После 65 година пронађени остаци Британца несталог на Антарктику

Кости британског истраживача, погинулог у несрећи на Антарктику 1959. године, пронађене су у отапајућем глечеру.

Посмртне остатке, заједно са ручним сатом, радио-уређајем и лулом, пронашла је пољска антарктичка експедиција у јануару.

Сада је званично потврђено да се ради о Денису Белу, званом Тинки, који је када је имао 25 година упао у дубоку пукотину у глечеру док је радио за организацију која је касније постала Британски институт за истраживања Антарктика.

„Одавно сам изгубио наду да ћу пронаћи брата", рекао је Денисов брат, 86-годишњи Дејвид Бел, за ББЦ.

„Ово је невероватно, запањујуће. Не могу да верујем".

„Денис је био један од многих храбрих људи који су допринели раним научним истраживањима Антарктика у изузетно суровим условима", каже професорка Дејм Џејн Френсис, директорка Британског института за истраживања Антарктика.

„Иако је нестао 1959. године, сећање на њега је наставило да живи међу његовим колегама и у каснијим поларним истраживањима", додаје она.

Дејвид се сећа дана када је отворио врата породичног дома у Лондону у јулу 1959. године.

„Човек из поште ми је рекао: 'Жао ми је што морам да вам саопштим, али ово су лоше вести'", присећа се.

Потом је отишао на спрат да обавести родитеље.

„Био је то ужасан тренутак", додаје Дејвид.

Док разговара са мном из његовог дома у Аустралији, у друштву супруге Ивон, Дејвид се осмехује, а уз сузе му навиру приче из детињства у Енглеској 1940-их.

То су сећања млађег брата који се дивио шармантном старијем брату авантуристичког духа.

„Денис је био фантастично друштво. Био је веома забаван.

„Уносио је душу и живот гдегод би се појавио", каже Дејвид.

„Још не могу да верујем, али се сећам када смо се једном мајка, отац и ја вратили из биоскопа", присећа се Дејвид.

„Ставио је новине на кухињски сто, а преко њих је раставио мотор мотоцикла на делове, и све је било разбацано по столу.

„Сећам се и његовог стила облачења, увек је носио 'ђубретарце'.

„Био је обичан момак који је волео живот", додаје Дејвид.

Денис Бел, звани Тинк, рођен је 1934. године.

Радио је у Краљевском ратном ваздухопловству (РАФ) и школовао се за метеоролога, пре него што се придружио мисији истраживања територија којима су управљала Фалкландска оствра и Антарктичког полуоства.

„Био је опседнут Скотовим дневницима", каже Дејвид, мислећи на енглеског истраживача Роберта Скота, једног од првих људи који су стигли до Јужног пола и који је погинуо у експедицији 1912. године.

Денис је 1958. отишао на двогодишњу мисију на Антарктик, где је био стациониран у заливу Адмиралтију, у малој британској бази са око 12 људи на острву Краљу Џорџу, удаљеном око 120 километара северно од Антарктичког полуострва.

Британски институт за истраживања Антарктика води изузетно детаљну евиденцију, а архивиста Ијан Хопкинс пронашао је опширне извештаје из базног кампа о Денисовом раду и лудоријама на „невероватно изолованом" острву.

„Он је весео и вредан, има несташан смисао за хумор и воли да прави безазлене смицалице другима", каже Хопкинс, читајући наглас.

Денисов посао је био пуштање метеоролошких балона и да радио-везом шаље извештаје Уједињеном Краљевству (УК) свака три сата, што је подразумевало покретање генератора на температурама испод нуле.

Сматран је најбољим куваром у колиби и био је задужен за продавницу хране током зиме када залихе нису могле да стижу до њих.

Антарктик је тада био још одсеченији од света него данас, а веза са домом је била изузетно ограничена.

Дејвид се сећа како су он, родитељи и сестра Валери снимили божићну поруку за Дениса у ББЦ студију.

Најпознатији је био по љубави према хаскијима који су вукли санке по острву, а одгојио је и два легла паса.

Учествовао је и у истраживању острва Краља Џорџа за изради првих мапа тог углавном неистраженог подручја.

Несрећа се догодила током експедиције, неколико недеља после његовог 25. рођендана.

Усред јаке антарктичке зиме, 26. јула 1959. године, Денис и човек по имену Џеф Стоукс напустили су базу и кренули да се пењу на глечер ради истраживања.

Извештаји у архиви Британског института за истраживања Антарктика описују шта се даље догађало, као и очајничке покушаје спасавања.

Снег је био дубок, а пси су почели да показују знакове умора.

Денис је отишао сам испред њих да их охрабри, али није имао скије.

Изненада је нестао у пукотини у глечеру и током пада је направио рупу.

Погледајте видео: Звуци Антарктика и Арктика које досад вероватно нисте чули

Према извештајима, Џеф Стоукс га је дозивао изнад рупе, а Денис је успео да одговори.

Успео је да се ухвати за уже које је спуштено.

Пси су вукли уже и Денис је подигнут до ивице рупе.

Међутим, уже је привезао за каиш, вероватно због положаја у којем је лежао у рупи.

Када је стигао до ивице, каиш је пукао и он је поново пао.

Пријатељ га је поново дозивао, али овог пута Денис није одговорио.

„То је прича коју никада нећу преболети", каже Дејвид.

Извештаји о несрећи из базног кампа били су сувопарни и службени.

„Чули смо од Џефа […] да је јуче Тинк пао у пукотину у глечеру и погинуо.

„Надамо се да ћемо се вратити сутра, ако морски лед дозволи", стоји у белешци.

Хопкинс каже да је неколико недеља раније преминуо још један члан посаде, Алан Шарман, и да је морал био веома низак.

„Санке су се вратиле. Чули смо тужне појединости.

„Џеф има озбиљне промрзлине на рукама.

„Не преузимамо више никакав ризик да га извучемо", записано је дан након несреће.

Када је поново проћитао белешке, Хопкинс је открио да је раније те сезоне управо Денис направио ковчег за Алана Шармана.

„Мајка никада није преболела.

„Није могла да поднесе да гледа његове фотографије и није могла да прича о њему", каже Дејвид.

Сећа се да су два човека из Денисове базе посетила породицу и донела овчију кожу као знак пажње.

„Али није било никаквог завршетка. Није било службе у цркви. Ничега.

„Денис је само нестао", каже Дејвид.

Пре око 15 година, Дејвиду се јавио Род Рис Џонс, председник Британског фонда за анарктичко наслеђе.

Према подацима овог фонда, од 1944. године 29 људи је изгубило живот на научним мисијама на Британској антарктичкој територији.

Род је организовао путовање за родбину неких од тих 29 људи да им се оомгући да посете спектакуларна и удаљена места на којима су њихови вољени живели и умрли.

Дејвид се придружио експедицији 2015. године која је названа Југ (Соутх).

„Капетан би заустављао брод на тим локацијама и затрубио сиреном четири или пет пута", присећа се Дејвид.

Морски лед је био предебео и нису могли да стигну до братовљеве колибе на острву Краљу Џорџу.

„Али било је веома, веома дирљиво. Као да ми је пао камен са срца", каже Дејвид.

Дало му је осећај да је то болно поглавље затворено.

„И помислио сам да је то крај", каже он.

Али 29. јануара ове године, тим пољских истраживача из пољске истраживачке станице Хенрик Арцтовски пронашао је на нешто готово пред прагом њихове базе.

Пронађен је Денис.

Неке кости лежале су у растреситом леду и стенама у подножју глечера Екологије на острву Краљу Џорџу, а друге су пронађене на површини самог глечера.

Научници објашњавају да су се очекивале нове снежне падавине и да су поставили ГПС локатор да њихов „поларни колега" не би поново био изгубљен.

Тим научника у којем су били Пјотр Кител, Паулина Борувка и Артур Гинтер са Универзитета у Лођу, Даријуш Пучко из Пољске академије наука, и истраживач Артур Адамек, су четири пута одлазили на ова места да пажљиво узму посмртне остатке.

Ћланови пољског тима кажу да је то опасно и нестабилно подручје, „препуно пукотина" и нагиба и до 45 степени.

Климатске промене изазивају драматичне промене на многим антарктичким глечерима, међу којима је и глечер Екологија који се убрзано топи.

„Место на којем су пронађени посмртни остаци није оно где је Денис нестао", кажу чланови тима.

„Услед гравитације, глећери померају њихову масу леда, а са њом је и Денис прешао овај пут", додају они.

Прикупљени су и делови скијашких штапова од бамбуса, уљане лампе, стаклене посуде за козметику, и комади војних шатора.

„Уложили смо све напоре да омогућимо да се Денис врати кући", кажу ћланови тима.

„Ово је прилика да поново сагледамо допринос који су ти људи дали, као и да промовишемо науку и све што смо урадили на Антарктику током протеклих деценија", каже Род Рис Џонс.

Дејвид је и даље врло емотиван због вести о брату и стално понавља колико је захвалан пољским научницима.

„Само ми је жао што моји родитељи нису дочекали овај дан", каже он.

Ускоро ће отпутовати у Енглеску, где ће са сестром Валери коначно да сахрани Дениса.

„Ово је сјајно, поново ћу 'срести' мог брата", каже Дејвид.

„Можда не би требало да будемо одушевљени, али јесмо.

„Пронађен је, и сада се вратио кући".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk