Светско првенство 2026: Тајна веза травнате површине и резултата утакмице

Десило се већ у осмом минуту од почетка утакмице.

Анхел ди Марија је преотео лопту канадском одбрамбеном играчу и потрчао ка противничком голу.

Један од највећих аргентинских фудбалера свих времена требало је само да савлада голмана у одлучујућем тренутку групне фазе фудбалског турнира Копа Америка 2024.

Али док је дриблао лопту ка голу, изгледало је као да има проблема да је контролише.

Суочен са канадским голманом на ивици шеснаестерца, све што је Ди Марија успео да изнуди био је релативно слаб ударац шпицом.

Голман га је лако блокирао.

После утакмице, аргентински тренер и играчи понудили су објашњење шта је могло да пође по злу.

Квалитет траве на терену у Атланти, у Џорџији, у САД, утицао је на квалитет њихове игре, тврдили су актуелни светски шампиони.

Стадион на ком се играла утакмица, обично домаћи терен за клуб Атланта Фалконс америчке Националне фудбалске лиге (НФЛ) и клуб из Главне фудбалске лиге (МЛС) Атланта јунајтед, обично има вештачку траву.

Она је била замењена привременом природном травнатом површином свега неколико дана пре почетка турнира.

Фудбалери су се жалили да је лопта одскакала као „на одскочној дасци“, описавши терен као „катастрофалан“.

Трава на којој ће се играти 104 утакмице предстојећег Светског првенства 2026. има важну, али често занемарену улогу.

Научници су хранили, косили и корачали по километрима травнате површине да би све потрефили како треба.

Забринутост због квалитета терена наставила је да опседа турнир док су се утакмице играле и на другим стадионим широм Сједињених Америчких Држава (САД).

Уз Светско првенство 2026. које нам је све ближе, то је критика коју ће заједнички домаћини САД, Канада и Мексико желети да избегну.

И зато су довели тим специјалиста да би били сигурни да нема притужби.

Током протеклих осам година истраживачи су одскакали лопте, газили копачкама и иживљавали се на травнатим површинама у потрази за савршеном подлогом.

Хранили су, заливали и неговали различите мешавине врста трава да виде како ће се оне понашати.

И мерили су влати траве милиметар по милиметар да би пронашли њену савршену дужину.

„Притисак је велик“, каже Џон Сорочан, професор са америчког Универзитету у Тенесију.

Међународна федерација фудбалских асоцијација (ФИФА) да помогне у узгајању, постављању и нези травнатих терена на свих 16 стадиона за Светско првенство, међу њима пет који су покривени куполама.

„Ти ме једино истински забрињавају“, каже Сорочан.

„Зато што ће сунце изаћи, али неће изаћи унутра. Биљкама је потребно светло, идеално би било сунчево, како би могле да расту", додаје.

Чичак трака или тепих

Будући да Светско првенство у фудбалу за мушкарце 2026. године почиње за свега неколико недеља, кумулативни резултат више од 170 различитих експеримената које су спровели Сорочан и његове колеге истраживачи ускоро ће бити стављено на пробу.

Они су се ослањали на вишедеценијска истраживања у науци узгоја и постављања травнатих површина на спортске терене.

По тим травнатим теренима које су развили за различите стадионе широм САД, Канаде и Мексика газити 21 играч истовремено више од 90 минутес по мечу, у 104 утакмице.

Амбиције најбољих светских фудбалера и милијарди навијача из читавог света зависе од тога како ће се та трава понашати.

Само пет милиметара разлике може да одреди да ли се терен понаша као „чичак трака“ или беспрекорни природни тепих који помаже брзо додавање лопте неопходно за узбудљиву игру, каже Сорочан.

Њему и његовим колегама били су потребни сати и сати експериментисања како би одредили тачну висину на коју сваки терен треба да се покоси.

На минијатурним теренима у њиховим истраживачким погонима у америчком Ноксвилу, у Тенесију, у САД, испуцавали су лопте из јаркоцрвених машина, пажљиво пратећи и мерећи њихову брзину и како се одбијају.

Пустили су коцкасту направу на точковима преко траве да би фудбалска копачка закачена за стуб могла да гази по површини и стави на пробу њену еластичност.

Истраживачи су тестирали терен не само да би видели какву интеракцију лопта има са травнатом површином, већ и какав ослонац имају играчи.

Тражили су начине да минимизују откидање комада траве током утакмица и избегну влажне деонице које би могле да омету природан ток игре.

Лоша површина може да има још катастрофалније последице, доводећи до повреда које окончавају каријере за играче вредне милионе долара.

Географски распон стадиона значи и да терени морају да успевају у драматично различитим климатским зонама, од влажне врелине Мексико Ситија и Мајамија до хладне климе Торонта и Бостона.

Да би изашли на крај с овим, истраживачи су развили системе корења, методе наводњавања и распореде одржавања који су карактеристични за сваку локацију.

Тестирали су и различите врсте трава да би открили идеалну врсту за дате услове.

У топлијим климама, терен ће се састојати од бермудске траве, док ће у хладнијим климама имати мешавину кентакијске плаве траве и обичног љуља.

Терени са бермудском травом треба да се косе незнатно краће, зато што је она гушћа и брже се суши од терена са кентакијском плавом травом и обичним љуљем, утврдили су Сорочан и његов тим.

Да би терени постали униформнији и издржљивији, у бусење су уткана пластична влакна слична онима која се користе на вештачким теренима.

За затворене стадионе, истраживачи кажу да су морали да пронађу начин да површина остане стабилна, са правом количином одскока.

Ипак, фудбалери који играју у Европи, где терени обично имају траву из хладних климатских услова, могли би да буду изненађени кад изађу на терен од бермудске траве у Мајамију или Канзас Ситију.

„Погледаће је и рећи: 'Ово није оно што имам у Немачкој, ово је више као трава за голф'“, каже Сорочан.

Сваки терен ће бити незнатно другачији, признаје он.

Али због његовог истраживања, он верује да ће варијације бити минималне.

„Привремени терени ће бити изграђени истовремено у масивним размерама“, што Треја Роџерса Трећег, професора на Мичигенском државном универзитету, чини нервозни.

Он помаже Сорочану у припремама за Светско првенство.

Терени морају да буду савршени, малтене правим чудом.

ФИФА има велико поверење у Сорочана и Роџерса, славна имена у опскурној области науке о трави.

Њих двојица се никада до сада нису суочили са изазовом као што је Светско првенство 2026., а улози су веома високи.

Ово није први пут да су полагали траву за највећу фудбалску позорницу.

'Гуру траве' и његов штићеник

Роџерс се заљубио у траву радећи на трену за голф на америчком југу.

Али он је прешао на фудбал 1992. године кад је ФИФА тражила помоћ у постављању травнатог терена у Понтијак Силвердому у Мичигену за четири утакмице током Светског првенства 1994. године.

Стадион је био домаћи за НФЛ тим Детроит Лајонс, који је играо на вештачкој трави.

Као ни многи Американци, ни Роџерс није знао ништа о највећем спортском догађају на планети.

„Изговорио сам славне речи које ми данас нико не дозвољава да заборавим“, каже Роџерс.

„Шта је то Светско првенство?'“

Упркос томе, ФИФА је изабрала Роџерса да буде задужен за узгој и постављање травнатог терена унутар стадиона.

После низа експеримената, његов тим из МСУ-а одлучио је да узгоји мешавину кентакијске плаве траве и обичног љуља у песковитој земљи.

Песак би помогао у одводњавању, док би две врсте траве могле да расту у хладној клими са релативно мало директног сунчевог светла.

Роџерс и његове колеге су посејали семе изван стадиона у 1.994 шестоугаоних посуда.

Биле су потребне хиљаде сати рада, већина их је обављена ручно.

Сорочан је био студент који је у то време радио на овом пројекту.

„Био сам буквално онај који сабија песак“, каже он.

Шестоугаони модули били су једни од највећих иновација овог тима.

Корење траве могло је да се остане нетакнуто док су се делови терена пребацивали у куполу.

Био је то први пут да се терен од природне траве постављао преко вештачког на стадиону са куполом.

Кад је Роџерс посматрао тим како улази у куполу за њихов први тренинг, видео је да они нису застали да проуче терен.

Очигледно им је све деловало нормално.

Попут мале деце, покушали су да шутну лопту довољно високо у ваздух да стигне до крова џиновске куполе.

Роџерс је сматрао пројекат успешним и он ће му донети надимак: „гуру траве“.

Пред крај Светског првенства 1994. године, Сорочан се попео на врх куполе и погледао доле на терен.

„Могли сте да видите истрошеност терена“, каже Сорочан.

„Помислио сам, види ти то, како то можемо да побољшамо?“, присећа се.

Остатак времена провео је као постдипломац који проучава узгајање траве на затвореном.

Кад га је ФИФА контактирала да им помогне са Светским првенством 2026. године, он је тражио да му се придруже Роџерс и МСУ.

Поред онога што је требало да изведу, њихов рад на Силвердому 1994. године деловало је као дечји школски научни пројекат.

Погледајте како се Босанци спремају за Мундијал

Морске алге и силика-гел

Обично се бусење узгаја што је локалније могуће у земљи сличној оној у којој ће бити засађено.

Чин резања и премештања травнате површине може да представља шок за биљке и често им је потребно неколико недеља да се опораве.

На Светском првенству, међутим, многи терени биће постављени свега десет дана пре прве утакмице на њима.

Пространа фарма бусења Џоа Вилкинса Трећег надомак америчког града Денвера, у Колораду, задужена је за терене Светског првенства у Даласу, Атланти и Хјустону.

Ова три стадиона биће заједнички домаћини за више од четвртине турнира.

Сви стадиони су куполе, где сунце не допире директно до терена.

„Они представљају највеће изазове“, каже Вилкинс, чији је деда основао компанију Грин Вели Терф 1962. године.

Јаркозелена трава прекрива стотине јутара земље на фарми ове компаније.

Да би припремило бусење Вилкинсово особље посадило је семење у песку на танком слоју пластике.

То помаже да се заштити корење кад се подиже трава и смањи шок који доживе биљке.

Наредних недеља, радници ће минуциозно заливати и косити траву, додајући фунгицид, ђубриво, хумате, морске алге и силика-гел.

„Трава никад нема слободан дан“, каже Вилкинс.

Сорочан је посетио компанију Грин Вели Терф више пута у последњих неколико година.

Вилкинс је слао бусење Универзитету у Тенесију како би помогао у Сорочановим експериментима.

Тамо је тим изградио најсавременију кућу у сенци да би опонашао услове унутар стадиона са куполом док је МСУ користио 2.100 квадратних метара асфалта да би опонашао постављање траве на површину стадиона.

Да би се стабилизовала трава на отвореним стадионима, поставља се основа од шљунка испод чврстог слоја песка, на који се онда распростре бусење.

За привремене терене који се постављају преко вештачких у НФЛ-овим куполама, користе се укрштане пластичне решетке и фолија за пластенике уместо шљунчане базе како би се обезбедило одговарајуће одводњавање.

Само неколико недеља пред почетак Светског првенства, Вилкинс и његово особље сада предузимају мукотрпни процес сечења и ролања траве.

Користећи оно што Вилкинс назива „џиновским секачима за пицу“ спојено за фармерску механизацију, они секу бусење у траке од 1,2 метра.

Чекају да зађе сунце како би трава била сува, потом је ролају и у утоварују у камионе хладњаче.

Истовремено, десетине других камиона хладњача превозе више од милион квадратних стопа траве са шачице руралних фарми бусења до стадиона широм Северне Америке.

„Никад нисам радио ништа ових размера у каријери“, каже Алан Фергусон, виши руководилац за одржавање терена ФИФА-е.

На тим стадионима под куполама, кад трава коначно пристигне, то би могло да буде последњи пут да види сунце, али и даље мора да буја недељама после тога.

Храњење траве

После бусења одмота на покривеним стадионима, читав терен ће прекрити пурпурноцрвена боја, емитована из десетине белих, металних шипки постављених на неколико метара изнад траве.

Ова увлачива ЛЕД светла за раст могу да се поставе тако да трави обезбеде енергију која јој је потребна да би расла.

У Даласу, дому НФЛ-ових Каубоја, на пример, светла раста спуштају се са крова.

„Можете да радите испод њих, да косите и радите све што морате да радите, а трава и даље само расте“, каже Сорочан.

Раст траве без директног сунчевог светла много је лакше данас него што је било у Силвердому 1994. године због напретка у технологији светлећих диода (ЛЕД).

Сорочана не брине да ће се поновити оно што се десило на Копа Америци.

На стадиону Мерцедес-Бенц у Атланти, где су одмерили снаге Аргентина и Канада, раздаљина између травнатог и вештачког терена коришћеног за амерички фудбал испод њега била је сувише плитка, створивши ону врсту ефекта трамполине на коју су се жалили играчи, каже он.

ФИФА је тражила већи зазор 2026. године.

Светско клупско првенство годину дана раније је такође послужило као делимична проба.

Истраживачи травнатих терена употребили су тада многе исте материјале, технику и раднике које су користили ове године.

„Светско клупско првенство је било турнир за себе.

„Али нам је и пружило природну прилику да тестирамо и испробамо део ове логистике", каже Фергусон.

Иако је још било притужби играча и тренера на квалитет терена на клупском турниру, ФИФА инсистира да су они испуњавали међународне стандарде тестирања.

ФИФА је потрошила више од пет милиона долара на истраживање траве за Светско првенство 2026. према Фергусону.

То је мало новца за нешто о чему врло мало људи уопште размишља док гледа драму најпрестижнијег фудбалског такмичења.

Роџерс се нада да ће на дуге стазе истраживање које су он и Сорочан спровели довести до свеобухватних побољшања у коришћењу траве у спорту на многим нивоима.

Може чак и да убеди неке америчке фудбалске тимове да се пребаце са вештачких подлога, чак и на стадионима под куполом, каже он.

„Биће техника и ствари на којима они раде које можете да примените чак и на локалну средњу школу“, додаје Елизабет Гуертал, професорка управљања травнатим површинама на Универзитету Оберн која не учествује у овом пројекту за Светско првенство.

У међувремену, Роџерс и Сорочан знају да је лепо однегована трава, попут детета, истовремено нежна и отпорна.

Може да истрпи нападача док прави нагли заокрет у вођењу лопте и да ублажи пад голмана на крају блиставе параде.

Они су створили сцену на којој ће се одвијати ова драма.

Сада је на играчима да виде коме ће се од њих остварити снови.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk