You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
И Стефанчук и Решетњиков и Хамнеи и Нетанјаху: На колико столица седи Србија
- Аутор, Слободан Маричић
- Функција, ББЦ новинар
- Објављено
- Време читања: 6 мин
Министар Владе Србије на сахрани ајатолаха Алија Хамнеија у Ирану, а председник Александар Вучић на телефонској вези са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом.
У тренутку када су Израел и Иран у рату.
Истовремено, у Београд је стигао председник украјинске скупштине Руслан Стефанчук, само неколико месеци пошто је то учинио руски министар Максим Решетњиков.
И то док Србија одржава добре односе са Русијом - која је извршила инвазију на Украјину - иако званично, уз вишегодишњи застој, путује ка Европској унији.
Да, компликовано.
Реч је о покушају такозване мултивекторске спољне политике, каже Џејмс Кер Линдзи, политички аналитичар који се бави Балканом, у разговору за ББЦ на српском.
„Идеја је да се одржавају добри односи са више различитих актера - Русијом, Европском унијом, Кином и земљама у развоју".
Да ли је то у пракси могуће?
„Не, у томе је проблем, није могуће и то није разуман приступ вођењу спољне политике... Ствари једноставно не функционишу тако", сматра Кер Линдзи.
Иако се, како каже, таква политика унутар земље посматра позитивно, а споља се њене поруке тумаче: „Србија је проруски оријентисана, није поуздан партнер, не можемо јој веровати".
„Недавно сам присуствовао догађају на ком је један од српских амбасадора рекао 'донећемо одлуку, али у овом тренутку не морамо то да учинимо.'
„У реду, можда не морате да коначну одлуку донесете одмах, али са сваким даном одлагања предрасуде против Србије јачају."
Посета Стефанчука
Председника Врховне раде, украјинске скупштине, на аеродрому Никола Тесла дочекала је Ана Брнабић, председница Народне скупштине Србије.
Стефанчук и Брнабић учествују на Конференцији председника парламената држава кандидата за чланство у Европској унији.
Они су је и свечано отворили.
„Добро дошао у Србију, драги пријатељу", навела је Брнабић на Instagramу, која ће на маргинама конференције имати и састанак са Стефанчуком.
Састао се и са председником Вучићем.
„Данас у Београду желим јасно да кажем - Срби нису мали Руси", изјавио је Стефанчук, преноси агенција Бета.
„Украјинци нису мали Руси, Молдавци и Грузини никада нису били и неће бити мали Руси... Једног дана сви ћемо сигурно постати чланице Европске уније", додао је.
За то време у Анкари, одржава се велики НАТО самит, где је украјински председник Владимир Зеленски затражио помоћ и набавку система противваздушне одбране од руских напада.
Ко је Руслан Стефанчук:
- Рођен је 29. октобра 1975. године
- Доктор је правних наука и професор права
- Део странке Слуга народа украјинског председника Владимира Зеленског је од 2018. године
- Најчешће га представљају као идеолога и странке и победе Зеленског на председничким изборима 2019. године
- На функцији председника Врховне раде, украјинске скупштине, налази се од 7. октобра 2021. године, а на њој је остао и после руске инвазије на Украјину
- На дан инвазије на Украјину, 24. фебруара 2022. године, Стефанчук је ујутру брзо отишао до Маријинске палате, званичне резиденције украјинског председника, услед непотврђених информација да је дошло до покушаја убиства Зеленског. У том случају, Стефанчук би преузео вођство над земљом
- Има двоје деце
Стефанчук је у Београду цитирао југословенског политичара Милована Ђиласа, који је некадашњег лидера Совјетског Савеза Јосифа Стаљина описао као једног од највећих злочинаца у историји.
Стаљин није умро, већ је наставио живот у „наследнику Владимиру Путину", рекао је украјински званичник.
„Код нас у Србији је био врховно зло Хитлер, тешко да ћемо да се усагласимо да је то био Стаљин", одговорио је Вучић.
Ово је прва посета председника украјинског парламента Србији у последњих 15 година, рекао је Стефанчук.
Од фебруара 2022. српски и украјински званичници су се више пута сусретали, углавном током међународних самита.
Током претходног сусрета у Београду 21. маја 2026, потписана је заједничка изјава о наставку преговора о Споразуму о слободној трговини (СТО).
Чланство у СТО је и главни услов за затварање преговарачког Поглавља 30 са Европском унијом, који се тиче економских односа са иностранством.
Иако кандидаткиња за чланство у Европској унији, Србија је једина европска земља, уз Белорусију, која није увела санкције Русији због напада на Украјину.
Ипак, гласала је за више резолуција Уједињених нација којима се осуђује руска агресија, од почетка рата примала је украјинске избеглице, слала финансијску помоћ, а посредно и оружје Украјини, због чега су у Кремљу били незадовољни.
„Нисам оптимиста по питању брзог чланства у ЕУ за све нас", рекао је Вучић на конференцији.
Алексанадар Вулин, потпредседник Владе Србије, крајем маја у Москви срео се са руским министром спољних послова Сергејем Лавровим, док је у априлу у Београду био министар економског развоја Максим Решетњиков.
Србија је у октобру 2025. поново отворила амбасаду у Кијеву, чији је рад почетком рата био премештен у Београд.
Иран и Израел
Балансира се и на Блиском истоку.
„Отишао сам не као појединац, него као неко ко је имао задатак да оде тамо".
Тим речима је Борис Братина, српски министар информисања и телекомуникација, у разговору за Инсајдер, објаснио одлазак у Техеран, на сахрану иранском врховном вођу Алију Хамнеија, убијеном у нападу САД и Израела.
Током вишедневне церемоније у иранској престоници многи су носили транспаренте и узвикивали слогане којима траже одмазду Америци и Израелу због убиства Хамнеија.
Присуствовао је премијер Пакистана, који је посредовао у мировним преговорима САД и Ирана, бивши руски председник Дмитриј Медведев, представници Кине, Авганистана, Ирака, Јерменије, Грузије, Азербејџана, Турске и више земаља Персијског залива.
Братина је нагласио да је његов одлазак у складу са државном политиком Србије, као и да до дан пред пут није знао да ће ићи у Техеран.
„Испоштовали смо оно што је био ред. И да је председник САД преминуо исто тако бих отишао и на његову сахрану. То није двојбено уопште, знате", поручио је.
Готово истовремено, председник Вучић је објавио да се телефоном чуо са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом.
Разменили су, како каже, мишљења о „могућностима за даље унапређење сарадње наших земаља“.
Србија и Израел, чија војска ратује у Гази против Хамаса, у Либану против Хезболаха и против Ирана, постигли су у априлу безбедносни споразум о размени и узајамној заштити тајних података у области одбране.
Председник Вучић је је претходно саопштио да ће фабрику дронова направити са Израелом, којем Србија продаје и оружје.
Раније је поручивао да Београд има „пријатељске односе" и са Ираном и са Израелом.
Независна међународна истражна комисија Уједињених нација у јесен 2025. оптужила је Израел да је починио геноцид над Палестинцима у Гази, што Нетанјахуова влада негира.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk