Nove izmene Mrdićevih zakona: Da li ih je Venecijanska komisija popravila

Piši, briši i uzdiši - stihovi dečije pesmice o mukama školaraca u Srbiji bi mogle da prate i usvajanje jednog skupa zakona.

Paket od pet izmena i dopuna pravosudnih zakona, kolokvijalno nazvan Mrdićevi zakoni po predlagaču, žestoko je kritikovan zbog brzog usvajanja i bojazni da bi omogućio veći uticaj izvršne vlasti na postupanje i izbor tužilaca.

Usvojen u jeku više istraga za korupciju visokih državnih funkcionera, od januara ovaj set zakona prošao je više prepravki pod pritiskom iz Evropske unije, da bi se konačna verzija našla pred poslanicima 17. juna.

Ni ta nova verzija nije, međutim, u potpunosti ispunila zahtev EU - da bude u skladu sa preporukama stručnog tela Saveta Evrope - Venecijanske komisije.

Od devet preporuka koje je ovo telo dalo na tekst propisa, sedam je usvojeno dok dve nisu u potpunosti, saopštila je Venecijanska komisija 16. juna.

Ostavili su mogućnost i da se preostale dve preporuke u potpunosti primene.

Izmenjeni tekst propisa pokazuje da su Vlada i narodni poslanici „spremni da učine dalje korake u reformi pravosuđa", rekao je ministar pravde Nenad Vujić.

Zakoni se sad mahom vraćaju na staro, pre izmena, kaže Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca Srbije.

„Ukoliko budu usvojeni zakoni u verziji koja se nalazi na sajtu Skupštine Srbije oni neće biti u koliziji sa standardima EU.

„Važno je bilo da se preporuke primene kako bi se vratili mehanizmi kojima se štiti samostalnost javnih tužilaca", kaže Komlen Nikolić.

'Potkresana krila' tužiocima

A to prethodno stanje, Brisel je pozitivno ocenjivao u ranijim izveštajima.

Kada su, međutim, usvojeni Mrdićevi zakoni, nazvani po poslaniku SNS-a Uglješi Mrdiću, EU je oštro reagovala, a komesarkom za proširenje Marta Kos dovela je u pitanje dalju isplatu evropskog novca Srbiji.

„Brzina i način usvajanja Mrdićevih zakona, kao i činjenica da je njihova sadržina uticala na nezavisnost pravosuđa u celini, izazvali su oštru reakciju Evropske unije", kaže Komlen Nikolić.

„Rešenja su se najviše odnosila na javno tužilaštvo i očigledno su bila usmerena na umanjenje samostalnosti, kao i oslabljivanje kapaciteta Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK)", dodaje tužiteljka Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu.

TOK je od prošle godine pokrenuo više postupaka kojima su obuhvaćeni visoki državni funkcioneri - od 'slučaja nadstrešnica' do Generalštaba.

„Time je posebno upućena poruka javnim tužiocima, da vode računa protiv koga pokreću krivične postupke", kaže Komlen Nikolić.

TOK istražuje tokove novca na modernizaciji pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, koja je obuhvatala i srušenu nadstrešnicu, i u tom postupku ispitivana je odgovornost bivših ministara Tomislava Momirovića i Gorana Vesića.

TOK je podigao i optužnicu protiv ministra kulture Nikole Selakovića zbog ukidanja statusa kulturnog dobra Generalštabu, i suđenje je u toku.

„Mrdićevim zakonima bila su data veća ovlašćenja rukovodiocima tuzilaštava i višem tužiocu u Beogradu, čime su potkresana krila tužiocima koji rade na predmetima", kaže Aleksandar Trešnjev, sudija krivičnog odeljenja Višeg suda i predsednik Centra za pravosudna istraživanja.

„Oni i sada samostalno vode istrage, ali je potrebno da se ograniči mešanje nadređenih u njihov posao."

Vraćanje tužilaca u TOK

Prvobitna verzija Mrdićevih zakona otvorila je i prostor da TOK ostane bez četvoro tužilaca.

I to je, verovatno, najvidljivija posledica njihove dosadašnje primene.

U međuvremenu dva tužioca su vraćena, dok sudbina još dvoje visi u vazduhu, o čemu govori i Venecijanska komisija.

Dvoje tužilaca koji nisu vraćeni u TOK su radili su na slučajevima nadstrešnica i zaplena marihuane u Konjuhu, prenela je televizija N1.

Komlen Nikolić kaže da to na prvoj sednici Visokog saveta tužilaštva može biti ispravljeno.

Ministar Vujić odbacio je optužbe da je vlast želela da oslabi ovo tužilaštvo.

U prvom mišljenju Venecijanske komisije, objavljenom u aprilu, bilo je naznačeno da treba kadrovski jačati Tužilaštvo za organizovani kriminal, što je i učinjeno upućivanjem većeg broj tužilaca nego što je pre bio slučaj, kazao je ministar pred poslanicima.

Šta (još) nije promenjeno u Mrdićevim zakonima?

Druga preporuka za koju Venecijanska komisija navodi da još nije ispunjena tiče se organizacije Tužilaštva za visokotehnološki kriminal (VTK).

Mrdićevi zakoni predvideli su da VTK bude odeljenje u okviru Višeg javnog tužilaštva (VJT).

Na čelu VJT-a je Nenad Stefanović, koga opozicija i neki pravnici često optužuju da je lojalan predsedniku Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci.

Mrdićevi zakoni podrazumevaju da se menja organizacija Tužilaštva za visokotehnološki kriminal i to tako što se menjaju pravila ko određuje rukovodioca VTK-a i kome on odgovara, rekla je Katrina Golubović, pravnica Jukoma, ranije za BBC.

„Do sada je sve bilo u rukama Vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, a predlogom se ona razvlašćuje i njenu nadležnost preuzima Nenad Stefanović.

„Ide se ka većoj kontroli vlasti nad gonjenjem krivičnih dela koja se počine na internetu“, naglasila je Golubović.

Venecijanska komisija preporučila je da se posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal obezbediti „veća strukturna i operativna autonomija".

Ispunjenje ove preporuke „traži određeno vreme", istakao je ministar Vujić.

To je izmena Zakona o visokotehnološkom kriminalu, jer ne obuhvata samo tužilaštvo, već i sudove, policiju i druge institucije koje se bave tom oblašću, dodao je.

„Zasad je poboljšano rešenje u pogledu načina postavljanja rukovodioca odeljenja", kaže tužiteljka Komlen Nikolić.

Koje su posledice Mrdićevih zakona?

Primena Mrdićevih zakona prethodnih meseci imala je još međutim opipljivih posledica u slučajevima za koja je javnost posebno bila zainteresovana.

Nedavno je tužiteljka Prvog osnovnog tužilaštva podnela optužni akt protiv jedne policajke zbog zlostavljanje i mučenje učesnice studentskih protesta početkom jula prošle godine.

Policajka je studentkinju vukla za kosu, kao očevidac govorio je advokat Luka Vodinelić ranije za BBC.

Glavni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu naložio je tužiteljki koja je vodila slučaj da odloži krivično gonjenje.

To u praksi znači da okrivljena policajka može da okonča postupak tako što će uplatiti najmanje 400.000 dina oštećenoj ili u humanitarne svrhe.

Postupajuća tužiteljka se žalila, ali je glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu odbio njen prigovor, kaže Komlen Nikolić.

„O prigovoru se odlučivalo u okviru hijerarhije javnog tužilaštva", dodaje.

Usvajanjem preporuka Venecijanske komisije, u kojima se traži nehijerarhijsko odlučivanje, izbegavaju se situacije u kojima nadređeni pojedinci samostalno odlučuju u ovakvim situacijama.

Ponovo se uspostavlja višečlana Komisija Visokog saveta tužilaštva, kao radno telo, koja je van hijerarhijske organizacije, objašnjava Komlen Nikolić.

Povodom zlostavljanja tokom protesta prošle godine, Beogradski centar za ljudska prava saopštio je da se „oštećena studentkinja, kojoj je priznat status posebno osetljivog svedoka, izričito protivi" da se postupak okonča primenom ovog instituta odlaganja krivičnog gonjenja.

To bi za „posledicu imalo okončanje predmeta bez sudskog ispitivanja odgovornosti za zlostavljanje koje je pretrpela", dodaje se u saopštenju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk