'Тренутак када се питам да ли сањам': Том Холанд о улози у филму 'Одисеја'

Том Холанд је једна од највећих светских филмских звезда данашњице, али је довољно свестан да његова најновија улога у епском филму Одисеја, редитеља Кристофера Нолана, означава почетак „новог поглавља у животу".

Британски глумац, најпознатији по серијалу филмова о Спајдермену, каже ми да је то „тренутак да се уштинем и проверим да ли сањам".

Он тумачи Телемаха, јединог сина Одисеја, једног од највећих јунака грчке митологије.

Телемах је био толико мали када је његов отац отишао у Тројански рат да га се не сећа, осим кроз приче о његовим подвизима, лукавству и храбрости које су већ тада попримиле митске размере.

„Оно што ми се највише свиђа је то што имам осећај да ми је ово последња прилика да играм младића", каже 30-годишњи Холанд.

То је очигледно тачно у стварном животу, јер је сада ожењен (мада су питања о његовом браку са америчком глумицом Зендејом била забрањена).

Међутим, на великом платну бриљира (уз изузетну глумачку поставу) као младић од око 20 година који трага за оцем којег је идеализовао.

Истовремено, покушава да заштити мајку Пенелопу (игра је Ен Хатавеј) од грабљивих мушкараца, такозваних просаца, који су преузели њихову палату.

У Одисеји се појављује и Холандова садашња супруга у улози богиње Атине, али за разлику од филмова о Спајдермену, у овом немају ниједну заједничку сцену.

Холанд каже да је сценарио прочитао са Зендејом, „иако не зна да ли је то уопште требало да уради".

Када се сутрадан састао са Ноланом, „питао ме је да ли бих имао нешто против да понуди Зендеји улогу Атине".

„Отишао сам кући и ту вест сам могао ја да јој саопштим…

„Био је то заиста посебан тренутак", прича он.

Питала сам га како је Зендеја реаговала.

„Углови усана су јој се благо подигли.

„Појавио се тај мали осмех, а онда смо обоје почели да скачемо у кухињи", препричава глумац.

Осим Холанда, у филму је заблистао и Мет Дејмон у улози Одисеја, који се 10 година бори у Тројанском рату, а затим још исто толико покушава да се врати кући.

Дејмон каже да му је Нолан, када га је позвао, рекао: „Желео бих да ти понудим главну улогу.

„Само сам одговорио: 'Да.'

„Упитао ме је: 'Зар не желиш прво да чујеш о чему се ради?'

„'Наравно", одговорио сам му.

„'Довољно је рећи Одисеја'", рекао ми је.

Хатавеј, која има 43 године, остварила је још једну изванредну улогу тумачећи Пенелопу, Одисејеву супругу и Телемахову мајку.

У стварном животу, глумица је само 13 година старија од Холанда.

Поједини истраживачи античке књижевности сматрају да је Пенелопа имала око 15, 16 година када је родила Телемаха.

Питала сам звезду филма Ђаво носи Праду, која је недавно објавила да је трудна, шта је из овог филма научила о мајчинству.

„Било је заиста занимљиво пренети свет у којем живим и моју представу о томе шта значи бити брижна мајка у време од пре 3.000 година.

„У старој Грчкој није постојало нешто попут нежног родитељства!

„Улози су били заиста огромни. Понекад је морала да га уплаши (Телемаха) да би га заштитила", прича ми.

Због тога је захвална што јој је данас на располагању много више начина за васпитавање.

„Али, исто тако, знате, још не знам како изгледа одгајати тинејџера.

„Моја деца су још веома мала, или ми се бар тако чини", каже она.

Филм Одисеја ме је подстакао и на размишљање о данашњој расправи о мушкости.

„Можда из овог филма можемо да научимо да се мушкост исказује у безброј облика и да нема њене савршене верзије ", каже Холанд.

За потребе филма савладао је и нову вештину.

„Много сам вежбао борбу мачевима и заиста сам уживао у томе".

Упитала сам га да ли мисли да ће му та вештина бити корисна у будућности.

У шали каже да иако не држи мач код куће из очигледних разлога, ако би му неко провалио у кућу, „заправо има палицу за крикет и могао би да је употреби као мач".

Иако је један од најпознатијих и најуспешнијих глумаца данас, Холанд оставља утисак веома приземног и скромног човека.

„Једноставно живим, онако како су ме родитељи васпитали и трудим се да ништа не узимам здраво за готово", каже он.

За разлику од Дејмона и Хатавеј, ово је први филм који снима са Ноланом, што представља важну прекретницу у каријери сваког глумца.

„Пре него што остварите сарадњу са њим и добијете тај позив, често размишљате и жудите за таквом приликом.

„Када је коначно добијете, она собом носи огроман притисак", објашњава Холанд.

Посматрано са стране, сасвим је логично што је Нолан изабрао Холанда, младог глумца из Лондона са тако израженом харизмом.

Његов успон ка врху деловао тако лако и природно: од дирљиве улоге Билија Елиота на лондонској позорници када је имао само 12 година, преко Спајдермена, па све до филма Одисеја.

Нолан га назива „једним од великих глумаца његове генерације".

То је велико признање редитеља, како Холанд каже, „са огромним списком врхунских глумаца са којима је радио" и чији се филмови сматрају великим светским догађајима.

Да ли је то значило да је Холанд осец́ао одређени страх при помисли на сарадњу са једним од флилмских великана?

„Апсолутно", одговара, додајући да је заузео став.

„Добио сам оно што сам желео и сада је време да му покажем шта умем".

Али је чак и сам редитељ осећао извесну дозу страха када је почео да адаптира Хомеров еп настао пре око 2.700 година.

Његов претходни филм Опенхајмер је освојио седам Оскара и зарадио око милијарду долара.

Тешко је то надмашити, али, Холанд каже да „постоје начини да се са тим избори".

Његова стратегија изгледа гласи: далеко од очију, далеко од срца.

Ноланов син је ушао у његову канцеларију док је писао сценарио за нови филм и приметио да нема Оскара које је добио за филм Опенхајмер.

„Врло озбиљно сам му рекао: 'Покушавам да напишем нови пројекат, а када би Оскари стајали на полици испред мене, замисли колико би то било застрашујуће'", каже Нолан.

„Не можете да размишљате о ономе што сте раније постигли", додаје он.

Његов нови филм се већ проглашава још једним успехом, а оно што је посебно задивљујуће је што је Нолан посвећен томе да што више сцена сними стварно - на правим бродовима, мору и Тројанским коњем на правој плажи.

Убрзо после објаве информација о филму, Илон Маск је на мрежи Иксу критиковао поделу улога, међу којима и избор Лупите Њонго за лик Јелене Тројанске.

Поделио је објаву десничарског блогера који је оптужио Нолана да мења ликове како би повећао шансе за освајање филмских награда или из разлога повезаних са различитостима.

Затим су други оптужили Маска и блогера за расизам, истичући да је Јелена митолошка личност, ћерка врховног бога Зевса, према миту рођена из лабудовог јајета.

Једна сам од малобројних срећника који су већ погледали филм и управо онако како би Нолан желео да га сви гледамо - у биоскопу са IMAX технологијом.

Прича о Јелени у филму је представљена на интригантан начин, уз неочекивани обрт, а филм Одисеја је прави визуелну спектакл.

Први је дугометражни играни филм у историји кинематографије у потпуности снимљен новим ИМАX камерама.

„Ако желите природност и да прикажете свет онако како заиста изгледа, онда је целулоидна филмска трака прави избор", каже Нолан.

Није сагласан са мојом опаском да публици, под плаштом спектакла налик филмовима о суперхеројима, заправо потура високу уметност у облику Хомеровог епа.

„Када погледате Хомеров еп, видите да је то прича која се веома допада публици.

„То је права забава уз кокице и управо је у томе њена чар и разлог због којег траје толико дуго", каже он.

Циљ му је да „публици понуди нешто ново".

„Када Холивуд греши, увек прави исту грешку.

„Заборави колико људи желе нешто ново и нешто што никада раније нису видели", додаје.

У филму Одисеја Нолан води публику кроз приче које се преносе с колена на колено, али их приказује из потпуно новог угла.

У његовој визији, Тројански коњ, лукавство којим је домишљати Одисеј надмудрио Тројанце и омогућио Грцима да уђу у Троју, нема точкове.

Уместо тога, реч је о огромној бронзаној конструкцији накрцаних ратницима.

„Та замисао ми се врзма по глави већ око 20 година, јер сам накратко био ангажован да режирам филм Троја за студио Ворнер брадерс (Warner Brothers)", каже он.

На једном нивоу, филм може да се посматра као спектакл који оставља без даха.

Али, док сам га гледала, размишљала сам да ли крије и шире поруке о савременом свету - од упозорења на ужасе рата до „Зевсовог закона" (како се назива у филму), који налаже да се према другима опходимо онако како бисмо желели да се други опходе према нама.

„Пре бих рекао да овакав филм треба да подстакне разговор, јер управо томе и служи уметничко дело", каже ми Дејмон.

„Није на нама да кажемо: 'Ево поруке'.

„То није предавање, већ нешто о чему треба разговарати".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk