Масони из целог света послали поруке мира из Београда

Мушкарци у црним оделима, са кецељама, белим рукавицама и лентама, уз симболе шестара и троуглова, неизбежно свевидеће око, окупили су се средином јуна на Међународној масонској мировној конференцији у Београду.

На позив Регуларне Велике ложе Србије (РВЛС), као домаћина, организован је скуп слободних зидара са пет континената поводом 100. годишњице мировног скупа 1926., када су се овде први пут после Великог рата загрлили немачки и француски масон.

Због дискреције, масони су често на удару критика да је њихова моћ под велом тајне.

Кроз историју, окупљали су неке од највећих умова, због чега их описују као контроверзне властодршце из сенке.

Током скупа, потписана је и Београдска мировна декларација и откривен споменик у облику пирамиде на Новом Београду.

Велики мајстори различитих ложа из целог света послали су поруке мира и положили цвеће на споменик Незнаном јунаку на Авали, дело вајара Ивана Мештровића, кога називају братом.

Док у свету постоји између два и шест милиона масона, у Србији њихово братство броји око 2.000 „посвећених људи на добром гласу", наводе на званичном сајту.

У оквиру РВЛС жене не могу бити део масонских ложа заједно са мушкарцима.

Претходни велики међународни скуп у Београду имали су 22. јуна 2019.

Тада је организован поводом прославе 100 година од формирања Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца у Загребу 9. јуна 1919, само шест месеци после стварања истоимене државе.

У Београду су тада, између осталих, били највиши званичници Великих ложа из целог света, на челу са принцом Едвардом - војводом од Кента, уједно Великим мајстором Уједињене велике ложе Енглеске, објавили су из РВЛС.

Уједињена Велика ложа Енглеске сматра се „мајком свих ложа", а Регуларна Велика ложа Србије легитимним наследником Велике ложе СХС, која је касније, када и држава мењала име у Велика ложа Југославија.

Модерна француска традиција, основана у 19. веку, позната је као комасонерија и прихвата и жене и мушкарце, наводи енциклопедија Британика.

Ко су масони у Србији?

Слободно зидарство се појављује међу Србима у последњим деценијама 18. века и међу најпознатијим масонима из тог периода били су Доситеј Обрадовић и кнез Алекса Ненадовић, наводи се на сајту РВЛС.

Прва ложа на тлу данашње Србије основана је 1785. у Петроварадину, под именом „Пробитас“ у тадашњој Аустроугарској.

Најпознатији масони на овим просторима у периоду до 1918. били су Сима Милутиновић Сарајлија, Стеван Мокрањац, Стеван Сремац, Светомир Николајевић, Јован Ђаја, Лазар Пачу.

Кратка историја Великих ложа у Југославији и Србији

Од 1912. и стварања Врховног савета Србије и касније формирањем Велике ложе СХС за Великог мајстора изабран је Ђорђе Вајферт, власник рудника, пиваре и два пута гувернер Народне банке Србије.

Вајферт је био домаћин велике масонске мировне конференције 1926.

Касније су им се придружили, између осталих, Владимир Ћоровић, Густав Крклец, Иво Андрић (мада касније избачен), као и Ристо Стијовић, Милош Ђурић.

Краљ Александар Карађорђевић Ујединитељ је, наводно, био слободни зидар у Француској, али то није потврђено.

За кнеза Павла Карађорђевића, оксфордског ђака, говорило се да је енглески масон, на сајту РВЛС стоји да је слободни зидар, али о томе нема писаних доказа, наводи се у књизи „Један век велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца Југославија”.

После векова чувања тајне, данас масони имају сајтове на интернету и спорадично се појављују у медијима.

Кажу да су данас чланови Регуларне Велике ложе Србије - људи које свакодневно срећете у продавници, на послу, на улици.

Ипак, имена осим сопствених не откривају.

Браћа су слободни људи на добром гласу, који радом у храмовима пролазе путем самоспознаје и саморазумевања, наводе на сајту.

Предводи их Велики мајстор Лукас Расулић, неурохирург Клиничког центра Србије и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Шта раде?

Свако од њих има сопствено занимање, које често прате и друштвени углед и финансијска сигурност.

Брига о ближњима, односно друштвено повезивање и лојалност - на врху су њихове листе приоритета, кажу.

Поред ритуалних окупљања, на којима присуствују само чланови братства, чин милосрђа представља једну од основних делатности слободних зидара.

Током мировне конференције уручили су и новчану помоћ Школи за ученике са оштећеним видом „Вељко Рамадановић“ у Земуну.

Рамадановић, један од пионира специјалне педагогије у Србији, био је слободни зидар.

Зашто масони пружају овакве информације?

„Да бисмо вам дали могућност да се информишете о слободном зидарству. Ми не позивамо на учлањење. Тако се не постаје масон.

„Наша је дужност да, у време дезоријентације и нестанка духовних вредности, у време дубоког моралног пада, укажемо на један духовни став у чију смо исправност дубоко убеђени", наводи се на сајту.

Сматрају да је већ напор да се приближе савршеном - човеку са добрим мислима, добрим речима и добрим делом - остварено дело.

„Наш Брат Гете рекао је у Фаусту - 'Ономе који је стремио, њему доносимо спасење'", наводе, откривајући да је и чувени немачки писац Јохан Волфганг Гете био један од њих.

РВЛС има више од 60 ложа, а постоје и бројне организације сличног назива.

Разједињеност је последица раскола који су се јављали у прошлости.

Дискреција и предрасуде

Масонерија вековима изазива предрасуде и знатижељу.

„Слободно зидарство јесте дискретно, али не и тајно друштво.

„Дискреција је неопходна јер су масони кроз историју били суочени с прогонима, а суштина слободног зидарства је да појединац може радом на себи и утицајем на своју околину да учини свет бољим и праведнијим", рекао је својевремено Тахир Хасановић, бизнисмен и велики секретар за међународне односе РВЛС за Политику.

Иако се ова организација повезује са друштвеним и финансијским утицајем, на сајту истичу да се од чланства не може очекивати никаква корист.

Напротив, чланови плаћају одређену чланарину - око 150 евра годишње било је 2016, према њиховим наводима у медијима.

На сталне критике да мењају власти и одређују ко ће владати светом, српски масони имају спреман одговор.

„Однос свих масонских ложа према држави регулисан је и данас, првим енглеским масонским законом из 1723. године - Старим дужностима.

„Ту стоји: Масон је мирни грађанин једне државе, где год живео и радио. Он се никада неће укључити у устанак или заверу против мира нације."

Ипак, извештаје о садржају њихових састанака тешко да ћете прочитати у медијима.

Регуларна Велика Ложа Србије има храмове у Београду, Новом Саду, Суботици, Сремској Митровици, Зрењанину, Вршцу, Ваљеву, Смедереву, Крагујевцу, Ћуприји, Зајечару и Нишу.

Слободни зидари се састају у храмовима, које називају „ложама“, јер су се ту окупљали древни клесари када су радили на цркви или катедрали.

Симболичне кецеље носе управо због наводне еволуције слободног зидарства од каменорезаца.

Од четири ложе у Лондону, 24. јуна 1717. основана је прва Велика ложа у свету, наводи сајт Велике Ложе Енглеске.

Познати слободни зидари у Великој Британији били су Винстон Черчил, Артур Конан Дојл, Радјард Киплинг и Оскар Вајлд.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk