Како јавни дуг Србије утиче на ваш новчаник

Замислите велики новчаник са мноштвом преграда у који пакујете новчанице.

Испланирали сте да из прве и друге преграде платите месечне рачуне и одете у набавку.

Када сте се вратили кући, схватите да немате довољно новца за куповину веш машине или неку другу већу ставку у кућном буџету.

Пријатељи, наравно, немају да вам узајме, а први у месецу је далеко.

Шта ћете, него у банку.

Отприлике по том принципу функционише и државна каса која се пуни на разне начине, а једно од њих су и задужења.

Према најновијем извештају достављеном Скупштини Србије, јавни дуг Србије за 2025. био је 39,21 милијарди евра, што је око 44,4 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Али шта је јавни дуг и како утиче на вас?

Спољни + унутрашњи = јавни дуг државе

Као што људи узимају кредите да би изградили кућу или купили стан или аутомобил, тако се и држава задужује да би покрила текуће и трошкове капиталних пројеката, објашњава Бранимир Јовановић из Института за међународну економију у Бечу.

„То раде све државе, а јавни дуг Србије је у поређењу са другим државама у региону солидан, ако гледамо економске параметре, јер не прелази удео од 60 одсто БДП-а, што би био аларм", додаје за ББЦ на српском.

Бруто друштвени производ (БДП) чине сви производи и услуге настали у држави за годину дана.

Јавни дуг државе чини збир спољног и унутрашњег задуживања.

Ако се држава задужује код иностраних банака, међународних финансијских институција или страних влада реч је о спољном дугу.

Унутрашњи је подизање кредита или зајмова код домаћих комерцијалних банака или емитовањем обвезница на домаћем тржишту.

Иако је дошло до пада удела јавног дуга у БДП-у, што се назива релативним показатељем, Фискални савет, независни државни огран, тврди да ће номинални (укупан износ задужења) ипак порасти.

Ово тело је у претходним анализама указивало да је цена задуживања Србије „у просеку за трећину већа него у земљама централне и источне Европе, односно чак и двоструко већа у односу на неке развијене европске земље".

Током честих конференција за новинаре, председник Србије Александар Вучић годинама се хвали о привредном расту државе, цртајући бројеве на табли и истичући ниску задуженост.

Спољни дуг Србије је већи у односу на унутрашњи што је углавном добро, каже економиста Јовановић.

„Проблем настаје ако дође до високе промене вредности домаће валуте у односу на ону у којој се држава задужује", указује.

Погледајте видео о бруто-друштвеном производу (БДП)

'Каматне стопе превисоке'

Приликом стамбеног или кеш кредита део отплате одлази вам на камату, тако је и са јавним дугом државе.

А каматне стопе Србије су високе у поређењу са државама Европске уније (ЕУ), указује Јовановић.

„Просечна висина каматних стопа за јавни дуг Србије је око пет одсто, што је високо за једну земљу.

„То је готово два пута више него она коју плаћају земље ЕУ", наводи Јовановић.

Србија треба да издвоји две милијарде евра само за њихово отплаћивање, „уместо да тај новац инвестира, уложи или искористи за подизање плата и пензија.

„А овако дајете банкама и то је реална цена дуга", каже Јовановић.

Висина каматних стопа се последњих година удвостручила, на шта јесте утицала и руска инвазија на Украјину покренута 2022, али слабо развијене државе углавном имају више каматне стопе, указује.

Тврди да би Србија у принципу могла да има нижу камату на зајмове обезбеђујући је бољим условима приликом задуживања.

Како стиже до појединца?

Да би отплатила дугове и камате, држави су потребна средства.

Касу пуни кроз порезе, наплаћивањем комуналија или кроз општу стабилност валуте.

У мају су наплаћени приходи у износу од 206,3 милијарде динара, од чега су порески приходи износили 178,7 милијарди динара, објавило је Министарство финансија 6. јула наводећи да је остварен двоструко мањи дефицит - мањак у државној каси од планираног.

Управо стотине милијарди динара прикупљених порезом одлази на отплаћивање јавног дуга, указали су из Фискалног савета.

Ове финансијске одлуке државе осећа индиректно и сваки појединац кроз цене у продавницама или услуга.

Власт потезима и коришћењем повољних статистика изражених по правилу у еврима, показује да је слика лепша него што јесте, наводи Драгован Милићевић, доктор економских наука, у колумни за Радар.

Он тврди да је „курс евра вештачки фиксиран на око 117 евра годинама".

„Када би се девизни курс кориговао навише за разлику између инфлације у Србији и еврозони, не би вредео 117,4 већ 187 динара.

„По том курсу српски БДП у 2025. био би само 55,6 милијарди евра, па би јавни дуг нагло скочио са 44,3 на скоро 71 одсто БДП-а", пише он у тексту 'Јавни дуг реално расте брже од БДП-а'.

Цене у Србији скочиле су за чак 112 одсто, док је евро мировао, у преводу, за исту суму новца може да купите знатно мање артикала него пре неколико година.

Уколико је велико задужење држава онда повећава опште каматне стопе на тржишту, што значи да директно поскупљују и стамбени, кеш и ауто кредити.

Где се Србија задужује и због чега?

Од Европске централне банке, преко Уједињених Арапских Емирата, до Кине.

Поред бесповратних средстава из ЕУ кроз ИПА фондове, Србија дугује стотине милиона евра Европској инвестиционој банци.

Тај новац, према последњем извештају, усмерава се на обнављање школа, болница, дигитализацију управе, општинску и регионалну инфраструктуру.

Милијарде евра позајмљује и од Кинеза, што користи пре свега у инфраструктурне пројекте.

Србија се задужује и код домаћих банака.

Више од 11 милијарди динара вредност је кредита код државне Поштанске штедионице, а новац је између осталог предвиђен за изградњу линијске инфраструктуре Националног стадиона.

Око шест милијарди динара дугује Уникредит банки за пројекат саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница на западу државе.

За исти пројекат држава се задужила и код Банке Интезе - око 15 милијарди динара, што је укупно 21 милијарда.

Кредит подигнут код ОТП банке - око 15 милијарди динара - предвиђен је за пројекат реконструкције и модернизације железничке пруге Суботица-Хоргош са Мађарском (Сегедин).

Краткорочни профит, дугорочни трошак и нови дуг

Све државе се задужују.

Проблем није у задуживању, јер су потребна средства за велике инфраструктурне пројекте, каже економиста Саша Ђоговић.

„Ако се тај новац улаже у модернизацију или пласирање производа или услуга које могу да донесу профит то је добро јер би се повећао привредни раст, а самим тим би био бољи и буџет њених становника.

„Лоше је ако се користи за пројекте који не доносе профит, већ је за њихово одржавање потребан додатни кредит", додаје за ББЦ на српском.

То ће вероватно бити случај са међународном изложбом ЕXПО 2027, сматра он.

Опозиција тврди да ће се држава због њега прекомерно задужити, а власт да је реч о пројекту од националног значаја који ће, према Вучићевој рачуници, „директно донети око 600 милиона евра".

„Док је у изградњи и ангажују се и домаће фирме биће неког прихода, а слично ће бити и у 2027. јер ће новац доносити и туризам", објашњава Ђоговић.

Али шта ће бити 2028. када више нема Експа, пита се он.

„Држава ће имати издатке, што значи да би требало да има пројекат који би генерисао нове приходе. Најављено да ће тамо преселити Београдски сајам, али то није довољно да се покрију сви трошкови његовог одржавања.

„Опет ћемо имати објекат који неће моћи сам да се финансира, те ће вероватно бити потребан нови кредит", указује Ђоговић.

Уместо улагања у пројекте који би обезбедили привредни систем, он тврди да се финансирају идеје клијентелистичког типа или се уводе једнократне мере.

„За многе пројекте немамо јавне тендере, а самим тим ни тржишну утакмицу, што нам говори да се форсира корупција и да само мали број људи зарађује, а да се повећава јавни дуг.

„Такви пројекти неће побољшати живот људи и на неки начин одузима им се из џепа", додаје.

'Ђаво је у детаљима'

Ако јавни дуг државе упоредимо са кућом, њена фасада односно економски параметри изгледају добро, али је „ђаво у детаљима", илуструје економиста Јовановић из Беча.

„Проблем је шта се гради, а то су аутопутеви, који су добри, али би у неким случајевима и саобраћајнице (брзе цесте) можда биле боље решење.

„Питање је и како се гради, видимо да је неквалитетно", указује он, наводећи пример новосадске железничке станице.

Тврди да се недовољно улаже у локалне путеве, болнице и школе, а да би требало инвестирати и у железнички саобраћај који, по многим параметрима, уопште није добар.

„У Србији око 75 одсто људи има приступ здравој води, док је у ЕУ та бројка око 98 одсто.

„Проблем би могао да се реши улагањем више новца у његово решавање или у побољшање санитарног система, јер само четвртина становништва има приступ санитарном чвору, а у ЕУ око 90 одсто", наводи он.

Додатно оптерећење државној каси могле би да створе и две скорашње мере: донедавна нижа државна захватања (акцизе) за гориво донета у циљу смиривања цене на светском тржишту због рата у Ирану и снижене цене одређених лекова.

Можда су обрадовале многе становнике, али на дуже стазе могле би да створе дефицит у буџету, указује економиста.

„Трошак ће морати да се покрије новим задуживањем или ће се извојити из буџета, али је све вероватније да ће се дуг повећати.

„Ништа се не мења и уместо да се решавају основни проблеми, граде се пројекти који служе за популарност, хвалисање и политичку промоцију", тврди Јовановић.

Прети ли државној каси парализа ако се не враћа дуг?

Не у потпуности, објашњава Јовановић.

„Ако се не врати дуг у предвиђеном року, држава неће моћи додатно да се задужује, али каса неће бити паралисана, односно празна.

„Слично је када вам стигне датум за отплату вашег кредита, а ви немате пара, онда можете да преговарате са банком око новог датума отплате и висине каматне стопе", објашњава.

Држава може да уради исто и договори се око репрограмирања дуга, што су већ чиниле неке земље, попут Грчке пре неколико година, додаје.

Ипак, било је и примера и држава које су банкротирале, попут Аргентине или Немачке после Другог светског рата.

„Проблем код невраћања дуга је што вас искључе из међународних финансијских тржишта.

„Венецуела је годинама била искључена и сада се прича колико је дужна и да ће се вратити на тржишта - добиће продужетак за отплаћивање зајма", каже Јовановић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk