'Сестре по сперми': Тек у двадесетим смо откриле да смо имале истог оца даваоца

Наташа, Џема и Хелен су одрасле верујући да знају ко су им очеви.

Тек је деценијама касније, кад су урадиле ДНК тест, откривено да су све зачете уз помоћ истог даваоце сперме.

Будући да су биле зачете пре него што је уведена регулатива 1991, оне кажу да су биле део генерације деце настале током периода „Дивљег запада“ у донацији сперме.

Оне себе називају „сестрама по сперми“, заједно истражују новооткривено сестринство и описују први сусрет као „бајку, нешто што је деловало магично - на све стране су се рониле сузе радоснице“

Џема и Хелен Хикс одрасле су заједно у Беркширу и мислиле су да их је одгојио њихов биолошки отац.

Тек су у позним двадесетим сазнале да су настале уз помоћ даваоца сперме, али нису имале представу да ли се радило о истом човеку јер је евиденција била ограничена у време кад су биле зачете.

„Ономад је донација сперме била прави правцати Дивљи запад и многим родитељима је било речено да одгајају дете као да је њихово властито, били су условљени да ништа не говоре“, каже Џема (36), која живи у Сарију.

Тек је у августу 1991. формирана британска Управа за оплодњу и ембриологију (ХЕФА) и уведене су смернице.

ДНК тест не само да је потврдио да оне имају истог биолошког оца, већ их је упознао и са њиховим новим сестрама.

„Осећала сам се физички другачије, осећала сам се као да не знам ко сам и почела сам да доводим у питање сваки сићушни детаљ који сам направила, питајући се да ли је за то заслужна моја генетика“, каже Џема.

За 35-годишњу Хелен, која живи у Хемпширу, након првобитног шока, вест јој је донела осећај јасноће.

„Опхрвао ме је истински необичан, преовлађујући осећај спокоја, кад се осврнем на одређене тачке у мом животу, одједном ствари имају много више смисла“.

У међувремену су се повезале са још две сестре од истог даваоца, а једна од њих је Наташа Голдстин-Опасиак (36), која живи у Есексу.

Она је открила да је зачета уз помоћ даваоца кад је имала 21 годину, али није урадила ДНК тест све док није имала 31.

„Урадила сам то зато што сам била фасцинирана жељом да сазнам шта чини други део мене. Ни за милион година нисам помислила да ћу пронаћи сестре“, каже она.

„Добијете нотификацију преко мејла који вам каже да имате рођаке, практично. То је буквално као Тиндер, каже вам да сте се упарили - а ово су ваше полусестре.“

Хелен и Џема су се обратиле Наташи и у року од месец дана су се договориле да се сретну.

„Одувек кажемо да смо се међусобно привлачиле као магнети“, каже Џема.

„Мислим да смо у року од минут откако смо селе са Нат схватила да причамо на исти начин, имамо исте ставове о стварима, прилично је уврнуто, али је и магично.“

Такође су откриле да су биле близу да им се укрсте путеви раније.

Џема и Наташа су биле у истој спаваоници на истом универзитету у Лидсу 15 година раније.

„Тужно је што нам је био ускраћен приступ једна другој док смо одрастале, могле смо да се дружимо, заједно да славимо рођендане - тужно је помислити колико је тога пропуштено“, каже Џема.

Све три имају сличне карактеристике као што је креативност.

Џема је студирала уметност, Хелен музику а Наташа плес, и све су биле наставнице или предавачице у неком тренутку.

„Нисам одрасла у посебно креативном домаћинству, али кад знате да потиче од креативног соја, све се уклапа, уклопи се и ваш властити осећај вредности“, каже Џема.

Све три сестре говоре о томе како кад знате ваше порекло то утиче и на ваш идентитет.

Отац који је одгојио Џему и Хелен је Велшанин и њих две су одрасле посећујући тај крај земље и навијајући за велшки рагби тим.

„Мислим да је бити Велшанин веома важан део нашег одрастања, одрасле смо са снажним осећајем поноса“, каже Џема.

Сасвим случајно, ДНК тест је показао да је њихов биолошки отац био делимично велшког порекла.

„Срећом по нас, није се много тога променило, не знам како би било да смо откриле да смо Францускиње или тако нешто, била бих тужна осећајући се да велшка заједница није део нашег склопа“, додаје Џема.

Наташа није одрастала мислећи да је Велшанка, али је имала везе за њима.

„Заправо сам провела много времена у северном Велсу у детињству, на местима као што су Бангор и Гвинед, тако да се на неки необичан начин већ осећам веома повезаном са Велсом.

„Кад сам сазнала да је господин давалац одатле, то ме је заправо веома усрећило.“

Хелен додаје: „Једном кад сазнате ко сте заправо, а ми смо имале велике среће што смо то успеле, то вам пружа један огроман осећај спокоја.“

Сестре су успеле да открију ко им је биолошки отац и обратиле му се, на шта су биле дочекане са „љубазношћу и позитивношћу“.

ХЕФА је саопштила да је од 1991. више од 85.000 људи рођено из третмана даваоца на лиценцираним британским клиникама.

Због измене британског закона из 2005, више није могуће донирати сперму, јајне ћелије или ембрионе анонимно.

То значи да кад дете зачето донираном јајном ћелијом, спермом или ембрионом напуни 18 година, може да изабере да сазна нешто о препознатљивим информацијама даваоца и покуша да га контактира.

Њих три кажу да су нераздвојне као „сестре по сперми“ и покренуле су истоимени подкаст.

„Мислим да смо се нас три осећале прилично усамљено и осећале смо да самим тим што можемо да разговарамо о томе, можемо да пронађемо одговоре и боље упознамо једна другу“, каже Наташа.

„Изградиле смо сестринство створивши овај подкаст.“

„Морамо толико тога да надокнадимо, невероватних 30 година“, додала је Џема, која каже да се због подкаста осећа као да је још ближа са Хелен.

Ова тројка је такође жељна да људе боље упозна са зачећем преко даваоца, нешто што је Наташа описала као „прећутану тему“.

Она каже да наилази на „пуку збуњеност и нимало разумевања шта то уопште значи“ кад каже људима да је зачета преко даваоца.

Иако сада постоји боља регулатива, оне кажу да и даље не постоји заштита за сву децу зачету преко давалаца.

Сестре не знају колико још браће или сестара имају – актуелно ограничење од 10 породица по даваоцу није постојало кад су оне биле зачете.

Скорашња истрага ББЦ-ја на велшком је показала како друштвене мреже и апликације подстичу нерегулисану донацију сперме.

„ХЕФА је урадила јако много тога да би осигурала да регулисани људи имају прилику да сазнају ко су њихови даваоци“, каже Џема.

„Закони су се јако поправили, али, нажалост, стиче се утисак да се сав тај вредан труд поништава уз пораст сперме која стиже са Фејсбука.

„Ми смо биле рођене у ери кад нису постојала правила, а није баш много другачије ни сада.

„Мислим да само ако можемо да будемо глас следеће генерације деце рођене уз помоћ донатора, уз мало среће то може да инспирише неке родитеље да добро размисле о чувању тајне или непостављању питања.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk