Kako javni dug Srbije utiče na vaš novčanik

Zamislite veliki novčanik sa mnoštvom pregrada u koji pakujete novčanice.

Isplanirali ste da iz prve i druge pregrade platite mesečne račune i odete u nabavku.

Kada ste se vratili kući, shvatite da nemate dovoljno novca za kupovinu veš mašine ili neku drugu veću stavku u kućnom budžetu.

Prijatelji, naravno, nemaju da vam uzajme, a prvi u mesecu je daleko.

Šta ćete, nego u banku.

Otprilike po tom principu funkcioniše i državna kasa koja se puni na razne načine, a jedno od njih su i zaduženja.

Prema najnovijem izveštaju dostavljenom Skupštini Srbije, javni dug Srbije za 2025. bio je 39,21 milijardi evra, što je oko 44,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ali šta je javni dug i kako utiče na vas?

Spoljni + unutrašnji = javni dug države

Kao što ljudi uzimaju kredite da bi izgradili kuću ili kupili stan ili automobil, tako se i država zadužuje da bi pokrila tekuće i troškove kapitalnih projekata, objašnjava Branimir Jovanović iz Instituta za međunarodnu ekonomiju u Beču.

„To rade sve države, a javni dug Srbije je u poređenju sa drugim državama u regionu solidan, ako gledamo ekonomske parametre, jer ne prelazi udeo od 60 odsto BDP-a, što bi bio alarm", dodaje za BBC na srpskom.

Bruto društveni proizvod (BDP) čine svi proizvodi i usluge nastali u državi za godinu dana.

Javni dug države čini zbir spoljnog i unutrašnjeg zaduživanja.

Ako se država zadužuje kod inostranih banaka, međunarodnih finansijskih institucija ili stranih vlada reč je o spoljnom dugu.

Unutrašnji je podizanje kredita ili zajmova kod domaćih komercijalnih banaka ili emitovanjem obveznica na domaćem tržištu.

Iako je došlo do pada udela javnog duga u BDP-u, što se naziva relativnim pokazateljem, Fiskalni savet, nezavisni državni ogran, tvrdi da će nominalni (ukupan iznos zaduženja) ipak porasti.

Ovo telo je u prethodnim analizama ukazivalo da je cena zaduživanja Srbije „u proseku za trećinu veća nego u zemljama centralne i istočne Evrope, odnosno čak i dvostruko veća u odnosu na neke razvijene evropske zemlje".

Tokom čestih konferencija za novinare, predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama se hvali o privrednom rastu države, crtajući brojeve na tabli i ističući nisku zaduženost.

Spoljni dug Srbije je veći u odnosu na unutrašnji što je uglavnom dobro, kaže ekonomista Jovanović.

„Problem nastaje ako dođe do visoke promene vrednosti domaće valute u odnosu na onu u kojoj se država zadužuje", ukazuje.

Pogledajte video o bruto-društvenom proizvodu (BDP)

'Kamatne stope previsoke'

Prilikom stambenog ili keš kredita deo otplate odlazi vam na kamatu, tako je i sa javnim dugom države.

A kamatne stope Srbije su visoke u poređenju sa državama Evropske unije (EU), ukazuje Jovanović.

„Prosečna visina kamatnih stopa za javni dug Srbije je oko pet odsto, što je visoko za jednu zemlju.

„To je gotovo dva puta više nego ona koju plaćaju zemlje EU", navodi Jovanović.

Srbija treba da izdvoji dve milijarde evra samo za njihovo otplaćivanje, „umesto da taj novac investira, uloži ili iskoristi za podizanje plata i penzija.

„A ovako dajete bankama i to je realna cena duga", kaže Jovanović.

Visina kamatnih stopa se poslednjih godina udvostručila, na šta jeste uticala i ruska invazija na Ukrajinu pokrenuta 2022, ali slabo razvijene države uglavnom imaju više kamatne stope, ukazuje.

Tvrdi da bi Srbija u principu mogla da ima nižu kamatu na zajmove obezbeđujući je boljim uslovima prilikom zaduživanja.

Kako stiže do pojedinca?

Da bi otplatila dugove i kamate, državi su potrebna sredstva.

Kasu puni kroz poreze, naplaćivanjem komunalija ili kroz opštu stabilnost valute.

U maju su naplaćeni prihodi u iznosu od 206,3 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 178,7 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija 6. jula navodeći da je ostvaren dvostruko manji deficit - manjak u državnoj kasi od planiranog.

Upravo stotine milijardi dinara prikupljenih porezom odlazi na otplaćivanje javnog duga, ukazali su iz Fiskalnog saveta.

Ove finansijske odluke države oseća indirektno i svaki pojedinac kroz cene u prodavnicama ili usluga.

Vlast potezima i korišćenjem povoljnih statistika izraženih po pravilu u evrima, pokazuje da je slika lepša nego što jeste, navodi Dragovan Milićević, doktor ekonomskih nauka, u kolumni za Radar.

On tvrdi da je „kurs evra veštački fiksiran na oko 117 evra godinama".

„Kada bi se devizni kurs korigovao naviše za razliku između inflacije u Srbiji i evrozoni, ne bi vredeo 117,4 već 187 dinara.

„Po tom kursu srpski BDP u 2025. bio bi samo 55,6 milijardi evra, pa bi javni dug naglo skočio sa 44,3 na skoro 71 odsto BDP-a", piše on u tekstu 'Javni dug realno raste brže od BDP-a'.

Cene u Srbiji skočile su za čak 112 odsto, dok je evro mirovao, u prevodu, za istu sumu novca može da kupite znatno manje artikala nego pre nekoliko godina.

Ukoliko je veliko zaduženje država onda povećava opšte kamatne stope na tržištu, što znači da direktno poskupljuju i stambeni, keš i auto krediti.

Gde se Srbija zadužuje i zbog čega?

Od Evropske centralne banke, preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, do Kine.

Pored bespovratnih sredstava iz EU kroz IPA fondove, Srbija duguje stotine miliona evra Evropskoj investicionoj banci.

Taj novac, prema poslednjem izveštaju, usmerava se na obnavljanje škola, bolnica, digitalizaciju uprave, opštinsku i regionalnu infrastrukturu.

Milijarde evra pozajmljuje i od Kineza, što koristi pre svega u infrastrukturne projekte.

Srbija se zadužuje i kod domaćih banaka.

Više od 11 milijardi dinara vrednost je kredita kod državne Poštanske štedionice, a novac je između ostalog predviđen za izgradnju linijske infrastrukture Nacionalnog stadiona.

Oko šest milijardi dinara duguje Unikredit banki za projekat saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica na zapadu države.

Za isti projekat država se zadužila i kod Banke Inteze - oko 15 milijardi dinara, što je ukupno 21 milijarda.

Kredit podignut kod OTP banke - oko 15 milijardi dinara - predviđen je za projekat rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš sa Mađarskom (Segedin).

Kratkoročni profit, dugoročni trošak i novi dug

Sve države se zadužuju.

Problem nije u zaduživanju, jer su potrebna sredstva za velike infrastrukturne projekte, kaže ekonomista Saša Đogović.

„Ako se taj novac ulaže u modernizaciju ili plasiranje proizvoda ili usluga koje mogu da donesu profit to je dobro jer bi se povećao privredni rast, a samim tim bi bio bolji i budžet njenih stanovnika.

„Loše je ako se koristi za projekte koji ne donose profit, već je za njihovo održavanje potreban dodatni kredit", dodaje za BBC na srpskom.

To će verovatno biti slučaj sa međunarodnom izložbom EXPO 2027, smatra on.

Opozicija tvrdi da će se država zbog njega prekomerno zadužiti, a vlast da je reč o projektu od nacionalnog značaja koji će, prema Vučićevoj računici, „direktno doneti oko 600 miliona evra".

„Dok je u izgradnji i angažuju se i domaće firme biće nekog prihoda, a slično će biti i u 2027. jer će novac donositi i turizam", objašnjava Đogović.

Ali šta će biti 2028. kada više nema Ekspa, pita se on.

„Država će imati izdatke, što znači da bi trebalo da ima projekat koji bi generisao nove prihode. Najavljeno da će tamo preseliti Beogradski sajam, ali to nije dovoljno da se pokriju svi troškovi njegovog održavanja.

„Opet ćemo imati objekat koji neće moći sam da se finansira, te će verovatno biti potreban novi kredit", ukazuje Đogović.

Umesto ulaganja u projekte koji bi obezbedili privredni sistem, on tvrdi da se finansiraju ideje klijentelističkog tipa ili se uvode jednokratne mere.

„Za mnoge projekte nemamo javne tendere, a samim tim ni tržišnu utakmicu, što nam govori da se forsira korupcija i da samo mali broj ljudi zarađuje, a da se povećava javni dug.

„Takvi projekti neće poboljšati život ljudi i na neki način oduzima im se iz džepa", dodaje.

'Đavo je u detaljima'

Ako javni dug države uporedimo sa kućom, njena fasada odnosno ekonomski parametri izgledaju dobro, ali je „đavo u detaljima", ilustruje ekonomista Jovanović iz Beča.

„Problem je šta se gradi, a to su autoputevi, koji su dobri, ali bi u nekim slučajevima i saobraćajnice (brze ceste) možda bile bolje rešenje.

„Pitanje je i kako se gradi, vidimo da je nekvalitetno", ukazuje on, navodeći primer novosadske železničke stanice.

Tvrdi da se nedovoljno ulaže u lokalne puteve, bolnice i škole, a da bi trebalo investirati i u železnički saobraćaj koji, po mnogim parametrima, uopšte nije dobar.

„U Srbiji oko 75 odsto ljudi ima pristup zdravoj vodi, dok je u EU ta brojka oko 98 odsto.

„Problem bi mogao da se reši ulaganjem više novca u njegovo rešavanje ili u poboljšanje sanitarnog sistema, jer samo četvrtina stanovništva ima pristup sanitarnom čvoru, a u EU oko 90 odsto", navodi on.

Dodatno opterećenje državnoj kasi mogle bi da stvore i dve skorašnje mere: donedavna niža državna zahvatanja (akcize) za gorivo doneta u cilju smirivanja cene na svetskom tržištu zbog rata u Iranu i snižene cene određenih lekova.

Možda su obradovale mnoge stanovnike, ali na duže staze mogle bi da stvore deficit u budžetu, ukazuje ekonomista.

„Trošak će morati da se pokrije novim zaduživanjem ili će se izvojiti iz budžeta, ali je sve verovatnije da će se dug povećati.

„Ništa se ne menja i umesto da se rešavaju osnovni problemi, grade se projekti koji služe za popularnost, hvalisanje i političku promociju", tvrdi Jovanović.

Preti li državnoj kasi paraliza ako se ne vraća dug?

Ne u potpunosti, objašnjava Jovanović.

„Ako se ne vrati dug u predviđenom roku, država neće moći dodatno da se zadužuje, ali kasa neće biti paralisana, odnosno prazna.

„Slično je kada vam stigne datum za otplatu vašeg kredita, a vi nemate para, onda možete da pregovarate sa bankom oko novog datuma otplate i visine kamatne stope", objašnjava.

Država može da uradi isto i dogovori se oko reprogramiranja duga, što su već činile neke zemlje, poput Grčke pre nekoliko godina, dodaje.

Ipak, bilo je i primera i država koje su bankrotirale, poput Argentine ili Nemačke posle Drugog svetskog rata.

„Problem kod nevraćanja duga je što vas isključe iz međunarodnih finansijskih tržišta.

„Venecuela je godinama bila isključena i sada se priča koliko je dužna i da će se vratiti na tržišta - dobiće produžetak za otplaćivanje zajma", kaže Jovanović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk