'Желимо да победимо, али презиремо Исламску Републику' - дилема иранских фудбалских навијача

Објављено
Време читања: 8 мин

Навијати или не навијати за Иран?

Питање је које мори највећу дијаспору ове земље док мундијалски занос обузима њену територију.

Кратком вожњом од широке надстрешнице стадиона СоФи, иранска тробојка је свеприсутна у читавом „Техеранђелесу“, четврти Лос Анђелеса познатој по великој персијској заједници.

Само што то није застава Исламске Републике, већ предреволуционарни Лав и сунце, која се вије као симбол отпора актуелној иранској влади.

Прогласивши заставу политичком, ФИФА ју је забранила у објектима у којима се одржава Светско првенство.

Али на првом појављивању Ирана против Новог Зеланда 16. јуна, неке су успеле да се провуку на стадион.

Назвати иранске утакмице политички обојеним блага је изјава – и очекивано је да ће емоције бити снажне и на другој утакмици, против Белгије, поново у Лос Анђелесу.

„Ми желимо да гледамо наш тим и желимо да он победи, али истовремено презиремо иранску Исламску Републику, њену владу и њену репресију“, рекла је Американка иранског порекла из Лос Анђелеса, која је замолила да остане анонимна из забринутости за сопствену безбедност.

Ове компликоване емоције додатно су наелектрисане чињеницом да је домаћин већине утакмица земља која је у фебруару прогласила рат против Ирана.

Док се мастило суши на свежем договору за окончање борби, Тим Мели – „национални тим“ на персијском – управо отвара кампању за седмо Светско првенство, а многи Иранци се боре са опречним осећањима.

„Ово није мој тим“, рекао је Ерик Садит, власник продавнице тепиха у Техеранђелесу.

„Он не заступа Иран и навијати за њега значи навијати за Револуционарну гарду“, додао је он, говорећи о моћној војној и политичкој сили која брани исламски режим.

Веза између тима и државе није толико директна за неке навијаче.

На уводној утакмици репрезентације 16. јуна, негодовање које је изазвало интонирање иранске националне химне брзо се претворило у весело скандирање после уводног звиждука судије.

Елика, још једна Американка иранског порекла из Лос Анђелеса, одрасла је гледајући утакмице са оцем, који је умро 2020. године.

„Осетила сам потребу да дођем у знак сећања на оца и у част Иранаца који само желе мир и прилику да уживају у утакмици као што је ова“, рекла је она.

'Играње за Иранце у свим крајевима света'

Унутар Ирана залуђеног фудбалом, рат је отежао осећање било какве страсти за овим Светским првенством.

„После више недеља живота под свакодневним бомбардовањем, а сада са инфлацијом која екстремно отежава живот и чини га неодрживим, гледање и уживање у Светском првенству делује као фантазија или виц“, рекла је за ББЦ Светски сервис Бафи, Иранка која је тражила да јој се измени име.

Неда, којој то није право име, такође је установила да би јој било заморно да се вештачки радује и навија за Тим Мели.

„Отупела сам“, рекла је.

„Волим да видим да је тим срећан и да слави, али ја лично не осећам ништа.“

Што се њих лично тиче, ирански играчи су рекли да желе да служе као сила уједињења.

„Играмо за Иранце у свим крајевима света“, рекао је за новинаре нападач Мехди Тареми.

То је тежак циљ, док се различите силе труде да искористе Тим Мели за стицање властитих политичких поена.

„Постоји искрена база навијача која надилази све политичке поделе. Али било је и покушаја да се окрњи та база како би се поделили Иранци“, каже Ники Акаван, амерички професор медијских студија иранског порекла на Католичком универзитету Америке, у Вашингтону.

„А потом, наравно, имате државни естаблишмент који има властите политичке циљеве и жели да присвоји све симболе иранске културе“.

Политички терет је оставио трага на иранској логистици за Светско првенство.

Забринутост због виза и безбедности довела је до тога да се тим пресели из Тусона, у Аризони, до пограничног града Тихуане у Мексику.

Играчи су се жалили на све то путовање тамо-вамо, док су се неки посматрачи запитали колико је читава ситуација правична.

У саопштењу од 19. јуна, Фудбалска федерација Ирана рекла је да ће поднети званичну притужбу Фифи због путних ограничења – услови њихове визе захтевају од тима да лети у САД само дан пре него што играју утакмицу и да напусте земљу истог дана када је утакмица одиграна.

Федерација је рекла да „то није у складу са принципима обезбеђивања равноправних услова свим тимовима учесницима.“

Ендрју Ђулијани, извршни директор Фифине радне групе у Белој кући, каже да је Иран знао каква је ситуација са којом се суочава кад су у питању њихове утакмице.

'Бурне околности'

„Иран увек пролази кроз некакве бурне околности, игра никад није била одвојена од геополитике која је окружује“, каже професор Акаван.

Од његовог првог појављивања на Светском првенству 1978. године, било је политички наелектрисаних епизода – као 1998. године на утакмици против Сједињених Америчких Држава, са којима је Иран прекинуо дипломатске односе 1980. године.

Ван терена, било је забринутости за безбедност оба тима.

Пред утакмицу, амерички председник Бил Клинтон је одржао помирљиви говор:

„Док навијамо на данашњој утакмици између америчких и иранских спортиста, надам се да то може бити још један корак ка окончању отуђења између наше две земље.“

Хиљаде навијача славиле су на улицама Ирана кад је Тим Мели победио са 2:1, избацивши Америку са Светског првенства.

У Катару 2022. године, Иран је играо док су масовни антивладини протести пламтели код куће, покренути смрћу Махсе Амини у притвору.

Њу је привела полиција за морал због наводног кршења строгих правила око марама за главу.

„У том тренутку, усред покрета 'Жене, Живот, Слобода“, мислим да је покрет бојкота националног тима био много јачи, са људима који су говорили: 'Ово није ирански тим, ово је државни тим'", рекао је професор Акаван.

Права жена

Женама у Ирану, сам спорт је такође био историјски ван домашаја.

Деценијама после Исламске револуције из 1979. године, навијачицама је било забрањено да гледају мушке спортске догађаје.

Једна жена је 2019. била ухапшена кад је покушала да уђе на фудбалски стадион.

Након што је њено суђење било одложено, Сахар Кодајари се запалила – умрла је недељу дана касније – у случају који је изазвао опште згражавање и појачао притисак на режим да попусти ограничења.

У августу 2022, Иранкама је било дозвољено да присуствују утакмици националног фудбалског шампионата.

Те исте године, међутим, навијачице су биле спречене да уђу на стадион у источном Ирану, да би гледале квалификациони меч за Светско првенство у Катару, према Хјуман рајтс вочу.

„Иако ова забрана не постоји у законима или прописима, власти је редовно спроводе деценијама“, рекли су из ХРВ.

Године 2023, власти су рекле да „припремају праве околности на стадионима да жене могу да се придруже“.

Ирански женски тим је такође прошао кроз властита искушења.

Раније ове године, након што су одбиле да певају националну химну на утакмици Азијског купа у Аустралији, коментатор у Ирану их је прогласио „ратним издајницима“ – изазвавши забринутост за њихову безбедност по повратку кући.

Њих пет је добило хуманитарне визе од аустралијске владе.

Две су одлучиле да остану у Аустралији.

'Зашто не можемо да уживамо у овоме'

На стадиону СоФи у Лос Анђелесу, неки ирански навијачи виде Светско првенство као ретку прилику да се окупе и прославе заједнички културни идентитет — омогућивши им тренутак мимо рата и политички подељене дијаспоре.

„Док су играли, не можете да порекнете љубав коју сви суштински осећамо једни према другима“, рекла је Махдис Кешаварц, америчка навијачица иранског порекла, за ББЦ радио после утакмице коју су одиграли нерешено против Новог Зеланда.

„Дубоко желим да ово буде нешто што ће премостити бол и жалост које су многи од нас искусили у последњих четрдесетак година“, додала је она.

Навијачица Идене Дехдашти је сагласна с тим.

„Чак и пре рата, пре него што су животи изгубљени, одувек је била борба бити Иранац на стадиону“, рекла је она за ББЦ испред стадиона у Лос Анђелесу.

„Али то и умара. Изнурује. Зашто не можемо да уживамо у овом?

„Није свака земља успела да се квалификује“.

Додатно извештавање; Пола Адамо Идоета, Шаима Калил, Леире Вентас, Исак Фанин и Феранак Амиди, у Лондону и Лос Анђелесу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk