Локални избори у Хрватској: Кад популарност лидера не помаже

Док Србијом 13 година неприкосновено владају напредњаци, главне потезе у хрватској политичкој утакмици деценијама повлаче два велика играча.

Владу предводи Хрватска демократска заједница (ХДЗ), странка десног центра, док је председник Зоран Милановић, некадашњи лидер левичарске Социјалдемократске партије (СДП).

Иако Милановић годинама важи за најпопуларнијег политичара у земљи, његов СДП на локалним изборима 18. маја није успео да искористи ту популарност.

Упркос многобројним предвиђањама, изгубио је неке традиционалне базе, попут Ријеке и Сиска.

„Локални избори не следе увек логику државних и зато се на њима, осим у Загребу или већим градовима, бирају људи које гласачи или људи из њиховог окружења познају", објашњава Анкица Мамић, стручњакиња за комуникације за ББЦ на српском.

Загреб остао Томашевићу, али ХДЗ је прави победник избора

Градоначелници и жупани се у Хрватској бирају директно и у две трећине градова избор је завршен 18. маја.

У другом кругу гласања, 1. јуна, Томислав Томашевић из коалиције Можемо и СДП одбранио је позицију градоначелника, али је ХДЗ заправо највећи победник локалних избора.

У Загребу је од 2021. године на власти зелено-лева коалиција Можемо.

Томиславу Томашевићу, актуелном градоначелнику кога подржава и СДП, победа у првом кругу умакла је за длаку.

Освојио је 47,51 одсто гласова, али је у другом кругу потврдио тријумф.

За тврдњу да је ХДЗ највише добио на овим изборима довољан је поглед на жупанијску карту Хрватске - само у њих пет, уз Град Загреб, ХДЗ није на власти.

Иако је ХДЗ опасно висио на неколико места, на пример, Вараждинску жупанију одбранили су са мање од 100 гласова, на крају је више-мање све отишло на њихову страну.

Одбранили су власт у готово свим важнијим градовима и жупанијама, и местима у којима су владали.

Уз то, освојили су власт у низу нових општина и градова.

Највећи плен апсолутно је Сплит, други највећи град у Хрватској.

Томислав Шута на крају је убедљиво победио, а ХДЗ је озбиљно припретио и у Приморско-горанској жупанији, што је својеврсно изненађење.

Упркос проценама, Мато Франковић из ХДЗ-а лако је одбранио Дубровник.

Жена на челу Ријеке - први пут после пола века

После више од 50 година, Ријека је добила нову градоначелницу - Иву Ринчић, кандидаткињу Акције младих и партнера.

„Свака промена је добра, страхови о губитку слободе и социјалдемократије не стоје.

„Ријека је храбро донела одлуку да иде напред, остаће верна својим вредностима и постаће град у којем ће се још боље живети", рекла је она.

Каже да је досадашњи градоначелник из СДП-а водио кампању која није била примерена Ријеци и зато су га бирачи на неки начин сада казнили.

„Ми смо нова политичка снага, радићемо најбоље што можемо, а ако не будемо добри биће избори за четири године. Смењивост власти је одлика демократије", додала је Ива Ринчић.

За разлику од Хрватске, политичка слика се у Србији на свим нивоима изгледа боји истом четкицом.

На локалним изборима организованим 2024, владајућа Српска напредна странка (СНС) победила је у већини градова и општина.

Иако су бирани одборници локалних скупштина, готово све листе владајућих напредњака носиле су име председника државе - Александра Вучића.

Изборне јединице су значајно децентрализованије у Хрватској него у Србији и однос тамошњих бирача је потпуно другачији према странкама, објашњава Бојан Вранић, професор са Факултета политичких наука у Београду.

„У Србији су јаке лидерске партије и национална воља се често пресликава и на локални ниво", каже он за ББЦ на српском.

Квалитет или популарност, питање је сада

После убедљиве победе Зорана Милановића на председничким изборима у јануару, политички аналитичар Драган Багић је за ББЦ на српском изјавио да ће позиција СДП-а на мајским изборима на локалу бити лакша, али да јој то не гарантује нужно и победу.

Пресудиће, додао је, „квалитет кандидата, кампање и програми за решавање проблема појединих локалних средина."

Док се почетком године у Милановићевом штабу славило, неколико месеци касније атмосфера у просторијама СДП-а на локалу била је све само не победничка.

СДП је направио неколико грешака и није ухватио талас популарности Милановића, оцењује комуниколошкиња.

Само месец дана пре избора они су у „црвеној Ријеци", како медији описују овај приморски град, променили кандидата, па је уместо актуелног градоначелника прва на листи била његова заменица, партијска колегиница.

„Стратешки гледано био је то неразуман потез", тврди Мамић.

Да бирачи у Хрватској ипак више вреднују квалитет и рад одређеног кандидата, а не странку чији је члан или чланица, Мамић илуструје примером Сиска, где је СДП после више од деценије изгубио власт.

Гласачи су највероватније, каже она, одлучили да казне Кристину Икић Баничек досадашњу градоначелницу, незадовољни начином којим је управљала градом.

Њих 58 одсто гласало је за ХДЗ-овог кандидата Домагоја Орлића.

У Осијеку остаје кандидат владајуће партије, иако је, подсећа Анкица Мамић, на парламентарним изборима ХДЗ побрала много мање гласова.

Утицај партија приметнији је у мањим местима где становници воле да су им градоначелници признати и на државном нивоу, утисак јој је.

Тако су бирачи у Копривници, 70 километара североисточно од Загреба, поново већински гласали за Мишела Јакшића, потпредседника СДП-а, који је на функцији градоначелника од 2013. године.

„Он је остварио одличан резултат, а и људи су очито задовољни како је до сада водио град", додаје Мамић.

Становници најмлађе чланице Европске уније су за годину и по дана пет пута излазили на биралишта.

Излазност је готово сваки пут била нижа у поређењу са претходним изборним циклусом.

Комуниколошкиња Мамић каже да је донекле разумљиво да људе не занимају избори за Европски парламент, али да нема интересовања за тим ко ће да води комуналне послове ју је разочарало.

„То је велики пораз политике", додаје.

У држави са нешто више од 3,5 милиона било је 31.802 кандидата, неки су имали и кривичне пријаве.

Међутим, бројност није посебно спорна, каже Анкица Мамић, напомињући да је било мање кандидата него на прошлим локалним изборима и подсећа да Хрватска ипак има велики број јединица локалне самоуправе.

Гледај државно, бирај локално

Бирачи у Србији, које очекују локални избори у Косјерићу и Зајечару, више гласају за познате политичке личности, чак и ако их нема на бирачком листићу.

„Људи врло често очекују да ће им Борис Тадић, Александар Вучић, Томислав Николић или Војислав Шешељ, решити комуналне проблеме, што није тако", каже професор Вранић.

Он је за ББЦ раније изјавио да политичка децентрализација у Србији у оквиру самих странака никада није урађена и да су централе доминантне и командују локалом.

Зато је трка за градоначелнике у Хрватској неизвесна и много занимљивија него у Србији, додаје Вранић.

„Бирачи су у Хрватској више оријентисани ка томе шта одређени кандидат нуди него што је случај у Србији", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk