Бразил: Жене туже фармацеутског гиганта због контрацепцијске агоније, „продата нам је лажна илузија”

Пошто је родила четврто дете, 43-годишња Кели Патрисија да Луз чекала је више од две године на процедуру подвезивања јајовода ради трајне стерилизације када је добила позив из јавне болнице у Бразилији, главном граду Бразила.

Алтернатива која јој је понуђена деловала је привлачно.

„Лекари су ме позвали на предавање и рекли ми за Ишр (Essure).

„Уређај су описали као револуционарну, безболну методу без резова, која не захтева одсуство са посла или дневне активности. Брзо сам прихватила да је то најбоља опција", каже Кели.

Међутим, постојао је један недостатак: речено јој је да је поступак неповратан ако се покаје због коришћења уређаја.

Уклањање уређаја би захтевало потпуну хистеректомију.

Потписала је да се одриче одговорности.

Ишр је уметнут хистероскопијом помоћу танког уређаја који личи на оловку.

Лекари углавном убацују уређај кроз грлић материце да би видели шупљину материце и унутрашње отворе јајовода где Ишр пристаје попут опруге.

Ту се јавља први изазов, објашњава Карлос Политано, члан Одбора за контрацепцију Бразилске федерације гинеколошких и акушерских удружења (ФЕБРАСГО).

„Стручњак треба да позиционира спиралу у отворе јајовода са изузетним опрезом како би избегао перфорације",каже он.

Према Бајеру (Bayer), компанији која производи уређај, тело тада развија органску реакцију зарастања која трајно затвара јајовод око три месеца после захвата и спречава сусрет сперматозоида и јајне ћелије.

Трајне нуспојеве

Кели је почела да осећа бол одмах после уметања уређаја.

„После захвата имала сам проблеме са цревима, болове у карлици, крварење, болове у зглобовима и интензивне мигрене.

„Плус, патила сам и од страшних болова у доњем делу леђа, што ме је спречавало да ходам", каже она.

Године 2017, појавили су се извештаји о озбиљним нуспојавама које су трпеле жене у разним земљама.

Ово је означило почетак престанка употребе уређаја широм света.

Земље попут Бразила, Канаде и целе Европске уније превентивно су суспендовале употребу Ишр уређаја.

У Сједињеним Државама, Федерална управа за лекове (ФДА) почела је да нуди уређај са „црним упозорењем на кутији", што указује да лек може имати озбиљне нежељене ефекте, од којих би неки могли бити „опасни по живот".

Са падом продаје од 70 одсто, произвођач је повукао уређај са америчког тржишта 2018. године, а потом је исто учинио и у другим земљама.

Данас се уређај више не продаје нигде у свету.

Забрана, међутим, ништа није променила у свакодневном животу жена којима је већ уграђен уређај.

„За оне које су се добро прилагодиле уређају, није било назнака било какве промене", каже Политано.

Али за део корисница методе, трајна стерилизација је дошла са другим трајним нуспојавама.

„Некада сам била активна жена са нормалним друштвеним животом, али сам почела да осећам болове у карлици, јаке грчеве, крварење, болове у дојкама и ногама и исцрпљујуће главобоље", каже 44-годишња Лилијан Феитоса из Бразилије.

Она објашњава да је развила и алергију на никл, материјал који се налази у уређају, што је изузетно утицало на њен квалитет живота, изазивајући свраб, бол и ослобађање непријатних мириса због којих се осећала самосвесно и изоловано.

„Продата нам је лажна илузија.

„Не можете замислити колико тежак постаје живот за жену којој је уграђен овај уређај", жали се.

Из здравствене управе, одговорне за болницу за мајку и дете у Бразилији где је Кели уградила Ишр имплант, рекли су за ББЦ њуз Бразил да је у време уграђивања уређај одобрила бразилска здравствена регулаторна агенција и да се већ користио широм света.

Одељење је навело и да се пацијенткиње којима је уграђен уређај прате у јавној здравственој мрежи.

Направљен је посебан водич за здравствене раднике у овој области да прате ове пацијенткиње, које имају право на уклањање материце ако желе.

Бајер, произвођач уређаја, бранио је такође производ као безбедан.

„Безбедност уређаја је подржана великим бројем научних студија.

„Ови подаци обухватају резултате 10 клиничких студија и преко 70 опсервационих студија у стварном свету које су спровели компанија и независни истраживачи у последњих 20 година, у којима је учествовало више од 270.000 жена", саопштила је компанија", рекао је Бајер у писаној изјави за ББЦ њуз, Бразил.

Правне битке

Четрдесетогодишња Шели Фразао је подвргнута тоталној хистеректомији, која је укључивала уклањање материце, грлића материце, јајовода и вађење уређаја почетком 2023. године.

„Била је то абдоминална операција слична царском резу.

„Током опоравка, развила сам цревне адхезије (траке ожиљног ткива које се формирају унутар стомака које 'лепе' органе и ткива) које су изазвале озбиљне опструкције и морала сам да се подвргнем још једној операцији," каже она.

Лилијан је требало да има исту процедуру за уклањање уређаја, али је открила лезију трећег степена у материци коју је прво требало лечити.

Кели је желела да уклони уређај без губитка материце, али се, суочила са даљим компликацијама, те је морала да се подвргне тоталној хистеректомији.

Све три жене намеравају да туже Бајер, после сличних случајева у САД-у, Великој Британији и Аустралији.

У августу 2020, Бајер је платио 1,5 милијарди евра за решавање више од 39.000 тужби уређаја Ишр у Америци.

У Великој Британији, две стотине жена које тврде да су биле у боловима после уградње уређаја, спремају се да покрену групни судски поступак против Бајера.

А у Аустралији, више од хиљаду жена придружило се групној тужби ове године, тврдећи да је уређај узроковао бол, патњу и тешко крварење.

У изјави за ББЦ њуз Бразил, Бајер је бранио производ и тврдио да правни споразум у САД-у одражава само комерцијалну одлуку.

„У случајевима решеним у Сједињеним Државама, Бајер није признао погрешне радње, нити је преузео кривицу или одговорност у нагодбама", речено је из компаније.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk