Заплењени бродови и лов на ајкуле: ББЦ у Ормуском мореузу

    • Аутор, Навал Ал-Магафи
    • Функција, ББЦ истрага, Светски сервис
    • Извештава из, Бандар Абас, Иран
  • Објављено
  • Време читања: 8 мин

Врео је летњи дан, а рибари на пристаништу истоварају њихов улов.

Један од њих поносно показује неколико младунаца ајкуле који су се заплели у његове мреже.

Каже да је сендвич са месом ајкуле локални специјалитет.

Други рибар ставља две велике рибе на мотоцикл и одлази.

На први поглед, место изгледа као сасвим обична рибарска лука.

Међутим, пристаниште се налази у Бандар Абасу, иранском граду у Ормуском мореузу, једном од најважнијих поморских пролаза у свету и кључној тачки америчко-израелског рата против Ирана.

Од почетка сукоба, ово је први пут да су новинари британске медијске куће могли да посете иранску обалу Ормуског мореуза.

Када су Сједињене Америчке Државе (САД) и Израел 28. фебруара покренули нападе на Иран, режим у Техерану је одговорио нападима на Израел и суседне државе у Персијском заливу у којима су распоређене америчке снаге, а географски положај земље је претворио у једно од својих најјачих средстава притиска.

Иранска револуционарна гарда (ИРГЦ) почела је да отвара ватру на трговачке бродове који су покушавали да прођу кроз мореуз без његове дозволе, због чега је овај поморски пут практично постао непроходан.

Поморци из целог света остали су блокирани, а цене нафте су нагло порасле, што је довело до поскупљења енергије и горива, али и многих производа који се превозе у разне делове света.

САД су узвратиле увођењем сопствене поморске блокаде свих бродова који користе иранске луке у Персијском заливу.

Због тога су ове воде већ месецима превише опасне за риболов.

Многи рибари престали су да излазе на море, а неки су наставили да рибаре, свесни да одлазе на бојно поље.

Сада, неколико недеља пошто је Иран дозволио делимично отварање мореуза у складу са споразумом о прекиду ватре са САД-ом који се углавном поштује, море је поново мирно и рибари опет испловљавају.

Један од њих, Абдул Рахман, повео је екипу ББЦ-ја кроз мореуз да би показао како је рат утицао на живот у Бандар Абасу и његовој околини.

Док смо пловили кроз мореуз, видели смо два контејнерска брода која је ИРГЦ запленио у априлу, на врхунцу сукоба.

ИРГЦ је тада саопштио да су та пловила угрозила безбедност поморске пловидбе „упловљавањем без неопходних дозвола и манипулисањем навигационим системима".

Упркос прекиду ватре, бродови МСЦ Франческа и Епаминондас, који су пловили под заставама Панаме, односно Либерије, и даље су заробљени.

Видели смо десетине других теретних бродова који чекају дозволу иранских власти да прођу кроз Ормуски мореуз.

Док смо се приближавали острву Ормузу, удаљеном осам километара од Бандар Абаса, наш водич Рахман показао нам је стару тврђаву која се уздиже над обалом.

Црвени, урушени зидови тврђаве сведоче да се борба за контролу над овим мореузом води већ вековима.

Тврђава је изграђена почетком 16. века и имала је кључну улогу у контроли Португалског царства над овим кључним поморским пролазом - све до 1622. године, када је Португалце протерао персијски шах Абас Први, по којем је назван Бандар Абас.

И данас, Бандар Абас има изузетно велики стратешки значај.

Град се налази на јужној обали Ирана, у близини најужег дела Ормуског мореуза, и база је регуларне иранске ратне морнарице и поморских снага Иранске револуционарне гарде.

У мирнодопским условима, кроз ове воде пролази око петина испорука нафте и природног гаса у свету, због чега је овај град од пресудног значаја за светску економију, али и за иранску војну доктрину „асиметричног ратовања", која је осмишљена за борбу са војно надмоћнијим противницима.

Током читавог рата, амерички председник Доналд Трамп је више пута претио даљом ескалацијом сукоба, упозоравајући да Иран „неће имати државу" уколико не отвори Ормуски мореуз.

Међутим, упркос Трамповим претњама и постигнутом прекиду ватре, Иран још није у потпуности отворио мореуз.

Аналитичари сматрају да је овај морски пролаз и даље кључни адут Техерана у преговорима са САД-ом о постизању трајног мировног споразума.

Када је ББЦ тим стигао у Бандар Абас, видео је знакове повратка уобичајеном животу.

Породице су се вратиле у њихове домове, продавнице су поново отворене и саобраћај се одвија на улицама.

Пијаца, на коју роба вековима стиже морским путем пре него што се шаље на југ Ирана, поново врви од људи.

Ипак, у околини су видљиве последице рата.

У улици Кушнуди, иза главног универзитета у Бандар Абасу, стамбена зграда је претворена у рушевине.

Погођена је у израелском ваздушном нападу 26. марта.

Половина зграде и даље стоји, док се друга урушила у гомилу бетона и искривљених металних конструкција.

Споља се види унутрашњост спаваћих и дневних соба у којима су некада живеле породице, а са разорених фасада вијоре се иранске заставе.

У згради је било и неколико канцеларија, а Фатима, 40-годишња предузетница која је ту радила, није била у објекту у време напада.

„Познавала сам многе породице које су овде живеле", каже она.

„Било је мајки и деце. Спавали су када је извршен напад.

„Неки су преживели, али троје људи је погинуло.

„Један од њих је војни официр који је овде живео са породицом.

„Али ово није била војна база".

Израелска војска је саопштила да је мета напада био командант морнарице Иранске револуционарне гарде Алиреза Тангсири.

Четири дана после напада Иран је потврдио да је он погинуо.

Иранска новинска агенција Фарс објавила је да је троје људи погинуло и да је седам повређено када су две ракете погодиле зграду.

Према подацима Иранског Црвеног полумесеца, у провинцији Ормозгану, чији главни град је Бандар Абас, погинуо је 261 човек, међу којима су и цивили и војно особље.

Овај напад показује колико су у Ирану цивилни и војни живот испреплетани, због чега често не постоји граница између војних циљева и стамбених објеката.

Према подацима непрофитне организације Аклед (Armed Conflict Location and Event Data Project - Acled) која прикупља и анализира податке о локацији и дешавањима током оружаних сукоба, од 28. фебруара до ступања на снагу споразума о прекиду ватре 8. априла, САД су извеле најмање 96 одвојених удара на Бандар Абас и околину.

Организација наводи да је више од трећине тих напада било усмерено на војну инфраструктуру, међу којима су објекти ИРГЦ-а, ракетни положаји, поморски капацитети, и ваздухопловна база при међународном аеродрому у Бандар Абасу.

Многа од тих места се налазе у непосредној близини стамбених насеља.

Организација Аклед није могла да потврди који објекти су погођени у осталим нападима.

Америчко-израелски удари током рата усмртили су високе иранске званичнике, међу којима је и врховни вођа ајатолах Али Хамнеи, уништили су војну и економску инфраструктуру и нанели озбиљну штету иранском нуклеарном програму.

Међутим, градоначелник Бандар Абаса одбацује тврдње да је рат ослабио Иран.

У разговору за ББЦ из владиног комплекса са блиставим златним минаретом, Мехди Нобани је рекао да ни Израел ни САД нису остварили њихове војне циљеве, међу којима је и промена режима.

Истакао је да именовање новог врховног вође, Моџтабе Хамнеија, сина Алија Хамнеја, није изазвало поделе, већ је ујединило Иран.

„Ако би се прекршио прекид ватре, Иран би сигурно затворио Ормуски мореуз", рекао је он.

На пијаци, многи људи нису желели да разговарају са ББЦ новинарима.

Нису сви навели разлог, али су неки рекли да не верују начину на који медији представљају Иран.

На крају је млада жена испричала да се из Кине недавно вратила у Иран да би током сукоба била са њеном породицом.

„Иранци су се ујединили и пружају подршку једни другима", рекла је она.

Нешто даље, у кривудавом пролазу пијаце, 55-годишња Фатемех продаје брескве.

На пијаци постоје делови намењени готово свакој врсти робе: свежој риби која је тог јутра допремљена из Персијског залива, урмама из јужног Ирана, увозној електроници, парфемима, кућним потрепштинама, и традиционалној ношњи.

Каже нам да је током рата њен син остао без посла и да се породица сада издржава од онога што она заради на њеној тезги.

„Нисмо желели рат.

„Када почне бомбардовање, плашимо се.

„Трамп је желео рат. Напао нас је изненада.

„Ми ово нисмо желели".

Наш разговор је чула 40-годишња Масуме.

„Сваки рат ствара проблеме", каже она.

„Утиче на привреду и животе људи.

„Али морамо да будемо стрпљиви".

Док се преговори настављају, а прекид ватре је на испиту, Ормуски мореуз ће по свему судећи остати кључна тена сукоба Ирана и САД-а.

Али људи који овде живе, сукоб доживљавају другачије - изгубљеним изворима прихода, ноћима проведеним под претњом ваздушним нападима и надом да ће се ово крхко примирје одржати.

Додатно извештавање: Јасмин Дајер

Навал ал-Магафи извештава из Техерана под условом да се ниједан део њеног материјала не користи на ББЦ персијском сервису. Оваква ограничења важе за све међународне медијске куће које раде у Ирану.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk