Водостај Дунава у драстичном паду, у Србији и Мађарској упозоравају на енергетску кризу

Суша је немилосрдна према Дунаву, једној од највећих европских река.

Призори на појединим деловима изгледају застрашујуће.

Не само у Србији, већ и у Европи.

Томе у прилог иде и податак да је у недељу, 2. августа, Дунав пао на историјски минимум код Бездана, на улазу из Хрватске у Србију, чак на -159 центиметара.

До сада је најнижи забележени ниво Дунава забележен 1909. године и био је -143 центиметра.

Само неколико дана раније прогнозирано је да ће да падне на -142, међутим топлотни талас, који је захватио Балкан, узео је свој данак.

Због високих температура и екстремно ниског водостаја Ђуро Мацут, премијер Србије, најавио је за понедељак седницу Штаба за ванредне ситуације, пренела је Радио-телевизија Србије.

Он је апеловао да се смањи потрошња струје у наредних 10 дана, колико се очекује да ће да траје топлотни талас.

Рафинерија Панчево можда ће морати привремено да прекине рад, рекао је Александар ВУчић, председник Србије и додао да Србија има огромне проблеме у енергетици због ниског водостаја Дунава.

Премијер Мађарске упутио је апел становништву да смање потрошњу струје од 17 до 22, јер су тада највећа оптерећења мреже, рекао је у јавном обраћању на друштвеној мрежи Фејсбук.

Дејан Владиковић из Републичког хидрометоеоролошког завода рекао је за Инсајдер да је на неколико мерних станица претходних дана измерен најнижи водостај у претходних 50 година.

На сајту Републичког хидрометеоролошког завода објављена је прогноза за наредне дане, а за понедељак, 3. августа предвиђа се да ће Дунав пасти на -162 центиметра.

Највиши ниво Дунава у историји износио је 850 центиметара, што значи да је једна од највећих европских река сада нижа за чак девет метара.

Због сушних периода, река је и даље врло ниска у већем делу слива, посебно у Србији, у Хрватској, Мађарској, Румунији и Бугарској.

Низак водостај Дунава изазива много проблема, хидролози најављују рестрикције воде у наредном периоду, угрожен је биљни и животињски свет, али и пловидба.

Због дуготрајног топлотног таласа и ниског нивоа Дунава, летња потрошња електричне енергије достигла је нивое карактеристичне за зимски период.

Доток воде у хидроелектрани Ђердап, најважније за производњу струје у Србији, на историјском је минимуму, па је министарка енергетике Србије Ђедовић Хандановић апеловала на рационалнију потрошњу и штедњу „кад год је то могуће".

Из Електропривреде Србије (ЕПС) кажу да суша и ниски дотоци на Дунаву веома неповољно утичу на рад хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2.

После 2025. године, која је од почетка рада највеће хидроелектране у Србији била историјски најлошија и по дотоку и по производњи, у ЕПС-у тренутну ситуацију описују као изузетно хидролошки тешку.

Ипак, директор у хидроелектрани Ђердап Давор Маљоковић каже за Радио Београд да се струја производи без прекида и да „енергетска стабилност земље ни у једном тренутку неће бити угрожена".

На разним местима слива Дунава из воде израњају остаци раније потонулих бродова и разно оружје, попут неексплодираних ручних бомби, јавила је Радио-телевизија Војводине.

Погледајте мапу водостаја Дунава и других река у Србији

Каналу Дунав-Тиса-Дунав прети пресушивање: директор 'Вода Војводине'

Водопривредни систем суочава се са једном од најтежих хидролошких ситуација у последњих више од једног века, изјавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић, преноси портал 021.

Током обиласка црпне станице Бездан на Дунаву, Гламочић је рекао да се Дунав спустио испод нивоа за који су постојећи капацитети црпне станице првобитно пројектовани и да су неопходне хитне мере.

Та црпна станица, која пуни северни део Бачке, престала је да ради 29. јула, док станица Богојево, која снабдева јужни део овог дела покрајине, још захвата воду и има резерву од око 20 центиметара, кажу из Јавног предузећа Воде Војводине.

Привремено је прекинут рад и црпне станице Гроцка, у београдском приградском насељу.

Погледајте видео о ниском водостају Дунава

Игор Колаковић, директор Вода Војводине, рекао је за Радио-телевизију Србије да је употреба канала Дунав-Тиса-Дунав ограничена.

Упитан да ли то значи да му прети пресушивање, Колаковић је одговорио потврдно.

„Немамо могућност захватања нове свеже воде и убацивања у канал. Губици су нам највећи на испаравању и на нелегалном захватању воде", објаснио је Колаковић.

Овај канал је изузетно важан за одводњавање и наводњавање, а битну улогу има и за индустрију којој се годишње просечно испоручи 40 милиона кубика воде.

Канал служи и за пловидбу и превоз робе, као и за рекреацију.

И остале реке у Војводини су близу њихових историјских минимума, упозорио је Колаковић.

Заустављена производња у јединој нуклеарној електрани у Мађарској

Великих проблема има и у сливу Дунава изнад Србије.

У нуклеарној електрани Пакш у Машарској из совјетског доба, производња ће бити заустављена у наредних неколико дана.

У Мађарској страхују од могуће енергетске кризе.

Премијер Мађарске Петар Мађар најавио је да ће последњи активни реакторски блокови у нуклеарној електрани 'Пакш', јужно од Будимпеште, бити искључени због ниског водостаја Дунава, који електрана користи за хлађење.

„Због даљег пада водостаја Дунава електрана 'Пакш' биће потпуно затворена, први пут после 44 године", рекао је Мађар за Политико.

Оператор електране, чија се четири реактора хладе водом која се пумпа из Дунава, раније је упозорио да је затварање „неизбежно“.

Та нуклеарна електрана производи више од половине струје у Мађарској.

У граду Сентендре северно од Будимпеште, где се хиљаде становника суочавају са прекидима у снабдевању водом, Јанош Керестеш, пензионисани преводилац, рекао је да вруц́ина и недостатак воде „заиста узимају данак“.

Регионална компанија за водоснабдевање послала је пакете са водом да обезбеди залихе за хитне случајеве, али „иако могу да добијем довољно воде за пиц́е, није доста да се оперем“, рекао је.

И Румунија је затворила један од својих нуклеарних реактора из истог разлога и најавила је да ц́е затворити и други, преноси АП.

Затварања су само једна од последица вец́ рекордно високих температура, при чему неколико земаља предузима кораке да смање ризик од пожара и притисак на водоводне и енергетске мреже.

Метеоролози у Словенији навели су да се западни део земље суочава са „изузетно високим“ ризиком од пожара.

Власти су забраниле активности које би могле да изазову пожаре у том подручју.

„Овај топлотни талас биц́е ванредан због дужине трајања, не само због високих температура“, казао је климатолог Грегор Вртачник на конференцији за новинаре коју је организовала метеоролошка агенција АРСО, преноси АП.

Аустрија је забележила највишу температуру у јулу икада, 40,3 степена Целзијуса, у граду Визелбург западно од Беча.

Земља вец́ доживљава „екстремну“ сушу, према подацима националне метеоролошке агенције Геосфера Аустрија.

Недостатак падавина изазвао сушу

Узрок ниских водостаја није само суша у Србији, већ недостатак падавина у готово читавом сливу Дунава, каже хидролог Владиковић.

„Изразита суша траје од маја у јужној Немачкој, Аустрији, Словачкој, Чешкој и посебно Мађарској.

„У Србији је јужно од Саве и Дунава било нешто више падавина, али оне нису биле довољне да поправе стање", објаснио је за Радио-телевизију Србије.

Додатни проблем је што је од фебруара количина воде у снежном покривачу била испод вишегодишњег просека, додао је.

'Могуће рестрикције воде у Србији': хидролог

„У наредних 15 до 20 дана, па и читав август, не очекују се неке значајније падавине, како код нас, тако ни у узводним државама, тако да ће бити врло озбиљна ситуација и негативно ће утицати на речни саобраћај", додаје хидролог.

Владиковић је претходно за Н1 рекао да је широм Србије врло неповољна хидролошка ситуација и да би већ у августу могло да буде рестрикција у водоснабдевању у појединим деловима земље.

Због ниског нивоа Дунава код Новог Сада, вода је сада четврте класе, што значи да је слабог еколошког статуса због промене концентрације раствореног кисеоника и високе температуре воде, кажу из локалног Градског зеленила.

На популарној новосадској плажи Штранд и другим местима, купање у Дунаву је дозвољено, уз препоруку да се људи обавезно истуширају када изађу из реке, преноси Радио 021.

Због повећане загађености реке, из Института за јавно здравље Новог Сада препоручују да се у току овог периода избегава конзумирање речних риба.

„Рибе током живота могу да акумулирају различите хемијске загађујуће материје из воде, седимента и ланца исхране.

„Термичка обрада може да смањи микробиолошки ризик, али не уклања хемијске загађујуће материје и једињења у ткиву рибе", упозоравају из Института, цитира Радио 021.

Угрожени пловидба и превоз нафте

Изузетно низак водостај угрозио је пловидбу теретних бродова.

„Дунавом тренутно плове бродови са свега 25 до 30 посто капацитета, што је за бродаре катастрофа.

„На овако ниским водостајима могу да плове самоходни бродови, док потискивачи због газа од два метра не могу да прођу", каже Бранко Савић из фирме Yуагент Бездан за Радио-телевизију Војводине.

За теретна пловила подједнако су опасна и пешчана и каменита дна реке.

„Код пешчаног дна проблем је померање песка и појава спрудова унутар пловног пута и саме промене пловног пута.

„Ако је дно камено нема толико померања, али је опасност много већа, јер приликом насукавања цепа се дно и буши брод", каже Савић.

Водостај Дунава могле би да поправе значајније кише у Алпима, али Савић не очекује да ће се у наредних месец дана ситуација битније побољшати.

Због пада водостаја, бензинске станице у Србији претходних дана су имале проблема са увозом горива преко Дунава.

Министарство рударства и енергетике стога је одобрило Нафтној индустрији Србије (НИС), кључној за функционисање целе српске привреде, и увозним компанијама да користе сопствене оперативне резерве.

После ове дозволе стање се нормализовало.

Оперативне резерве нафте и деривата су обавезне залихе горива које нафтне компаније, произвођачи и увозници морају држати у власништву и о сопственом трошку.

Оне служе за премошћавање краткорочних тешкоћа у снабдевању и стабилизацију тржишта без трошења државних резерви.

Песимистичне прогнозе метеоролога и хидролога

Дунав је уобичајено најнижи у августу, што, према упозорењу стручњака, значи да би могло да буде још већих проблема.

„Наши климатолози, који су управо урадили изгледе за наредна три месеца, не очекују побољшање до средине септембра.

„Температура ће бити изнад просечних вредности, биће и дефицит падавина тако да очекујем да ћемо, осим на Дунаву који је сад већ у врло лошој ситуацији, за неких 10 дана на нашим рекама, Западној, Јужној и Великој Морави, са притокама, полако улазити у такозвани биолошки минимум", рекао је хидролог Владиковић.

Погледајте видео из августва 2022. године када је водостај Дунава и Саве у Београду такође био изузетно низак

Зашто је важно да у речном кориту буде довољно воде?

У врелим летњим месецима, Дунаву не недостаје само кише већ и топљења снега још од претходне зиме.

„Воде из притока прехрањују Дунав, па тако имате поплаве које доносе велике количине воде које корито реке не може да прими, те се вода излива.

„Сада имате други екстрем, када не протиче довољно количине воде у речно корито и онда је оно делимично пуно", рекла је раније Дејана Ђорђевић, ванредна професорка на катедри за хидротехнику и водно еколошко инжењерство на београдском Грађевинском факултету, за ББЦ на српском.

Када нема довољно воде у речном кориту, бродови морају да смање количину терета коју преносе, како не би ударила у речно дно, објашњава она.

Због тога се ангажују речни багери који чине реку дубљом.

Погледајте видео: Професор хемије који је препливао читав ток Дунава

Дунав, друга најдужа европска река

Дунав је река која протиче кроз десет земаља (Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Србија, Румунија, Бугарска, Молдавија и Украјина).

На њеним обалама налазе се четири престонице: Беч, Братислава, Будимпешта и Београд.

Укупна дужина Дунава је 2.857 километара, а кроз Србију река се протеже на 587 километара.

Неке од највећих притока Дунава су Тиса, Морава, Ин, Вах, Драва, Сава, Олт и Прут.

Дунав извире у Немачкој, код града Донаушинген, а улива се у Црно море.

Настаје од две мање реке - Брег и Бригах - што је чини другом најдужом реком у Европи, после Волге.

Погледајте фотографије Дунава у Србији, Румунији, Мађарској и Хрватској

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk