Ptičiji grip stigao na Balkan, šta treba da znate

Slučajevi ptičijeg gripa, koji može biti koban za divlje ptice i domaću živinu, a vrlo retko za čoveka, potvrđeni su u Srbiji i Hrvatskoj.

Prethodno je zaraza izbila u susednoj Mađarskoj, gde je uginulo 10.000 ždralova, prenosi Radio televizija Srbije.

Ptičiji grip je bolest izazvana virusom avijarne influence.

„Virus avijarne influence ima veliki broj podtipova i nisu svi visoko patogeni i opasni za ptice i druge životinje, pa i čoveka.

„Za domaću živinu i divlje ptice su najopasniji H5 i H7 podtipovi", kaže Tamaš Petrović, šef Odeljenja za virusologiju Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu.

Kod kokošaka i ćurki smrtnost ide i do 100 odsto, dodaje za BBC na srpskom.

Ranije je bolest ustanovljena u Rumuniji i Bugarskoj, kao i u još najmanje 20 evropskih zemlja, podaci su Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Ova zarazna bolest, koja postoji već jedan vek, obično bukne u jesen i traje preko zime, a umine u proleće i leto.

Odakle dolazi virus?

Prirodni domaćini virusa avijarne infulence su najčešće divlje plovke - guske, patke i zato se često slučajevi zaraze otkrivaju oko močvara i reka.

„U tim životinjama se taj virus često umnožava bez nekih značajnijih poremećaja zdravstvenog stanja i tako se prenosi", kaže Petrović.

Pošto su u pitanju ptice selice, one virus šire u letu ka toplijim krajevima tokom kog prelaze i Balkan.

„One razvijaju gnezda i dobijaju mlade u sibirskim predelima, a kad dođe zima povlače se na jug i idu ka Africi i u tom letu svraćaju kod nas, odmaraju pa nastavljaju", dodaje on.

Podtip H5 se najviše javljao na istoku Azije, na području Kine i Malezije, ali se putevi ptica ukrštaju što omogućava da virus stigne i u Evropu.

Ipak, nisu ni svi podtipovi H5 podjednako opasni i ne izazivaju svi bolesti, navodi stručnjak za veterinu.

Kako se zarazi živina?

Do širenja virusa dolazi kada zaražena ptica dođe u kontakt sa živinom.

Može se preneti na čitava jata ili farme domaćih ptica u roku od nekoliko dana, preko ptičjeg izmeta ili preko kontaminirane hrane i vode.

„Kad izbije zaraza, živina mora da se ubije, u Americi je prošle godine 40 miliona jedinki živine uništeno, u Mađarskoj nekoliko miliona.

„Mere kontrole bolesti su isključivo eutanazija i zabrana prometa domaće živine i njihovih proizvoda", kaže veterinar.

Neškodljivo uklanjanje uginulih ptica podrazumeva spaljivanje u ovlašćenim institucijama ili ređe, zakopavanje u rupe i prelivanje krečom, kao što je bio slučaj u rezervatu prirode „Slano Kopovo" kod Novog Bečeja gde je pronađeno 70 uginulih ždralova.

U Srbiji se od 2006. pojavljuje podtip H5, ali ne svake godine.

U 2023. godini u Srbiji je registrovano šest žarišta ovog virusa kod divljih ptica, ali nisu zabeleženi slučajevi kod domaće živine.

Zaraza nije izbijala na velikim farmama, ali je prethodnih godina bilo slučajeva u seoskim gazdinstvima.

Mogu li ljudi da se zaraze?

Da, ali retko.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je 873 ljudi zaraženo ptičijim gripom tipa H5N1 u proteklih 20 godina.

Od toga je umrlo 458.

Do zaraze čoveka može doći u bliskom kontaktu sa zaraženom pticom.

„Čovek se retko inficira, ali kad se dogodi, smrtnost je visoka, oko 50 odsto", zaključuje Petrović.

Mere prevencije

Saveti Uprave za veterinu

Uprava za veterinu je u Srbiji je preduzela mere nadzora i kontrole divljih ptica i živine širom zemlje kako bi se sprečilo širenja ove zarazne bolesti.

I u Hrvatskoj je nadležna Uprava za veterinu naredila da se domaća perad i ptice drže u zatočeništvu u zatvorenim prostorijama.

Kada je došlo do izbijanja ptičijeg gripa u proleće 2023, stručnjaci su zaključili da se radi o najozbiljnijoj zarazi do sada, pisao je BBC.

Pored divljih ptica i živine, obolevali su i sisari - foke, vidre, divlji psi i lisice.

Virus H5N1, najrasprostranjeniji soj ptičjeg gripa, prvi put je prijavljen u Kini 1996. godine.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk