Светски дан менталног здравља: „Да ми се било ко обратио, не бих скочио са моста“

Мост Голдејн гејт у Сједињеним Америчким Државама једна је од светски најславнијих грађевина која је људских руку дело.

Али од његовог отварања 1937. године, овај 2,7 километара дуги мост у Сан Франциску постао је и „жариште самоубистава".

Та репутација ускоро би могла да постане ствар прошлости захваљујући постављању сигурносних мрежа.

Неколико људи директно погођених ових проблемом, међу којима и један преживели, рекло је за ББЦ да ће то представљати „прекретницу".

„Мост ће постати најмоћнији светионик за превенцију суицида широм света", рекао је за ББЦ Кевин Хајнс.

Може слободно да се каже да је он посветио други живот Голден гејту.

Он је 2000. самим чудом преживео пад од 75 метара у хладне воде Пацифичког океана након што је покушао да се убије скоком са моста.

За 85 година од довршавања моста, на овај начин се убило више од 1.800 људи, према цифрама Дистрикта за Голден гејт, ауто-пут и саобраћај.

Пошто се опоравио од тешких повреда, Хајнс је пронашао себе у активизму спречавања самоубистава који путује по САД и другим земљама ширећи поруке наде.

Али овај четрдесетједногодишњак био је и гласни присталица кампање да се на мост постави ефикасно средство одвраћања у виду сигурносних мрежа.

Да ли одлагање кошта живота?

Планови су одобрени 2008, а изградња је коначно започела 10 година касније.

Радови су, међутим, одложени због низа проблема, међу којима је стални раст трошкова - испрва процењен на 76 милиона долара, рачун за мреже је сада премашио 200 милиона долара, углавном због пандемије ковида-19 и административних питања.

Мреже ће сада бити постављене пре новембра 2023. године.

„Изградња баријере за самоубиства наставила се током пандемије, али предузимач није радио онолико брзо колико бисмо ми волели.

„Сарађујемо са предузимачем на решавању ових проблема и убрзавању постављања", рекао је у саопштењу Паоло Косулич-Шварц, менаџер јавних послова Дистрикта за Голден гејт, ауто-пут и саобраћај.

Говорећи за ББЦ пред овогодишњи Светски дан менталног здравља 10. октобра, Хајнс одлагање назива „тужним", али додаје да би се радије усредсредио на чињеницу да званично названи Систем осујећивања самоубистава постаје реалност након што се о њему говори још од педесетих.

„Тужно је што им је требало толико дуго, али ми је ипак драго што ће се коначно десити. Радујем се позитивном исходу који ћемо имати кад се заврше мреже", каже активиста.

Тренутно једини постојећи систем осујећивања ослања се на брзо размишљање полицајаца и волонтерских група.

Кевин Бригс је пензионисани полицајац Калифорнијске друмске патроле за кога се верује да је одговорио двестотинак људи од скакања са Голден гејта.

Он сматра да ће мреже променити рад на превенцији самоубистава.

„Изузетно је фрустрирајуће видети колико је спор био читав тај процес", каже за ББЦ Бригс.

„Сваке године више од 20 људи скочи у смрт са моста, али ове бројке ће сада, надамо се, бити доведене на нулу постављањем ових мрежа."

Мрачне бројке

Мешавина полицијских патрола и рада група као што су Анђели надзора моста, мреже волонтера ангажованих на мосту за кључне датуме као што су Дан заљубљених или Бадње вече, успели су да избегну значајан пораст броја смрти.

Само 2021. године, одговорили су или спречили 198 људи да скоче, према подацима управе моста.

Власти кажу да 25 људи јесте скочило, али да је само 21 тело пронађено у турбулентним водама испод.

Процењује се да више од 98 одсто скакача са Голден гејта не преживи пад.

Тренутно постоји само ниска ограда уз пешачку стазу, али чак ни сигурносне мреже неће спречити људе да се повреде ако ипак скоче - мреже ће бити направљене од челика и постављене шест метара испод пешачке стазе на мосту.

Немилосрдни глобални убица

Самоубиство је широм света убица масовних размера.

Светска здравствена организација процењује да глобалне бројке премашују 700.000 смрти самоубиством годишње.

Амерички Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) каже да је око 46.000 људи одузело себи живот у САД 2020. (најскорија година за коју су доступни подаци).

Самоубиство је тренутно други највећи узрок смрти међу Американцима старости између 10 и 14, и 25 и 34 година.

Хоће ли мреже функционисати?

Али хоће ли мреже спречити људе у покушају да скоче?

Присталице овог система одвраћања, укључујући ожалошћену родбину људи који су погинули на мосту, истичу да неколико славних грађевина широм света попут Ајфелове куле има баријере и тамо се пријављује много мање случајева покушаја самоубиства и смрти.

Пол Милер, шеф Фондације ограде моста, невладине организације из Сан Франциска основане да се залаже за појачану заштиту на Голден гејту, наводи конкретно случај који је инспирисао њихову организацију.

То је Манстер тераса у швајцарском граду Берну, где је сигурносна мрежа постављена 1998. драстично смањила број самоубистава.

„Голден гејт следи исти концепт дизајна који се доказао у Берну, тако да очекујемо да ће смрти после завршавања баријере спасти на нулу или близу ње", рекао је он за ББЦ у мејлу.

Критичари сигурносне мреже верују да ће она само натерати људе да потраже неко друго место где ће покушати себи да одузму живот.

Често цитирани пример је студија једног моста у Торонту, у Канади.

У овој студији из 2010, истраживачи су открили да је баријера за самоубиство постављена у јуну 2003. довела до пада броја смрти са девет годишње на скоро нула, али да се број сличних смрти самоубиством на другим мостовима повећао.

Међутим, студија која се бавила људима који су одвраћени или спречени да скоче са Голден гејта понудила је управо супротну перспективу.

Ричард Сејден, тада психијатар са Универзитета у Калифорнији, 1978. је објавио студију која је пратила животе људи који су спречени да скоче са моста између 1937. и 1971.

Сејден је открио да је од 515 особа, само њих 25 касније себи одузело живот.

„То је оно што наводи породице да буду гласне и да деле своју ожалошћеност јавно, да би јавност схватила да људи не морају да умру", рекла је за ББЦ Дејна Витмер, чланица управног одбора Фондације ограде моста, која је изгубила сина Метјуа на Голден гејту.

„Не желимо да још једна породица пролази кроз оно кроз што смо ми, губитак који остаје са вама заувек, и ми знамо да ће мреже довести до промене."

Према иследниковој канцеларији Округа Марин, која се углавном бави смртима на Голден гејту, скоро 60 одсто скакача је млађе од 45 година.

Докторка Шарлот Тоделијус, криминолошкиња са Универзитета за технологију Чалмерс у Шведској, истраживала је утицај физичких баријера на покушаје самоубиства.

Она је открила да су оне посебно ефикасне у одвраћању млађих људи од покушаја да одузму себи живот на местима као што су мостови, друмови и железничке станице.

„Приметила сам да су млађи људи склонији другачијој врсти самоубиства од одраслих.

„Они су спонтани и прилично импулсивни. Они можда не желе да умру, већ само да нешто престане."

„Гласови у мојој глави"

То је ситуација која је добро позната Кевину Хајнсу.

Двадесет петог септембра 2000, он је путовао аутобусом из центра Сан Франциска до Голден гејта на врхунцу борбе са биполарним поремећајем, пошто је слушао гласове у глави који су га „наговарали да умре".

Током тог путовања, склопио је, како сам каже, „пакт са самим собом".

„Ако ме иједна особа пита да ли сам добро или томе слично, испричаћу јој све и замолићу је да ми помогне."

Уместо тога, једина особа која је пришла Хајнсу била је туристкиња која је замолила деветнаестогодишњака да је слика.

Хајнс је убрзо после тога прескочио ограду.

Као и малобројни преживели који говоре о томе у јавности, зажалио је одлуку да скочи чим је започео пад са висине од четири спрата ка Пацифику.

„Мреже би ме зауставила да сам скочио, али мислим да не бих ни покушао да их је било", сматра Хајнс.

„Мислим да ће једном кад људи схвате да не могу више да умру скоком са Голден гејта покушаји самоубиства престати."

Мере као што су баријере и сигурносне мреже познате су у литератури која се бави спречавањем самоубистава као „уклањање прилике" - у њих спадају и политике као што су ограничавање поседовања ватреног оружја или продаје лекова и отрова.

Они само саставни део напора у борби против самоубиства.

Светска здравствена организација има списак интервенција које истичу важност деловања на свим нивоима, од владиних програма до слушања некога ко би могао да има суицидалне мисли.

У међувремену, Хајнс сања о још једној посети Голден гејту.

Он се већ неколико пута враћао са њега - први пут још на прву годишњицу његовог скока.

Али овај активиста се нада да ће код његове следеће посете мост изгледати малко другачије.

„Немам никакав проблем са Голден гејтом", каже Хајнс. „То је арт деко ремек-дело које није безбедно."

„Али учинићемо га безбедним и то је оно што је фантастично."

Ако вам је потребна помоћ

Национална СОС линија за превенцију самоубиства 011/7777-000

Национална линија за психосоцијалну помоћ током епидемије 0800-309-309

СОС линија еЦентра Срце0800 300 303 доступна је свакодневно од 14 до 23 сата.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk