Више од шездесет милиона звезда на једној слици - и лов на нове планете

Фотографија која изгледа као златне шљокице приказује звезде

Аутор фотографије, ESA/Euclid/Euclid Consortium/NASA, CFHT, image processing by J.-C. Cuillandre and E. Bertin (CEA Paris-Saclay)

Потпис испод фотографије, Еуклид је снимио отворено звездано јато, удаљено 8.700 светлосних година од нас
    • Аутор, Софи Абдула
    • Функција, ББЦ Светски сервис
  • Објављено
  • Време читања: 5 мин

Европска свемирска агенција (ЕСА) обелоданила је највећу, најдетаљнију фотографија језгра Млечног пута под видљивим светлом.

Више од 60 милиона звезда, као и маглина и гроздова звезда, забележио је свемирски телескоп Еуклид.

Али никад није постојала намера да настане та слика.

Еуклид је био намештен да проучава невидљиви мрак Универзума, али су га научници преусмерили само на један дан на захтев истраживача који су желели да прегледају централни регион наше властите галаксије - иначе познат као галактичко испупчење.

„Еуклид обично посматра дубоки космолошки свемир, али овај пут смо урадили управо супротно“, каже за ББЦ Ксавијер Дипак, научник задужен за Еуклидове истраживачке операције.

„Ушли смо у веома прометан простор испупчења наше галаксије.“

Еуклидова оштрина и осетљивост омогућила нам је да забележимо невероватне детаље и разазнамо појединачне звезде у овом прометном региону - па чак и оне најблеђе.

Произвео је мозаик од девет области од којих је свака већа од пуног Месеца и тиме нам пружио огромну количину података.

„Статистички би требало да међу свим тим звездама можете да разазнате неке егзопланете“, каже Дипак.

Егзопланета је планета изван нашег Сунчевог система.

Према Наси, до данас је откривено укупно више од 6.000 егзопланета.

Ова нова слика омогућиће научницима да измере масу егзопланета, које могу да пруже значајне информације, међу њима назнаке да ли би могле да садрже не себи живот или не.

Она такође помаже астрономима да открију нове езгопланете користећи технику познату као микролензирање.

Широки поглед на галактичку избочину, што је највец́а фотографија високе резолуције икада снимљена из центра наше галаксије Млечни пут у видљивој светлости

Аутор фотографије, ESA/Euclid/Euclid Consortium/NASA, CFHT, image processing by J.-C. Cuillandre and E. Bertin (CEA Paris-Saclay)

Потпис испод фотографије, Овај поглед на галактичку избочину је највец́а фотографија високе резолуције Млечног пута икада снимљена из центра наше галаксије. Снимљена је 23. марта 2025. године помоц́у свемирског телескопа Еуклид Европске свемирске агенције.

Увеличавајуће стакло

Најпростије речено, микролензинг је догађај кад звезда прође скоро директно испред друге звезде.

Кад се то деси, звезда ближа нама понаша се као увеличавајуће стакло јер њена гравитација криви и појачава светлост звезде иза ње.

Ако нека планета орбитира око звезде која је ближа нама, њена гравитација такође криви ово светло.

Ова сићушна додатна промена у јачини је информација која астрономима говори да је присутна егзопланета.

„Оно што можете да урадите, ако имате среће, јесте да идентификујете планету или можда више од једне“, каже Дипак.

Жан-Филип Боло са Института за астрофизику из Париза, у Француској, и Универзитета у Тасманији, у Аустралији, који је покренуо ово истраживање галактичког испупчења, каже: „Током последњих двадесет година, уз помоћ ове технике откривено је скоро 300 егзопланета“.

Слика која изгледа као златни сјај је заправо густо збијено подручје звезда

Аутор фотографије, ESA/Euclid/Euclid Consortium/NASA, CFHT, image processing by J.-C. Cuillandre and E. Bertin (CEA Paris-Saclay)

Потпис испод фотографије, Тхис имаге схоwс а тyпицал ареа оф тхе галатиц булге, тигхтлy пацкед wитх старс

Али нове егзопланете неће бити откривене уз помоћ само Еуклидове слике.

Телескоп би морао да проучава звезду више од 20 дана да би ухватио микролензинг – што једнодневна Еуклидова мисија напросто није могла.

Међутим, ако будући телескоп открије две звезде које се преклапају у области коју је забележио Еуклид, то би могло да помогне да се потврди присуство нових планета.

Валерија Петорино верује да би ова слика могла да доведе до открића „више од хиљаду планета“ , обично хладних које можда орбитирају око звезда, уз помоћ микролензинга, као и слободно лебдећих планета које су одлутале од властитих звезда.

На пример, крајем августа би требало да буде лансиран Насин Свемирски телескоп Ненси Грејс Роман.

А Еуклид је управо снимио читав регион који ће он надгледати у лову на планете.

„Свако ко буде открио микролензинг у истој области, на пример уз помоћ Романа, моћи ће да од сада па надаље користи Еуклидове податке као временску референцу из прошлости и види како су звезде изгледале пре него што су се поклопиле“, објашњава Наталија Рекцини из Института за астрофизику из Париза, у Француској, која је предводила објављивање ових Еуклидових података.

Потенцијал живота

Облак формиран од јонизованих гасова које су емитовале масивне звезде

Аутор фотографије, ESA/Euclid/Euclid Consortium/NASA, CFHT, image processing by J.-C. Cuillandre and E. Bertin (CEA Paris-Saclay)

Потпис испод фотографије, Ова слика приказује емисиону маглину коју је снимио Еуклид. Ова маглина је облак формиран од јонизованих гасова које су емитовале масивне звезде које су се недавно формирале у спиралном краку Млечног пута.

Подаци отварају врата научницима да израчунају масу планета.

Петорино објашњава како се временом раздаљина између две звезде повећава.

Ако је ближа звезда домаћин егзопланете, израчунавање правог кретања те звезде у односу на увеличану звезду у позадини помаже астрономима да одреде масу планете са прецизношћу која се повећава уз проток времена посматрања.

Чак може боље да расветли планете откривене у прошлости.

Пре двадесет година, Боло је предводио тим који је открио нову егзопланету.

„То је ледена планета, помало као Хот из Ратова звезда“, описао је он.

„Након свог овог времена, узбуђен сам што би Еуклид могао коначно да нам омогући да му израчунамо прецизну масу.“

Слика која изгледа као златни сјај прекривен тамном сенком у средини заправо приказује тамну маглину.

Аутор фотографије, ESA/Euclid/Euclid Consortium/NASA, CFHT, image processing by J.-C. Cuillandre and E. Bertin (CEA Paris-Saclay)

Потпис испод фотографије, Ова слика коју је снимио Еуклид приказује густи молекуларни облак који заклања светлост са галактичке избочине (жута)

Познавање масе планете може да вам каже много важних ствари, као што је њен потенцијал да садржи живот, објашњава Дипак.

„Обично, као што можемо да видимо у нашем Сунчевом систему, веома масивне планете су гасовите или ледене… а ситније, мање масивне планете близу звезде обично су стеновите“, истиче он.

„Ако тражите добре услове за развој живота, онда вероватно желите стеновиту планету.“

Ако пронађете доброг кандидата, каже Дипак, „можете то додатно да проверите са различитим телескопима који су направљени да окарактеришу атмосферу планета“ како бисте открили да ли могу и да подржавају живот.

А Еуклидова слика се неће користити само да окарактерише егзопланете.

„Ови подаци такође могу да се користе у друге научне примене, од смеђих патуљака и бинарних звезда до кретања звезда и прашине широм наше галаксије.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk