You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Посао и животиње: Тражи се радник за једно од најнеприступачнијих места на свету
- Аутор, Антоанет Радфорд
- Функција, ББЦ Њуз
- Објављено
Британска група за заштиту дивљих животиња тражи некога ко ће 13 месеци радити на једном од најудаљенијих острва на свету.
На острву Гоф, британској територији у јужном делу Атлантског океана, нема сталних становника.
Удаљено је око 2.400 километара од афричког копна.
Пошто нема аеродром, до Гофа се долази седмодневном вожњом бродом из Јужне Африке.
То путовање се ускоро завршава за Ребеку Гудвил и Луси Дорман, које тренутно раде на Гофу.
Оне су међу седам запослених и осам милиона голубова, који Гоф зову домом.
Њих две раде за Краљевско друштво за заштиту птица (РСПБ).
Пре него што су се преселиле на Гоф, обе су радиле за РСПБ, Луси на Антарктику, а Ребека у Шкотској.
Ребекина година на острву ће се завршити у септембру.
РСПБ сада тражи новог теренског службеника, који ће примати плату између 25.000 и 27.000 фунти (око 30.000 евра).
Посао обухвата „често дуге радне дане" током којих се прате морске птице.
Од кандидата се захтева да се добро прилагоде животу у „изазовном и удаљеном субантарктичком окружењу", односно зони јужне хемисфере северно изнад антарктичког региона.
Кандидати би, такође, требало да имају „факултетску диплому или једнако искуство у сличној области", као и „искуство у раду са дивљим птицама или животињама и њиховом праћењу на терену".
Ребека и Луси упозоравају будуће запослене да ће морати да издрже тешке временске прилике и годину дана без свеже хране.
„Пошто смо Ребека и ја Британке, мислили да смо навикле на кишу.
„Али киша овде пада често и обилно", каже Луси.
Додаје да су на ивици области коју одликују веома снажни западни ветрови.
„Ми смо само мала стена усред јужног Атлантика, тако да имамо прилично тешке временске прилике", наводи.
Шта једете када је најближе копно удаљено више од хиљаду километара?
Припремите се за замрзнуте оброке.
„Посебно су нам нагласили, пре него што смо дошле, да је недостатак свеже хране имао велики утицај на многе људе.
„Највише ми недостаје хрскава шаргарепа и да загризем лепу јабуку.
„Само мало хрскавости, али мислим да не пропуштам ништа посебно сем тога", каже она.
Свеже воће и поврће представљају превелики биосигурносни ризик. Клице би могле да се развију и прошире по острву.
Због тога се храна углавном складишти у два замрзивача, која се пуне једном годишње.
„Један је пун смрзнутог поврћа, а други меса.
„Имамо и много конзервираног смрзнутог воћа и поврћа", каже Ребека.
Додаје да залихе хране добијају током две недеље преузимања дужности између старих и нових запослених, који наредних годину дана живе од тога.
То се дешава у септембру када се неки запослени на Гофу пакују и враћају кући, а нови радници долазе.
Како запослени подносе друштвену изолацију?
„На неки чудан начин, осећам се као да сам више повезана са пријатељима и породицом овде него што сам била када сам радила у Шкотској", наводи Ребека.
Њих две кажу да имају интернет у бази и да им је лако да остану у контакту са свима.
Додају да им у изазовним тренуцима помаже подршка малог тима.
„Имамо лепу, малу заједницу, тако да можемо да делимо приче, учимо једни од других и подржавамо се међусобно када не можемо да присуствујемо венчању или сахрани", објашњава Ребека.
Као део међународног научног тима за очување природе Краљевског друштва, Луси и Ребека прате кретање различитих угрожених птица, попут атлантског жутоносног албатроса и атлантске буревице.
Преко дана морају да се суоче против временских прилика и одлазе на терен на утврде где су птице.
Обично носе водоотпорне јакне и панталоне, као и гумене чизме.
Прикупљају податке о тек рођеним птицама на острву и њиховој борби против мишева, инвазивне врсте, који их једу.
„Мишеви су почели да једу морске птице.
„Њих нико не лови, стога имају огроман утицај на птице, посебно тек рођене", каже Луси.
Мишеви су, 2017. и 2018. године, постали изузетно штетни за младунце птица.
Тада је само 21 одсто младунаца тристанског албатроса преживело.
Једној критично угроженој врсти буревица, која се гнезди у јазбинама, није преживело ниједно пиле.
РСПБ сумња да су мишеве на Гоф донели морнари у 19. веку, а група ради на њиховом искорењивању.
То је значајно смањило њихову популацију, али РСПБ још није успео да искорени све мишеве на острву.
Стога, за све оне који су заинтересовани да проведу годину дана на Гофу, међу птицама и мишевима док једу смрзнуту храну на спектакуларној удаљености, рок за пријаву је до краја недеље.
Како је превише леда скоро преполовило популацију пингвина на истоку Антарктика: