Преминуо Радослав Петковић, један од најзначајнијих савремених српских писаца

Радослав Петковић, прозни писац и есејиста, преминуо је данас у 71. години у Новом Саду, саопштило је Српско књижевно друштво.

Објавио је романе Пут у Двиград (1979), Записи из године јагода (1983), Сенке на зиду (1985), Судбина и коментари (1993) и Савршено сећање на смрт (2008).

„Петковићеви романи су попут епова.

„У себе смештају сва људска искуства, историјска знања и отварају бројна метафизичка питања”, каже песник Саша Јеленковић за ББЦ на српском.

Петковић је добијао неке од најзначајнијих књижевних награда, попут „Милош Црњански", „Меша Селимовић” и „Бора Станковић”.

За Судбину и Коментаре, дело које прати живот јунака Павела Волкова, морнаричког официра, припала му је НИН-ова награда за најбољи роман године.

Аутор је и три збирке прича: Оглед о мачки, Извештај о куги за коју је добио Андрићеву награду и Виталову за књигу Човек који је живео у сновима.

Добитник је и награде Стефан Митров Љубиша за целокупно дело.

'Нас чини литература коју прочитамо'

Рођен је 1. јула 1953. у Београду.

Радио је као главни уредник часописа Књижевна критика и као секретар задужбине „Иво Андрић“

Од 2001. до 2004. године био је генерални директор Завода за уџбенике и наставна средства у Београду.

Био је колумниста НИН-а и стални сарадник недељника Време.

„Са дубоком тугом примили смо вест о смрти Радослава Ваве Петковића, једног од наших најзначајнијих савремених писаца.

„Памтићемо га пре свега по благој нарави и великом стрпљењу и чувати сећање на његово вредно књижевно дело”, навели су из издавачке куће Лагуна у саопштењу за ББЦ на српском.

Јеленковић се од Петковића опростио речима: „Збогом, пријатељу".

„Са њим се могло разговарати сатима, његова прича је ишла у много рукаваца и био је посвећен литератури и историји.

„Био је слободан и врло образован човек, сјајан писац и пријатељ”, каже Јеленковић.

Три Петковићева романа (Сенке на зиду, Судбина и коментари и Савршено сећање на смрт) и обе збирке прича преведени су на француски језик и објављени у Француској.

Његова дела превођена су и на мађарски, енглески, италијански, словачки, бугарски, словеначки и немачки језик.

Петковићева проза заступљена је у бројним антологијама савремене српске књижевности на енглеском, француском, италијанском језику, а представљена је и у оквиру тематских бројева немачких и пољских часописа посвећених српској књижевности.

Радослав Петковић бавио се и превођењем са енглеског.

Преводио је прозу Џ. Р. Р. Толкина, Гилберта Кита Честертона, Роберта Луиса Стивенсона и Данијела Дефоа.

Током 1990-их био је колумниста НИН-а, дневног листа Демократија, као и стални сарадник Времена и Европљанина.

Више од десет година био је редовни колумниста најтиражнијег српског дневног листа Блиц.

Петковић је живео у родном Београду до 2000. године, када се сели у Панчево, а од 2006. настањује се у Новом Саду.

„Нас не чини само наша свакодневица, већ и литература коју прочитамо”, говорио је.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk