Dogovor s Iranom privodi kraju rat koji je ogolio granice američke dominacije: BBC urednik

Ovaj rat je najveći spoljnopolitički promašaj predsednika Donalda Trampa - do sada.

On otežava Sjedinjenim Američkim Državama da u budućnosti odvrati vlastite neprijatelje.

Oštetio je njena savezništva sa zalivskim arapskim monarhijama koje proizvode naftu - za obnavljanje njihovog poslovnog modela kao ostrva stabilnosti u turbulencijama Bliskog istoka biće potrebne godine i godine.

Privatno, njihovi zvaničnici već govore o diversifikaciji odanosti i o potrebi za pronalaženjem načina života uz Iran, njihovog suseda sa druge strane Zaliva.

Kina je pažljivo posmatrala šta se dešava dok su Sjedinjene Države trošile teško zamenjive zalihe oružja.

Sporazum, pod pretpostavkom da neće biti više spoticanja u zadnji čas, okončava rat zasnovan na pogrešnoj proceni Amerike i Izraela o snazi njihovog neprijatelja u Teheranu.

To će dovesti do ogromnog olakšanja među svima kojima je rat okrenuo život naglavačke, počev od civila.

Sporazumom će ponovo biti otvoren Ormuski moreuz, tvrdi Tramp, popustivši pritisak sa svetske privrede i živote stotina miliona ljudi širom sveta.

Na Bliskom istoku su poginule hiljade ljudi.

Domovi i poslovi su uništeni.

Uticaj na proizvodnju veštačkog đubriva, koja je zavisila od snabdevanja kroz moreuz, mogao bi da znači da će siromašne zemlje gladovati kasnije tokom godine. Posebno Afrika južno od Sahare.

Ovaj dogovor nije mirovni sporazum.

Njegov kompletan tekst, za koji pregovarači kažu da sadrži 14 tačaka na dve strane, još nije objavljen.

Pored ponovnog otvaranja moreuza, memorandum o razumevanju proširuje primirje i ukida američku blokadu iranskih luka.

Međutim, on zaobilazi najnezgodnija pitanja budućih pregovora.

Taj dnevni red će obuhvatiti budućnost iranskog nuklearnog programa i stepen ukidanja sankcija u zamenu za ustupke.

Crta je, makar, podvučena ispod rata koji su Amerika i Izrael započeli 28. februara.

Sada vratimo malo sat na 27. februar, kad su se američke i izraelske snage spremale da udare, naoružavajući avione i dronove, obaveštavajući posade o ciljevima i birajući mete za njihove projektile.

U Ženevi, Iran i SAD su učestvovali u, kako je svetu rečeno, ključnim pregovorima sa ciljem kontrolisanja iranskih nuklearnih planova.

Brojni izvori rekli su meni i drugima da su iranski pregovarači čvrsto verovali da se nalaze usred ozbiljnog procesa i da su na sto postavili ustupke jednako kao i zahteve.

Na ulazu u Zaliv, Ormuski moreuz je bio prohodan, omogućavajući prolaz za oko 20 odsto svetskog potraživanja nafte i prirodnog gasa, baš kao i nusproizvoda petrohemijske industrije koji su postali vitalne komponente savremenog života, među njima poljoprivredna veštačka đubriva i poluprovodnike.

Memorandum o razumevanju utire put ka nastavku nuklearnih pregovora i prolasku brodova kroz moreuz.

Tačno su se u toj tački oni nalazili 24 sata pre nego što su Amerika i Izrael pošli u rat.

U prvom od niza razornih iznenadnih napada, Izrael je ubio vrhovnog vođu Irana, ajatolaha Alija Hamenija i njegove najbliže savetnike.

Negde u isto vreme, u američkom udaru je sravnjena sa zemljom škola u Minabu, u južnom Iranu, pokazale su brojne istrage.

Poginulo je više od 150 civila, među njima najmanje 120 školske dece, uglavnom devojčice mlađe od 12 godina.

I Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu oglasili su se u video obraćanjima na početku rata izražavajući verovanje da će on biti kratak, oštar i pobednički.

Bila je to zaprepašćujuća greška u proceni.

Njihovi govori su predviđali pad režima u Teheranu.

Umesto toga, opstanak je samo dodatno učvrstio režim.

Njegova najgora noćna mora bila je skoncentrisani pokušaj smene režima od SAD i Izraela.

On se desio i nije uspeo.

Moćnici iz Teherana koji su ga preživeli sada su samo ohrabreni.

Hamnei i njegovi savetnici su zamenjeni po hitnom postupku, sa njegovim sinom Modžtabom kao vrhovnim vođom i mlađom generacijom komandanata, kojima upravljaju viši lideri Islamske revolucionarne garde.

Oni su jednako ideološki nastrojeni kao i stara garda, ali manje oprezni, spremni na rizike u onome što su smatrali, ispravno, da je borba za opstanak islamskog režima u Iranu.

Gurali su do krajnjih granica u dobro planiranoj strategiji zatvaranja Ormuskog moreuza i napadajući arapske susede Irana, baš kao i američke snage, baze i sam Izrael.

Ratoborna retorika američkog ministra za odbranu Pitera Hegseta, u kojoj je tvrdio da je američka sila osakatila iranske oružane snage, pokazala se preuveličanom i netačnom.

Izrael je bio potpuni partner Amerike u ratu.

Ali je bio isključen iz pregovora o Memorandumu o razumevanju i gleda na taj dogovor sa nezadovoljstvom.

Netanjahu je izjavio 28. februara kako je čekao čitav politički život za priliku da uništi Islamsku Republiku, koju doživljava kao najopasnijeg neprijatelja Izraela.

Sada je na meti napada političkih protivnika zato što je ugrozio bezbednost Izraela.

Netanjahu će morati da izađe na kraj sa optužbama i posledicama do sve bližih opštih izbora, zakazanih za kraj oktobra.

Potencijalni kamen spoticanja je izraelska deklarisana rešenost da nastavi da zauzima široke pojaseve teritorije u južnom Libanu, odakle je proterao civile i gde je uništio hiljade zgrada.

Izraelski ministar odbrane rekao je da će nastaviti sa okupacijom teritorija Libana, Sirije i Gaze na „neodređeno“.

Netanjahu je pod pritiskom tvrde struje u kabinetu i političkih protivnika da organizuje više ofanziva na Liban.

Neki pozivaju na aneksiju juga zemlje.

On će morati da odvaže da li sme sebi da priušti rizik nanošenja još štete izraelskom savezu sa Amerikom otkazivanjem poslušnosti Trampu, koji je izrazio nezadovoljstvo Netanjahuom u nizu intervjua u SAD.

Izraelski vazdušni napad na južno predgrađe Bejruta u nedelju bio je očigledan pokušaj sabotiranja pregovora u kritičnom trenutku.

Umesto toga, izgledalo je kao da ih je samo ubrzao, jer je izgledalo da vreme za pregovore rapidno ističe.

Sada će nastupiti pauza kada će svi moći da dođu do daha.

Prerano je zaključiti da Memorandum o razumevanju može da se proširi u značajan dogovor između SAD i Irana.

Takav jedan sporazum mogao bi da transformiše Bliski istok.

Ali ideologija i potpuno odsustvo poverenja čini to pustim snovima.

Ovo je bila jedna žalosna operacija za sve uključene.

Iranski narod, kojem je Tramp obećao viziju slobode 28. februara, još uvek se nalazi pod vladavinom svirepog režima koji je u januaru ubio hiljade sugrađana zato što su demonstrirali na ulicama.

Amerika zadržava ogromnu ekonomsku i vojnu silu.

Međutim, Trampova impulsivna odluka da pođe u rat protiv Irana izgleda kao postupak supersile koja ima problema da sačuva dominaciju u svetu koji se menja.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk