Да ли би овај тираносаурус рекс могао да постане најскупљи диносаурус на свету

Аукцијска кућа Сотбис (Sotheby's) организовала је први пут 1997. године аукцију природњачких предмета, на којој су продавана чуда нашег праисторијског света, али је први пут понуђен и диносаурус.

Била је то посебна аукција којој су углавном присуствовали представници музеја из целог света у потрази за примерцима који би обогатили њихове збирке.

Тај диносаурус је био тираносаурус рекс по имену Су, који је на крају продат Природњачком музеју Филду у Чикагу за осам милиона америчких долара.

Скоро 30 година касније, на годишњој аукцији 14. јула појавиће се још један тираносаурус рекс, и то један од најкомплетнијих откривених примерака ове врсте.

Међутим, овога пута, у лову на диносауруса неће учествовати само научници, већ и имућни.

Нови примерак, назван Гас, већ је процењен на 30 милиона долара, али би могао да достигне и знатно вишу цену, па чак и да постане најскупљи продати диносаурус свих времена.

То додатно подгрева расправу о томе да ли фосилни примерци од тако великог научног значаја треба да буду резервисани за музеје и њихове стручњаке?

Или би, како тврде аукционари, ловци на фосиле требало да буду награђени за откривање диносауруса који су били изгубљени за науку и њихово спасавање од другог изумирања?

Касандра Хатон, директорка одељења за природњачку историју у овој аукцијској кући, веома добро зна на шта су све спремни поједини палеонтолози у потрази за овим древним створењима.

„Људи гину током ископавања", каже она.

А за многе од тих трагача највећа награда је управо тираносаурус рекс.

Овог диносауруса, који је живео пре више десетина милиона година, скоро да није потребно представљати, будући да је заувек ушао у популарну културу захваљујући филмовима као што су Кинг Конг и Парк из доба Јуре, али и као надахнуће за назив енглеског рок састава.

„Људи који трагају за овим фосилима проводе месеце на терену, у шаторима, а храну носе у ранцу.

„Кампују у дивљини, окружени звечаркама, инсектима и пумама", објашњава она.

Гас је после 67 милиона година откривен у округу Хардингу, у савезној америчкој држави Јужној Дакоти.

Али проналажење је заправо лакши део посла, објашњава Фијан Смитвик, независни палеонтолог који већ 20 година прикупља и чува фосиле.

„Оног тренутка када се изваде из земље, фосили излазе из њиховог природног стања, а то обично значи да почињу да пропадају и да се распадају".

Томас Хајткамп и тим који је открио Гаса, названог по покојном Герију Гасу Ликингу, сточару на чијем је имању пронађен, ископавали су пажљиво овог диносауруса три године.

„Али то не значи три пуне године", објашњава Касандра Хатон.

„Ископавања могу да се врше само током теренске сезоне.

„Морате да сачекате да се земљиште одмрзне.

„А онда грозничаво копате све док се земља поново не смрзне, што се обично дешава у септембру."

Ископавање је завршено 2023. године, а још три године су стручњаци документовали и реконструисали тираносауруса у лабораторији.

Аукција ће донети тиму дуго очекивану финансијску награду, која би могла да буде највећа до сада.

Пре аукције, Гас има до сада највећу процењену вредност од 30 милиона долара.

Рекорд међу диносаурусима продатим на аукцији тренутно држи Ејпекс (Apex), стегосаур који је аукцијска кућа Сотбис 2024. године продала за 44,6 милиона долара.

Било је то чак 11 пута више од његове почетне процењене вредности пре почетка надметања.

На овој аукцији, почетна понуда не може да буде мања од 19 милиона долара.

Ова износ је чак недостижан за неке од најстаријих и највећих светских музеја који се баве фосилима.

„Већ сада више не можемо да приуштимо приступ великом броју примерака", каже професорка Сузана Мејдмент, истраживачица диносауруса у Природњачком музеју у Лондону.

Пет најскупљих диносауруса продатих на аукцијама продато је после 2020. године, међу којима је Стен, тираносаурус који је 2020. продат за 31,8 милиона долара, иако је пре аукције процењен на између шест и осам милиона долара.

То представља „озбиљан проблем", каже професорка Мејдмент.

„Ништа не може да замени прави фосил.

„Ако желимо да спроведемо било какво истраживање, најважније је да разумемо анатомију.

„Морамо да знамо шта је аутентично", објашњава она.

Погледајте видео: Скелет највећег диносауруса продат за 6,6 милиона долара

Професорка додаје да палеобиологија, наука која проучава облике живота у геолошкој прошлости Земље, никада није била важнија.

„Вероватно се управо сада налазимо усред масовног изумирања.

„Веома, веома брзо мењамо нашу животну средину.

„Прошлост је практично једини емпиријски извор података који имамо, а која може да нам помогне да разумемо шта се дешава данас и шта нас чека у будућности", каже она.

Поред научника, и посетиоци музеја губе.

Обичним људима могућност да у музеју виде праве кости диносауруса „помаже да се повежу са природом", каже професорка Мејдмент.

Она сматра да се фосилни примерци диносауруса више не посматрају првенствено на основу њихове вредности за науку, „већ као нешто на шта гледамо као на уметничка дела", као нешто што богати сакупљају, због чега им је цена значајно порасла.

„Огроман траг угриза на лобањи"

Касандра Хатон сматра да цена Гаса одражава колико је он важан примерак.

„Гас је један од највећих и најкомплетнијих икада пронађених тираносауруса.

„Идентификовано је 61 одсто његових костију.

„Уопштено говорећи, ако пронађете половину скелета, то се већ сматра великим научним открићем", каже она.

Стање костију такође пружа и драгоцен увид у то какав је живот имало ово древно створење.

„На врху лобање налази се огроман траг угриза, који је могао да настане током борбе.

„Има и поломљених костију - на појединим ребрима виде се велика задебљања на местима где су била сломљена, па су касније зарасла".

Погледајте видео: Дан у животу археолога у Србији

Касандра Хатон каже да већ месецима контактира музеје широм света да би их подстакла да учествују на аукцији.

Жели да „примерак који има велики научни значај буде у јавном власништву".

Али, како истиче, цена мора да одражава време, стручност, трошкове, и ризике повезане са проналажењем и ископавањем фосила диносауруса.

„Многи људи који се баве ископавањима једва састављају крај с крајем.

„Они нису богати.

„Морају да улажу сопствени новац.

„Диносаурусе не ископавају милијардери."

Али су милијардери ти који их купују.

Стегосаур Ејпекс продат је на аукцији Кенету Грифину, оснивачу и извршном директору хеџ фонда Цитадел.

Грифин је Ејпекса позајмио Америчком природњачком музеју на четири године.

Фијан Смитвик, који се професионално бави проналажењем и продајом фосила, каже да се музеји већ дуго ослањају на имућне људе који им завештавају, позајмљују или донирају експонате којима обогаћују њихове научне и уметничке збирке.

Међутим, за разлику од уметничких дела, у области проучавања фосила, филантропија приватних колекционара представља озбиљну препреку.

Најугледнији научни часописи не прихватају ниједно истраживање спроведено на примерку из приватне збирке.

Такав примерак као да не постоји за научну заједницу.

Разлог је то што научници морају да имају могућност да фосил истражују током много година и да њихове налазе упоређују са новим примерцима који се откривају.

„Шта се дешава ако се власник засити тог примерка, умре или се разведе?

„А било је много случајева фосила који су били у приватним збиркама и за које је постојала научна документација, а затим су једноставно завршили у канти за смеће", каже професорка Мејдмент из Природњачког музеја у Лондону.

„Дакле, то заправо више није наука."

Погледајте видео: Земљом је ходао и диносаурус величине пилета

Друго изумирање диносауруса

Смитвик сматра да чак и у музејима постоји опасност од губитка фосила.

Једна од најзначајнијих пионирки у сакупљању фосила била је енглеска палеонтолошкиња Мери Енинг.

Она је 1829. године открила први фосил праисторијског створења Squaloraja, познатог као „риба са очима попут фигара за увијање косе", које је представљало еволутивну везу између ајкула и ража.

Ова риба је поклоњена Институту у Бристолу у Енглеској, али је више од века касније уништена током бомбардовања у Другом светском рату.

Ипак, сви - сакупљач фосила, истраживачица диносауруса у музеју и представница аукцијске куће - сагласни су да без рада и умећа професионалних трагача за фосилима не би било ни примерака око којих се данас воде расправе, нити би било толико научних открића.

„Они спасавају диносаурусе од другог изумирања", каже Касандра Хатон из аукцијске куће Сотбис.

А Смитвик врло добро зна колико је трка са временом важна када је реч о спасавању фосила на његовом терену дуж Јурске обале у јужној Енглеској.

„Пронашао сам стену на којој се савршено видео отисак рибе која је била ту само сат времена раније, а затим је нестала.

„Замислите талас који долази и цепа стену, а онда долази следећи талас и једноставно збрише рибу.

„Море ју је разбило на 10.000 делова и ту је крај.

„Изгубљена је заувек."

Од фосила који се брже ископају, већина никада неће завршити на аукцији кућа као што је Сотбијс.

Они су мањи и немају статус културних икона, али Смитвик сматра да могу да имају много већу вредност, како за музеје, тако и за обичне људе.

„Постоји безброј других примерака који ће, у ширем контексту палеонтологије, имати већи научни значај", каже др Смитвик.

„А постоје и људи који на плажи продају амоните (групу изумрлих морских мекушаца) деци, што подстиче њихову радозналост за свет око нас."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk