Америчка 'рампа' за бакар и оптужбе за принудни рад у Зиђину у Србији

Пут бакра и производа од тог метала из компаније Србија Зиђин Копер Д.О.О више неће водити до Сједињених Америчких Држава због сумње да су настали као последица принудног рада, саопштили су из америчке Царинске и граничне заштите (ЦБП).

Права радника су повређена по шест основа: злоупотреба рањивости, задржавање плата, застрашивање и претње, ограничавање кретања, задржавање личних докумената и прекомерни прековремени рад, пише у саопштењу.

Из Министарства рада Србије нису одговорили на позиве и мејлове ББЦ новинара са питањима да ли је покренут поступак инспекцијског надзора.

Одлука из Вашингтона сада „не представља потпуно изненађење" за Елену Јовичић Бараненко, економисткињу и стручњакињу за међународну трговину.

„Сједињене Државе већ дуже време користе трговинске и регулаторне мере као инструмент економске политике, не само ради остваривања трговинских циљева, већ и ширег спектра стратешких интереса", објашњава научна сарадница Института економских наука (ИЕН) за ББЦ на српском.

Из кинеске компаније кажу да су упознати са одлуком ЦБП-а, да се противе свим облицима принудног рада, као и да спроводе проверу и процену 'релеватних питања'.

„Компанија остаје посвећена поштовању важећих закона, укључујући и прописе Сједињених Америчких Држава, као и међународно признатих стандарда рада и људских права који се односе на спречавање принудног рада“, наводи се у саопштењу Зиђина послатог ББЦ новинару.

Зиђин Копер из Бора руководи са четири рудника бакра (Мајданпек, Велики Кривељ, Ново Церово и Јама), рудником кречњака и топионицом бакра и запошљава 6.192 радника, наводи се на званичном сајту.

Суспензија је „веома озбиљан сигнал, јер се овакве мере не доносе произвољно, већ после истраге и процене" да постоје основе за сумњу на принудни рад у ланцу производње, каже Мирјана Митић из невладине организације Акција против трговине људима (АСТРА) за ББЦ.

Ова организација има „посредна и непосредна сазнања" о злоупотребама које је навео и амерички ЦБП.

Сазнања се односе на Зиђин, али и кинеске фирме Линглонг и Минт које послују у Србији, додаје Митић.

Одлука ЦБП-а резултат је истраге коју је та америчка институција спровела анализирајући изјаве радника, фотографије, забелешке са терена на узорку фокус група, скриншотове текстуалних преписки, извештаје невладиних организација и медија, као и академских истраживања.

У децембру 2025. у Америци је забрањен увоз из Линглонга, а разлог је и тада била сумња на принудни рад.

Погледајте видео: Случај индијских радника у Зрењанину

Честа кршења права радника у Србији

Страни радници у Србији, који су посебно рањива група, најчешће су изложени угрожавању права, каже Мирјана Митић.

„Када радник нема приступ личним документима, страхује од губитка посла, депортације или неисплате зараде, има ограничено кретање и његова могућност да изађе из такве ситуације или затражи помоћ значајно је смањена.

„Због тога сматрамо да ове наводе треба схватити веома озбиљно и да је неопходно да надлежни органи у Србији спроведу ефикасну и непристрасну истрагу", додаје у писаном одговору.

У фабрици Линглонг у Зрењанину, граду у Банату, више пута су пријављивани случајеви наводног принудног рада запослених из Вијетнама, Индије и Бангладеша.

„Постојали су индикатори као што су смештај, исхрана, слобода удруживања и кретања", каже Тара Рукеци Миливојевић из организације Зрењанински социјални форум за ББЦ на српском.

„Верујем да је све што смо видели у Линглонгу пресликано у овом случају", додаје.

Организација АСТРА је и раније подносила пријаве српским институцијама због наводне трговине људима у Борском округу.

У неким случајевима су донете осуђујуће пресуде против кинески држављана, али правоснажних пресуда за радну експлоатацију није било, каже Митић.

„Остаје питање за надлежне органе због чега не постоје слични резултати и у случајевима радне експлоатације, упркос значајном порасту броја пријава и навода који на њу указују.

„Према нашим сазнањима, у Србији се тренутно води један предмет који се односи на радну експлоатацију, а који потиче из 2020. и односи се на територију Војводине", додаје.

Шта суспензија значи за Зиђин, а шта за раднике?

Амерички увозници који су добили пошиљке од Зиђина ће морати да их врате или униште, а уколико то не ураде, имаће обавезу да докажу да роба није произведена принудним радом, саопштио је ЦБП.

Стране компаније које смањују трошкове производње коришћењем принудног рада представљају „непоштену конкуренцију" америчким произвођачима, рекла је Сузан Томас, извршна помоћница комесара ЦБП Канцеларије за трговину.

„Спровођењем закона о спречавању принудног рада, ЦБП штити људска права и економску сигурност наше земље", додала је.

Зиђин је један од највећих извозника из Србије и већина њене производње намењена је Кини, али нема података колико се робе пласира у САД.

Од тог фактора ће највише зависити утицај рестрикција уведених у Вашингтону, каже Елена Јовичић Бараненко.

„Уколико је тај удео релативно мали, не треба очекивати значајнији директан утицај на трговински биланс Србије.

„Знатно су важнији могући индиректни ефекти, односно питање да ли ће ова одлука утицати на пословање компаније и њен положај на другим тржиштима", закључује.

Однос Зиђина према запосленима се може и променити, макар у одређеној мери, што показује и случај радника Линглонга, сматра Тара Рукеци Миливојевић.

„Вијетнамски радници су напустили Србију са ипак неком надокнадом, радници из Индије који су се побунили су добили целе зараде, а највише охрабрује случај радника из Бангладеша из фебруара 2026.

„Неки од њих су добили целу зараду пре напуштања Србије, а други, који су остали, добили су директне уговоре са Линглонгом, без посредства агенције, као и бољи смештај уместо прљавих и неадекватних радничких контејнера", указује.

Одлука америчког ЦБП-а не би требало да се посматра кроз призму трговинских односа Србије, САД и Кине, каже Митић.

Треба их гледати као „упозорење да заштита радничких права и спречавање принудног рада морају постати знатно већи приоритет", додаје.

„Пре свега, ова одлука представља снажан сигнал да међународно тржиште све више инсистира на поштовању људских и радних права у ланцима снабдевања", закључује.

Основан Синдикат мигрантских радника

Почетком јуна у Београду је основа Синдикат мигрантских радника.

Циљеви ове организације су организовање, заштита права и унапређење положаја страних радника који раде у Србији, рекли су оснивачни на трибини у Београду одржаној поводом оснивања.

„Желимо да синдикат заиста помогне нама и пријатељима, не желимо ништа посебно, само нормалан посао на основу ког можемо да живимо нормално", рекао је на трибини Абануб Мамдух из Египта.

Током 2025. у Србији је пријављено више од 100.000 страних радника, рекао је крајем маја Данијел Игрец, помоћник министра за рад, за Радио-телевизију Србије.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk