Криптомилијардери граде свет где се глас на изборима купује новцем

Такозвана Слободна Република Либерланд не изгледа нарочито импресивно са реке.

Никада не бисте помислили да је овај равни, муљевит део плавног подручја Дунава, прошаран стаблима јове, шаторима и кућицама на дрвећу, повезан са неким од најбогатијих људи на свету.

Међу њима је и највећи почетни улагач у криптопословање породице Трамп.

Насупрот томе, виртуелна верзија Либерланда коју гледам, а осмислио ју је студио ЗХА познате архитекткиње Захе Хадид, има блиставе небодере, плутајуће јавне паркове и водене инсталације које пркосе гравитацији.

Човек који ми приказује овај план је Вит Једличка, председник Либерланда.

Он је основао ову микронацију на спорној територији између Србије и Хрватске, држава на Балкану, са циљем да створи праву либертаријанску, дигиталну државу која функционише на истој технологији попут криптовалута.

Током протеклих годину дана долазио сам у Либерланд због снимања документарног филма за канал ББЦ 2 чији наслов је The Tech Billionaire Takeover.

Либерланд можда делује и звучи као шала, али га финансирају неки од најбогатијих људи из света криптовалута, а заснива се на идеји коју покушавају да прошире - да сам систем власти може да се замени.

У ову 'државу' стижемо чамцем, јер су хрватске власти онемгућиле долазак копненим путем.

Неколико насељеника у ветровкама излази на обалу да нас поздрави, а председник Једличка се обраћа преко мегафона и једном од њих уручује званичну медаљу.

У већини савремених демократија сваки становник има једнако право гласа.

Међутим, у Либерланду је другачије захваљујући токену (криптовалута) који може да се купи и који се зове мерит.

Избори на функције обављају се употребом мерита, објашњава ми председник Једличка.

„Дакле, људи који имају више мерита имају и већи утицај на избор руководства државе", каже он.

Практично можете да гласате сопственим новцем.

Либерланд је у потпуности ослобођен пореза.

То ми објашњава министар унутрашњих послова Иван Пернар, контроверзни бивши хрватски посланик, избачен из Сабора због ширења теорија завере.

„Људи који верују у слободу, децентрализоване финансије и слично углавном припадају вишим друштвеним слојевима", каже Пернар.

„Ако не вршимо никакву селекцију и кажемо да је свако ко дође чамцем добродошао, завршићемо као Уједињено Краљевство (УК).

„Ми то не желимо", додаје.

„Дакле, то је слобода, али... неки људи је имају више од других?", питам га.

Указујем да је један од главних начина за стицање моћи и утицаја у Либерланду управо новац.

„Наравно", одговара Пернар.

Ако би у земљи живела „гомила беспосличара или бескућнка који немају ништа", други би морали да финансирају њихова социјална давања, објашњава ми.

А затим сиромашне пореди са животињама.

„Немојте да храните животиње, јер ако то чините, оне ће се навићи и изгубиће способност да саме проналазе јело.

„Исто важи и за људе", додаје.

За богате финансијере Либерланда, помагање сиромашнима, као и сваки облик опорезивања или централизоване прерасподеле богатства, представља напад на њихову личну слободу.

Не изненађује да исти став заступају и људи који у овом свету располажу далеко већим богатством и утицајем од Пернара.

Милијардер који је купио банану

Током протеклих годину дана проводио сам време са Џастином Суном, председником владе Либерланда и кинеским криптомилијардером.

Уз финансијску подршку Суна, као и још тридесетак технолошких милијардера, како они тврде, Либерланд би сада могао да располаже новцем потребним за почетак изградње микронације са блиставим небодерима.

Суново богатство се процењује на око 8,5 милијарди америчких долара.

Вероватно је најпознатији по томе што је за 6,2 милиона долара купио уметничко дело - банану залепљену за зид лепљивом траком, а затим је појео.

Америчка регулаторна тела су га оптужила за превару и манипулацију тржиштем.

Сун одбацује те оптужбе, а недавно је пристао на нагодбу од 10 милиона долара да би се поступак окончао.

Његова компанија Трон развија блокчејн, светску софтверску мрежу преко које могу да се купују и продају криптовалуте.

За разлику од банке, њоме не управља ниједно централно тело, већ је децентрализована и сачињена од великог броја рачунара широм света, што отежава опорезивање и контролу.

Иста та блокчејн технологија се користи за функционисање власти у Либерланду, а једног дана, уколико се Сунови планови остваре, могла би да управља и нашим државама.

Становници гласају дигиталним токенима о законима и на референдумима.

Гласови се аутоматски сабирају и обрађују помоћу рачунарског кода, уместо да их пребројавају људи.

Ипак, у пракси је ова технологија још у раној фази развоја, па су људи и даље неопходни за спровођење закона.

Трон је једна од највећих платформи за трансакције незаконитих криптовалута, а међу њима су наводно и средства повезана са Хамасом и Хезболахом, као и са нарко-картелима и мафијашким мрежама, подаци су компаније која се бави анализом блокчејн трансакција TRM Labs.

Сун тврди да је компанија Трон успоставила нове облике сарадње са органима за спровођење закона у циљу сузбијања незаконитих трансакција на блокчејну, што је, како каже, узроковало огоман пад таквих активности на платформи.

Породица Трамп је Суна прихватила као водећег улагача у токене њеног криптопројекта World Liberty Financial.

Сун је у ту компанију уложио више од 75 милиона долара, као и још неколико милиона у мим-новчић Доналда Трампа, због чега је позван на вечеру са америчким председником.

По ступању на дужност председника, Трамп се званично повукао из компаније, али је фонд његове породице и даље њен власник и остварује добит од пословања, између осталог продајом криптовалуте која се зове УСД1.

Трамп је 2025. од криптовалута приходовао више од 1,4 милијарде долара, а очекује се де ће зарадити много више.

Планета без граница?

Може се рећи да је породица Трамп остварила огромну финансијску корист сарадњом са Суном.

Али шта Сун и други предузетници из света криптовалута који су се додворили Трампу желе заузврат?

Либерланд можда пружа одговор на то питање.

Сун уживо делује срдачно и пријатељски настројено.

Стекао сам утисак да Сун, као и други милијардери које сам упознао, ретко проводи време са људима који или не раде за њега или не желе његов новац.

Углавном смо разговарали о научној фантастици и видео-играма.

Непосредно после лета у свемир 2025. за који је компанији Блу ориџин Џефа Безоса платио 29 милиона долара, позвао ме је да ми исприча утиске.

Посебно га је заокупила мисао да „сама планета нема граница" и да „уопште нема концепта државе".

Уверење да је национална држава превазиђен концепт који би могао да буде замењен блокчејн технологијом је управо био један од разлога због чега је одлучио да се кандидује за председника владе Либерланда.

Либерланд није једини пример.

Он је један од неколико прототипова оваквих микронација, територија које се проглашавају независним државама, али међународно нису правно признате.

Други пример заснован на истој идеји је Проспера, приватни град и посебна економска зона у Хондурасу, Институт немачко-америчког предузетника Питера Тила за стварање сталних пребивалишта у међународним водама, независна од успостављених влада (The Seasteading Institute).

Ту је и Дрејперова нација, потпуно дигитална 'држава' у којој је биткоин званична валута, а осмислио ју је Тим Дрејпер.

Дрејпера, америчког милијардера и инвеститора у технолошке компаније, срећем на његовом Универзитету Дрејперу у Силицијумској долини, својеврсном кампу за младе технолошке предузетнике где се студенти обавезују да ће „промовисати слободу по сваку цену".

Он сматра да држава пружа „лошу услугу по високој цени" и да ће је блокчејн технологија једноставно заменити.

„Само је питање времена", каже он.

Многе од ових идеја потичу од контроверзног мислиоца и технолошког предузетника Кертиса Јарвина.

Он се сматра „оснивачем Мрачног просветитељства", познатог и као неореакционарни покрет.

Његове ставове похвалили су поједини представници америчке деснице, међу којима је технолошки милијардер Питер Тил, али и поједини чланови актуелне Трампове администрације, попут потпредседника Џеја Ди Венса.

Јарвинова филозофија је позната по томе што је тешко разумљива, али се у суштини своди на критику демократије (за коју тврди да је пропала, јер је имиграција и даље превелика).

Он закључује да би требало да је заменимо ауторитарним системом (спој корпорације, монархије и микронације), а којом управља блокчејн технологија.

Медије види као половину онога што назива „Катедралом".

Тим изразом назива оно што сматра репресивном идеолошком структуром новинара и академске заједнице, која из сенке управља западним друштвима.

Пристаје да се видимо у Берклију, у Калифорнији.

Током краће шетње, Јарвин, који изгледа као остарели панкер, не износи његова размишљања директно, већ околише и опширно прича, позивајући се на езотеричне текстове и различита историјска раздобља да би поткрепио ставове.

У разговору ми објашњава његов концепт Пачворк (Patchwork), према којем би традиционалне националне државе заменила светска мрежа суверених мини-држава у власништву акционара.

Оне би се међусобно надметале за становнике на исти начин на који се предузећа такмиче за купце.

Јарвин сматра да блокчејн технологија може да се употреби за стварање таквог света где би постојале „корпоративне монархије" којима управљају „извршни директори-краљеви".

Ти корпоративни монарси би одговарали тајном одбору акционара, који би потенцијално могао да контролише чак и војску и полицију помоћу нечега што Јарвин назива „криптодингус" (crypto dingus).

Реч је о својеврсном механизму који би том одбору, према његовој замисли, практично омогућио да на даљину онеспособи сво ватрено оружје.

Погледајте видео о биткоину

Многи од ових технолошких милијардера сматрају Трампа и председнички кабинет застарелим моделом који ће на крају заменити њихова супериорна технологија.

Током бројних сусрета са технолошким милијардерима све више сам стицао утисак да себе сматрају онима у чијим рукама је стварна моћ.

Криптолоби је у последњем изборном циклусу донирао 238 милиона долара и тако надмашио индустрију фосилних горива и постао најутицајнија лобистичка група у САД-у, показује анализа америчког пословног канала и портала Фокс бизнис (Fox Business).

Јарвин, Сун, Дрејпер, и Либерланд пружају увид у будућност какву неки од њих замишљају за нас.

Сви, Џастин Сун, насељеници Либерланда и Тим Дрејпер, објашњавали су ми како блокчејн технологија и криптовалуте могу да ослободе нас и наш новац државне контроле.

Али коме бисмо ту контролу препустили?

У свим примерима које сам видео, богатство и моћ се на крају сливају у руке оних који ту технологију контролишу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk