Климатске промене: Земљишту у Европи прети исушивање

Тресетна земљишта су природни упијачи угљеника, пошто апсорбују угљен диоксид из атмосфере и „закопавају" га у себе.

Само у Европи, оне „закључавају" пет пута више угљеника него шуме.

Али најновије истраживање показује да се тресетна земљишта исушују и да се налазе у крхком стању, а то би за последицу могло да има обрнут процес - да земљиште почне да испушта угљеник, уместо да га апсорбује.

Научници кажу да је у овом тренутку изузетно важно да се очува ова врста земљишта.

Истраживачи су испитали 31 тресетно земљиште у Енглеској, Ирској, Скандинавији и остатку Европе како би спознали размере промена у последњих 2.000 година.

Студија је објављена у специјализованом магазину Nature Geoscience, а показала је да је већи део овакве врсте земљишта постао сувљи од 1800. до 2000.

Мартин Блаув са Квинс универзитета у Белфасту рекао је да тресетна земља помаже у очувању планете - усисава угљеник из атмосфере и складишти га, што ублажава последице климатских промена.

Ипак, ова студија показује да је „исушивање овакве врсте земљишта променило процес и да би оно сада могло да се претвори у извор који испушта угљеник, а то свакако нису добре весту за нашу планету", наводи Блаув.

Грејем Свиндлс са Универзитета у Лидсу, који је водио студију, истиче да је сада важније него пре да се очува земљиште, а за то је потребно рационално управљање и активна обнова.

„Комбинацију притиска климатских промена и утицаја човека могу потенцијално да доведу до тога да ови екосистеми за складиштење угљеника постани извори испуштања истог у природу", упозорио је Свиндлс.

Шта је тресетно земљиште?

То је врста влажног земљишта које постоји у скоро свима земљама на планети, од кишних бара у Великој Британији до мочварних шума у Азији.

Тресет је органски седимент који настаје таложењем органских остатака у мочварама.

Формирао се милионима година уназад.

Зашто је ове земљиште важно у борби против климатских промена?

Природно тресетно земљиште на нашој планети складишти више угљен диоксида него сва остала вегетација заједно.

Велике количине угљеника извучене фотосинтезом из атмосфере, представљају глобално складиште.

Државе се охрабрују да крену у процес обнове тресетног земљишта кроз међународне уговоре о борби против климатских промена.

Ко наноси штету овој врсти земљишта?

Климатске промене, извлачење тресета, дренажа, спаљивање и претварање у пољопривредно земљиште - све то је утицало на промене.

Око 15 посто светских површина тресетног земљишта, које покрива мање од 0,4 посто копна на планети - је исушено, што је створило ефекат стаклене баште, саопштила је Међународна Унија за очување природе.

Пратите Хелен на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk