani, da ih malo utešim, mada znam da je to veoma teško.

Gde su žrtve sahranjene?

Svaka crkva ima svoje groblje.

Pomenuli ste da ste na sahrani videli slike koje nikad nećete uspeti da izbrišete iz glave.

Da, nažalost, to je istina.

Kad odete na sahranu, osećate bol sina koji se oprašta od oca.

Ipak, bol roditelja koji se opraštaju od dece je veći.

Ima porodica kojima su sva - apsolutno sva - deca poginula. I to su bila deca koju smo mi poznavali.

Veoma je bolno.

Imate li hrane? Samo je samo nekoliko kamiona sa pomoći propušteno da uđe.

Hvala bogu, patrijaršija nam pomaže.

Dve crkve, katolička i pravoslavna, sarađuju veoma dobro i to je veliki blagoslov od Boga.

Kupujemo hranu, kupujemo dušeke.

Veoma je skupo, naravno, ali hvala bogu da imamo hrane.

Da li ste pružili utočište ljudima koji su se sklonili u pravoslavnoj crkvi pre vazdušnog napada od 19. oktobra?

Jesmo, neki od tih ljudi su odlučili da dođu kod nas zato što je očigledno deo građevine bio srušen.

Neki od njih su pošli sa nama.

Peruanski konzulat u Egiptu je potvrdio da preduzimaju korake da omoguće peruanskim građanima i njihovim porodicama da izađu. Da li ste spremni da napustite Gazu?

Ne. Zvali su nas iz ambasade Perua u Izraelu, a potom i iz pPeruanske ambasade i konzulata u Egiptu, i rekli su nam da imaju sve naše podatke, da je sve spremno na granici za onaj trenutak kada budemo želele da odemo.

Ali ni u jednom trenutku nas nisu pitali šta mi želimo.

Nećemo napustiti naš narod.

Živim ovde četiri godine i ovo je moj život. Ovo je moja parohija. Ovo su moji ljudi i ja neću otići odavde.

Njima treba naša pomoć.

Iako znate da se sa bombardovanjem rizik od vaše pogibije povećava svakim danom…

Jeste, vrlo sam svesna toga, zato što čujem bombardovanje.

Verujem da su svi u parohiji ovde svesni toga.

Svi ovi hrišćani su mogli da odu na jug, da pokušaju da se spasu, ali niko od njih nije želeo da pođe.

Svi su želeli da ostanu u svojoj crkvi.

Drugim rečima, želeli su da ostanu blizu Svete tajne, blizu Boga, i osećaju se bezbedno ovde.

Izrael je bacao letke na ljude u severnoj Gazi upozoravajući ih da oni koji ne budu pošli na jug rizikuju da ih smatraju „saučesnicima terorističke organizacije". Kakva je realnost na terenu?

U krugu crkve se nalaze deca sa invaliditetom.

Ljudi su došli u invalidskim kolicima, imamo starije ljude i mnogi od njih ne mogu da hodaju. Imamo osobu koja boluje od raka i koja je imala operaciju na mozgu.

I imamo ranjene iz pravoslavne parohije koji se leče ovde jer među izbeglicama imamo i lekare.

Kako možete da povedete sa sobom 600 ljudi, među njima decu, bolesne i starije? Mi to ne možemo. To stvarno ne može da se uradi.

I mislim da je to humanitarni razlog koji oni mogu da razumeju, da oni mogu da razumeju da mi ne možemo da se pomeramo.

Mi želimo mir, mi samo želimo mir. Za to moramo mnogo da se molimo. Papa je zatražio dan molitve [petak, 27. oktobar].

Verujem da je vreme za sve nas da se ujedinimo u ovoj velikoj misiji da se molimo za mir.

Lekari u Gazi: „Ako nestane struje, ove bebe će umreti za pet minuta"

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk