Птичији грип стигао на Балкан, шта треба да знате

Случајеви птичијег грипа, који може бити кобан за дивље птице и домаћу живину, a врло ретко за човека, потврђени су у Србији и Хрватској.

Претходно је зараза избила у суседној Мађарској, где је угинуло 10.000 ждралова, преноси Радио телевизија Србије.

Птичији грип је болест изазвана вирусом авијарне инфлуенце.

„Вирус авијарне инфлуенце има велики број подтипова и нису сви високо патогени и опасни за птице и друге животиње, па и човека.

„За домаћу живину и дивље птице су најопаснији Х5 и Х7 подтипови", каже Тамаш Петровић, шеф Одељења за вирусологију Научног института за ветеринарство у Новом Саду.

Код кокошака и ћурки смртност иде и до 100 одсто, додаје за ББЦ на српском.

Раније је болест установљена у Румунији и Бугарској, као и у још најмање 20 европских земља, подаци су Управе за ветерину Министарства пољопривреде Србије.

Ова заразна болест, која постоји већ један век, обично букне у јесен и траје преко зиме, а умине у пролеће и лето.

Одакле долази вирус?

Природни домаћини вируса авијарне инфуленце су најчешће дивље пловке - гуске, патке и зато се често случајеви заразе откривају око мочвара и река.

„У тим животињама се тај вирус често умножава без неких значајнијих поремећаја здравственог стања и тако се преноси", каже Петровић.

Пошто су у питању птице селице, оне вирус шире у лету ка топлијим крајевима током ког прелазе и Балкан.

„Оне развијају гнезда и добијају младе у сибирским пределима, а кад дође зима повлаче се на југ и иду ка Африци и у том лету свраћају код нас, одмарају па настављају", додаје он.

Подтип Х5 се највише јављао на истоку Азије, на подручју Кине и Малезије, али се путеви птица укрштају што омогућава да вирус стигне и у Европу.

Ипак, нису ни сви подтипови Х5 подједнако опасни и не изазивају сви болести, наводи стручњак за ветерину.

Како се зарази живина?

До ширења вируса долази када заражена птица дође у контакт са живином.

Може се пренети на читава јата или фарме домаћих птица у року од неколико дана, преко птичјег измета или преко контаминиране хране и воде.

„Кад избије зараза, живина мора да се убије, у Америци је прошле године 40 милиона јединки живине уништено, у Мађарској неколико милиона.

„Мере контроле болести су искључиво еутаназија и забрана промета домаће живине и њихових производа", каже ветеринар.

Нешкодљиво уклањање угинулих птица подразумева спаљивање у овлашћеним институцијама или ређе, закопавање у рупе и преливање кречом, као што је био случај у резервату природе „Слано Копово" код Новог Бечеја где је пронађено 70 угинулих ждралова.

У Србији се од 2006. појављује подтип Х5, али не сваке године.

У 2023. години у Србији је регистровано шест жаришта овог вируса код дивљих птица, али нису забележени случајеви код домаће живине.

Зараза није избијала на великим фармама, али је претходних година било случајева у сеоским газдинствима.

Могу ли људи да се заразе?

Да, али ретко.

Светска здравствена организација саопштила је да је 873 људи заражено птичијим грипом типа Х5Н1 у протеклих 20 година.

Од тога је умрло 458.

До заразе човека може доћи у блиском контакту са зараженом птицом.

„Човек се ретко инфицира, али кад се догоди, смртност је висока, око 50 одсто", закључује Петровић.

Мере превенције

Савети Управе за ветерину

Управа за ветерину је у Србији је предузела мере надзора и контроле дивљих птица и живине широм земље како би се спречило ширења ове заразне болести.

И у Хрватској је надлежна Управа за ветерину наредила да се домаћа перад и птице држе у заточеништву у затвореним просторијама.

Када је дошло до избијања птичијег грипа у пролеће 2023, стручњаци су закључили да се ради о најозбиљнијој зарази до сада, писао је ББЦ.

Поред дивљих птица и живине, оболевали су и сисари - фоке, видре, дивљи пси и лисице.

Вирус Х5Н1, најраспрострањенији сој птичјег грипа, први пут је пријављен у Кини 1996. године.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk