Русија и Украјина: Многи у Грузији подржавају Украјинце, али власти са Кијевом имају све лошије односе

Рат и Украјини продубио је трауме из прошлости и противречности у Грузији, која је 2008. године преживела руску инвазију.

Од почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара 2022, грузијске власти су заузеле јасан став, избегавајући оштре акције, па чак и изјаве на рачун Русије.

У међувремену, улице грузијске престонице пуне су украјинских застава, а стотине староседелаца Грузије отишло је да се бори против Русије, верујући да у овом рату штите не само Украјину, већ и будућност Грузије.

На капији троспратнице, на периферији Тбилисија окачене су заставе Украјине и Грузије.

Приказана је велика фотографија мушкарца средњих година у војној униформи, Давида Ратианија.

Он је један од првих грузијских бораца који су погинули пошто је почела руска инвазија на Украјину 24. фебруара прошле године.

У згради, још од 1990-их година живе интерно расељена лица из Абхазије, отцепљеног грузијског региона, за који Тбилиси сматра да га је окупирала Москва и као већина земаља света, сматра га делом Грузије.

Тинејџери причају поред улаза.

Једна од девојчица, како сам касније сазнао 13-годишња Ратијанијева ћерка, Маријам, позива ме да ми покаже стан у коме је он живео.

Овде су на зидовима окачене слике, цртежи и сертификати.

У углу поред иконе налази се његова фотографија и орден који је добио док је био у мисији НАТО-а у Авганистану.

„У дубини душе, од самог почетка рата, знала сам да ће отићи у Украјину, и тога сам се јако плашила", присећа се Ија Шашвијашвили, Ратијанијева супруга.

Оног дана када јој је саопштио одлуку, као да је нешто наслућивала, звала га је неколико пута, иако обично то не ради.

Рекао је да је на послу, а заправо је већ спремао документа за одлазак у Украјину.

„Дошао је увече, повео ме је у страну и рекао да му треба моја подршка у одлуци која је донета и која се неће променити. Он иде у рат, у Украјину. Као да ме је гром погодио", присећа се она.

„Ти већ имаш неке године [Ратијани је имао 52 године - напомена ББЦ-ја], нека сада други иду у рат, треба да подижемо троје деце", одговорила му је.

Али он је рекао да то и ради само због деце.

Због тога, да не би морали да узимају оружје када порасту, и да би живели у пуноправној држави.

То ће се десити ако Украјина победи Русију, а сада сви ми морамо да помогнемо Украјини, са свих страна света морамо да дођемо у Украјину да помогнемо, и онда ће они победити".

Ратијани је успео да дође до Украјине тек из другог пута.

Авион којим је требало да добровољци из Грузије одлете у Украјину, 28. фебруара се није приземљио на аеродром у Тбилисију.

Грузијске власти су саопштиле да би слање чартер летова са добровољцима из Тбилисија значило директно укључивање Грузије у сукоб.

Тада је грузијски премијер Иракли Гарибашвили изјавио да држава не намерава да уводи санкције Русији.

На друштвеним мрежама многи грузијски корисници су се извинили за став власти, а у центру Тбилисија одржани су митинзи подршке Украјини.

Одговор Кијева грузијским властима био је да повуче украјинског амбасадора на консултације.

Али то је био само почетак размене примедби између Кијева и Тбилисија и спорова унутар саме Грузије, око тога на којој се страни заправо нашла земља после руске инвазије на Украјину 24. фебруара прошле године.

Историја Грузије се понавља

Ратијани је, као и многи добровољци који су отишли у Украјину, бивши војник.

Служио је у грузијским оружаним снагама више од 25 година, борећи се почетком 90-их у Абхазији, одакле је родом, у кратком али крвавом рату са Русијом 2008.

Повукао се из војне службе због година и до скора је радио као возач.

Давид је отишао у Украјину са активистима антиокупаторског покрета Снага у јединству.

У Грузији је са њима путовао до непризнате границе са Јужном Осетијом, која се отцепила од Грузије, одакле се увек узрујан враћао, присећа се Ија.

Управо од активиста покрета који спроводе цивилне патроле, медији често сазнају за нова подизања ограда дуж непризнате границе, такозваним процесом бордеризације.

Иза бодљикаве жице и пограничних знакова за обележавање границе, коју Цхинвали сматра државом, а Тбилиси сматра нелегалном, остали су пашњаци, парцеле, а понекад чак и куће локалних становника.

Оно што се дешава у Украјини подсетило га је на ситуације кроз које су прошли Грузија и његова породица, прича Ија.

„Током једног видео позива, показао ми је где су се у неком тренутку сместили, очигледно некакав студентски дом. Рекао је: 'Види како су људи били приморани да оду, остављајући све своје ствари за собом, веш, храну, породичне фото албуме, одећу.

„Управо тако смо и ми оставили све у нашој кући у Абхазији. Па зар да не помогнемо тим људима? Историја Грузије се сада понавља у Украјини", подсећа Ија.

Њихов последњи видео позив од 16. марта био је необично дуг.

Ратијани је детаљно питао о свему.

Синови Рати и Лука показивали су снег који се видео кроз прозор у Тбилисију, а ћерка Маријам, која иде на плес, успела је да му покаже чак и нову црвену хаљину, у којој се спремала да наступа.

„Пробала је хаљину, а онда јој је он тада рекао: „Хајде да признамо да је црвена твоја боја", присећа се Ија са осмехом.

Следећег дана није одговарао на поруке, а 18. марта у вестима су већ извештавала о погибији два грузијска борца у Украјини.

„Сећам се да сам заплакала када је један војник у ТВ емисији рекао да зна ко су погинули војници, али није могао да их именује и да шаље саучешће њиховим најмилијима. Ја сам плакала за погинулима али нисам за њим", присећа се она.

Ија је почела да пише онима који су са њим отишли у Украјину, и док је чекала одговор на друштвеној мрежи, случајно је прешла на вести, иако је тог дана избегавала да их гледа.

У првој поруци коју је видела на кајрону била је фотографија њеног мужа, а испод ње коментари: „Ох, Дато!", „Која туга!"

„У том тренутку се апсолутно све завршило за мене... - каже Ија.

„Нисам себи ни дозволила да помислим да се неће вратити. Рекао је да ће све бити у реду са њим, - веровала сам да ће тако бити, и нисам желела ни да размишља о паклу у коме се налази."

Ратијани је умро у Ирпену.

Оставио је четворо деце. Троје од њих су малолетници.

Истовремено је погинуо још један грузијски добровољац Гиа Бериашвили.

Добровољци из Грузије

Добровољци из Грузије одлазили су још 2014. да помажу Украјини, када је створена Грузијска национална легија.

Данас, према речима њеног оснивача и команданта Мамуке Мамулашвилија, Грузијска легија, која је под командом Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине, већ има до 1.800 бораца.

„Главни део, негде око 70 посто, чине војници из Грузије. Поред Грузијаца, ту је још 33 националности", каже Мамулашвили за ББЦ.

За њега лично рат је почео у Абхазији, где се борио са оцем, генералом.

Тада је имао само 14 година.

„Прво, као учесник рата у Абхазији, из личног искуства знам да су нам Украјинци помагали.

„Друга ствар, Украјина је стратешки партнер Грузије и ни у ком случају не смемо занемарити када наши пријатељи имају такав проблем. Свакодневно овде умиру жене и деца.

„Дакле, мислим да није само моја, већ и дужност сваког Грузијца, који себе тако и доживљава, да буде овде и ради оно што ми радимо", каже он.

Истражни комитет Русије је у априлу прошле године покренуо кривични поступак против Мамулашвилија, оптужујући га за регрутовање плаћеника и њиховом учешћу у оружаном сукобу.

Поред тога, министарство је навело да Мамулашвилијеве радње садрже знаке кривичног дела из члана 282 Кривичног законика Русије, а то је подстицање мржње према друштвеној групи војних лица.

Према речима Мамулашвилија, у Русији је против њега већ отворено осам кривичних предмета, а против саме легије се шири много дезинформација.

„То је због квалитета борбених дејстава [Грузинске легије]. Осим тога, свих осталих Грузијаца заједно овде, вероватно је укупно 80. Наравно, од самог почетка су се фокусирали на нас, зато што је реч о чисто идеолошкој подели.

„Покушали су да се боре против нас, али нису успели, јер смо данас највећа формација странаца у украјинској војсци", каже он.

У Украјини закон дозвољава примање странаца на војну службу.

После руске инвазије 24. фебруара, украјински председник Владимир Зеленски издао је декрет о формирању Међународне легије, званичног огранка оружаних снага земље.

Тада су украјинске власти говориле о добровољцима из више од педесет земаља и 20 хиљада странаца који су желели да се боре на страни Украјине.

У Тбилисију, испред зграде украјинске амбасаде, окупили су се дуги редови оних који желе да оду у Украјину.

Грузијски добровољци сами долазе до Украјине.

Амбасада Украјине у Грузији помаже, углавном, у консултацијама и координацији са украјинском страном.

Међу онима који желе да иду у рат много је оних који немају никаквог борбеног искуства.

Такви људи су обесхрабрени у амбасади, каже за ББЦ генерал-мајор Сергеј Кравчук, аташе за одбрану украјинске амбасаде у Грузији.

„У Грузији нема толико стручњака који су се борили, јер је рат био давно", каже Кравчук.

„Ако видимо да неко има искуства, контактирамо Украјину, питамо где, у коју јединици можемо да га пошаљемо. Он оде тамо, обавезно потпише уговор и постане припадник украјинских одбрамбених снага."

После закључења уговора у случају рањавања, инвалидитета или погибије страних бораца, предвиђена је иста новчана надокнада као и за држављане Украјине и њихове породице, каже Кравчук.

У фебруару ове године ступиле су на снагу измене и допуне у законодавству Украјине, које странцима омогућавају да служе војну службу по уговору и да легално остану у Украјини не само у јединицама у саставу Оружаних снага Украјине, већ и у другим легалним војним формацијама, на пример, при Националној гарди.

Није неки туђи рат

Из амбасаде не желе да открију податке о томе колико странаца из Грузије данас ратује у Украјини.

Према неким аналитичарима, реч је о око хиљаду људи.

Истовремено, њихов број се мења због сталног обрта - неко се враћа у Грузију, а неко, напротив, долази у Украјину и прикључује се украјинској војсци.

„Њихова главна мотивација је та, да рат у Украјини сматрају ратом Грузије. Они га виде као наставак окупације Абхазије и Јужне Осетије и војних операција које је Русија водила против Грузије.

„Постоји и емотивна веза са Украјином, јер су украјински добровољци из УНА-УНСО (украјинске националистичке организације, проглашене за екстремистичку и забрањене у Русији) учествовали на страни Грузије у рату у Абхазији", каже Александар Квакхадзе, истраживач Грузијске фондације за стратешка и међународна истраживања, докторант на Универзитету у Бирмингему.

Финансијска компонента у мотивацији грузијских бораца који одлазе у Украјину је практично искључена, сматра стручњак (за директно учешће у борбама, војно особље Оружаних снага Украјине добија месечну плату од 100.000 гривни (2.700 долара по тренутном курсу); заједно са основном платом, на пример, стрелац прима еквивалент од 3.300 долара месечно).

Док се добровољци са територије под контролом Тбилисија боре на страни Украјине, становници Абхазије и Јужне Осетије, које су отцепљене од Грузије, боре се на другој страни линије фронта.

Још у марту прошле године, према подацима Оружаних снага Украјине, у Украјини је распоређено око 2.000 војника из руских војних база које се тамо налазе.

Слање војске из Јужне Осетије је тада довело до скандала.

Саопштено је о повратку око 300 војника Јужне Осетије након што је командант одбио да врати тело војника које је разнела мина.

„Када је Јужна Осетија потписала споразум са Русијом, то је било као де факто спајање оружаних снага са руском војском. Пошто су они већ део руске војске, били су упућени на борбене пунктове и имали су велике губитке.

„Занимљиво је да становници окупиране Јужне Осетије подржавају окупацију Украјине али не желе да то буде на рачун Осетина и не желе да етнички Осетини учествују у ратним дејствима", рекао је Квахадзе.

У Абхазији, где абхазијска војска формално није део руских оружаних снага, ситуација је била другачија, каже он.

„Руско руководство се није определило за непопуларно решење и није послало де факто оружане снаге на територију Украјине, иако је било добровољаца који су учествовали у рату на страни Русије", додаје.

Већина становника оба региона има руске пасоше, али су де факто власти обећале да мобилизација најављена у Русији неће утицати на њих.

Истовремено, према њиховим речима, расте број добровољаца који учествују у „специјалним операцијама" на страни Русије.

Како преноси „Ехо Кавказа", који се позива на отворене изворе, у Украјини је већ страдало више од 20 војника и добровољаца из Јужне Осетије и најмање шест особа из Абхазије.

Рат и мир

Ратијани и Бериашвили су сахрањени у Грузији уз војне почасти.

Затим је код парламента у Тбилисију одржан митинг у знак сећања на погинуле.

Учесници су донели фотографије и оставили их код споменика погинулима током мирних демонстрација које су растурале совјетске трупе, 9. априла 1989. године.

Временом је фотографија бивало све више.

Од почетка рата у његовом пуном обиму погинуло је најмање 36 грузијских бораца који су се борили за Украјину.

Међутим, до новогодишњих празника, одлуком градских власти, спомен кутак је премештен на ново место, на Спомен-обележје херојима палим за јединство Грузије.

Из кабинета градоначелника су то образложили припремама за дочек Нове године.

Слоган града био је „Тбилиси - град мира", који је у складу са реториком грузијских власти, које очување мира називају сопственом главном заслугом.

Кажу да Украјини пружају хуманитарну помоћ и дипломатску подршку на међународним платформама али на војном плану неће пружати помоћ Украјини.

„Ми смо влада која је избегла и други фронт и провокације. Да је ова деструктивна опозиција на власти, данас би се велика територија Грузије, баш као Украјина, претворила у полигон.

„Па хајде да сви [живимо] мирно и спокојно, хајде да се бавимо нашим стварима и бринемо о својој земљи", изјавио је грузијски премијер на годишњицу руске инвазије на Украјину.

Тог дана у центру Тбилисија одржана је још једна акција солидарности са Украјином.

На акцији под слоганом: „Ово је Грузија! Слава херојима!" исказана је не само подршка Украјини, већ и неслагање са позицијом грузијских власти у овом рату.

На монитору који је овде постављен, приказане су фотографије и прочитана су имена грузијских бораца који су погинули у Украјини.

У Грузији се већина, чак и опозиција, залаже за мирно решење сукоба са Абхазијом и Јужном Осетијом.

У истраживању које је спровео Кавкаски истраживачки ресурсни центар (КИРЦ) међу младима од 18 до 29 година, 95 одсто је одговорило да сукобе треба решавати преговорима, а само два одсто подржава решавање путем силе.

Али критике владе, које су чешће упућене Кијеву него Москви, изазивају негодовање код многих у Грузији и појачавају сумње да су власти лојалне Русији.

Власти периодично оптужују Кијев да покушава да отвори „други фронт" и пребаци сукоб у Грузију (11. фебруара Гарибашвили је рекао новинарима да покушаји да се сукоб пренесе на Грузију не престају. ж

Према његовим речима, представници украјинских власти давали су изјаве о жељи да отворе други фронт у Грузији, и због тога је бивши председник Михаил Сакашвили био послат у Грузију).

Тема погинулих бораца у Украјини као да је била та граница преко које власти нису желеле да пређу у споровима са опозицијом око подршке Украјини.

Али у децембру прошле године, пошто је истовремено погинуло шест грузијских бораца, премијер је саучешће пропратио оптужбама на рачун „ратне партије", како владајућа партија назива ЈНП (Јединствени национални покрет), оптужујући представнике опозиције да шаљу грузијске грађане у Украјину.

После налета негодовања, као и негодовања оних који се боре у Украјини, рекао је да мисли само на неке од припадника ЈНП-а, а не на све грузијске борце који се боре у Украјини и као пример навео Мамулашвилија.

Грузијска легија негира координацију и повезаност са било којом странком, а сам Мамулашвили је рекао да никада није био члан ниједне партије.

Међутим, ствари се нису на овоме завршиле.

Канал ПОСТВ, лојалан властима, објавио је експерименталну преписку, у којој наводно они који желе да се придруже Грузијској легији сазнају за плату и услове.

Владајућа партија је почела да говори о слању бораца у Украјину у плаћеничке сврхе и претњи губитком грузијског држављанства по ступању у војну службу неке стране државе.

„Најтеже и најнеприхватљивије је, као прво, нашим момцима се нуди да учествују у ратним дејствима у Украјини за новац.

„А као друго, обмањују их када кажу да ће постати припадници оружаних снага, а не упозоравају да служење војног рока у другој земљи аутоматски доводи до губитка држављанства своје земље", рекао је новинарима посланик владајуће странке Рати Јонатамишвили.

Касније су посланици владајуће странке променили реторику, објашњавајући да је за губитак држављанства потребна званична потврда да се неко налази у оружаним снагама и поново оптуживали новинаре за „прљаве лажи".

„Покушали сте да обманете борце, наводно је неко непријатељски настројен према њима и намерава да им одузме држављанство.

У међувремену, чланак који је разјашњен на правном нивоу има доста задршки и то је била само ваша прљава лаж", цитира Мамука Мдинарадзеа, извршног секретара владајуће партије грузијска служба Радио Слобода (проглашен за страног агента у Русији).

Закон о држављанству Грузије предвиђа губитак држављанства приликом ступања у војну службу, полицију или безбедносне агенције стране државе без дозволе надлежних органа.

Ово правило се не примењује у одређеном броју случајева, попут оних где је грузијско држављанство додељено по изузетном основу или који су по добијању страног држављанства задржали и грузијско држављанство.

Поред тога, губитак држављанства се може избећи ако се разлози елиминишу пре него што буду откривени.

Неки правници истичу да је Грузија приступила Конвенцији УН о смањењу апатридије, у којој се изричито наводи да ниједна држава потписница „не би требало да лиши ниједну особу сопственог држављанства уколико би такво лишавање то лице учинило апатридом".

Упркос појашњењима власти, активисти грађанског покрета Заштитници демократије већ су се обратили парламенту са предлогом закона.

Они се прибојавају да би власт могла да искористи норму у грузијском законодавству и захтевају измене закона како би спречили да држављани Грузије, они који ратују у Украјини од 2014. године изгубе држављанство.

Мржња

Према мишљењу аналитичара, грузијске власти зазиру од оних који се данас боре у Украјини, плашећи се како реакције Москве, као и јачања опозиционог спектра.

„Грузијске власти се придржавају политике која не провоцира Русију, а учешће хиљаду Грузијаца на страни Украјине, веома иритира руске власти.

„Упркос малим препрекама, добровољци ипак иду и јасно је да се грузијским властима то не свиђа, не желе да наљуте Путина", каже Александар Квахадзе.

Поред тога, према његовим речима, постоји и унутрашњи политички фактор.

Већина оних који се данас боре у Украјини, а међу њима има много бивших војних и полицијских службеника, или су отворени присталице ЈНП-а, или политички неутрални али критични према властима.

„Како се види из примера, многи ветерани сукоба који се враћају са ратног подручја у своју земљу уживају ауторитет међу младима и својим вршњацима.

„Власти се плаше да ако се ових критичних 1000 људи са војним искуством и озбиљним контактима из Украјине врате у Грузију, то може бити озбиљан додатак опозиционом спектру", каже он.

Власти су на опрезу не само због Грузијаца који ратују у Украјини, већ и због потенцијалних успеха украјинске војске, сматра он.

„Грузијске власти виде да би, уколико дође до колапса руских војних снага у Украјини, то могло да изазове ланчану реакцију у Грузији и, посебно уочи избора 2024. године, нанесе озбиљну изборну штету.

„Гласач би ово могао да види као колапс Путина и потенцијално, партије Грузијски сан. Реторика да ће Путин започети рат више неће функционисати, па је фундаментално важно да грузијске власти покажу да је на територији Украјине у најмању руку пат позиција", каже Квахадзе.

Иракли Кобахидзе, председник владајуће партије, 9. фебруара изјавио је о предности Русије у рату са Украјином, што је довело до још једног таласа размене оптужби са украјинском страном.

Отправник послова Украјине у Грузији Андреј Касјанов, назвао је Кобахидзеове изјаве отворено проруским и саветовао да се о догађајима на фронту „користе званичне информације Генералштаба Оружаних снага Украјине, а не лажи руске пропаганде", преносе Новости-Грузија.

Председница Грузије Саломе Зурабишвили такође је све критичнија према ставу владе.

„Не могу а да не изразим жаљење што се влада Грузије изоловала, одвојила од демократске заједнице и покушава из неког разлога да оправда наводно неутралан или уравнотежен став који је свима несхватљив", рекла је Зурабишвили, говорећи у председничкој палати на годишњицу рата у Украјини.

„На срећу, грузијско друштво је врло јасно изразило свој став: користило је све облике и средства да докаже своју пуну солидарност са исконски пријатељском земљом", рекла је она.

Према децембарској анкети Националног демократског института, 54 % криви Русију за руско-украјински рат, а још 25 % криви руског председника Владимира Путина. Само 8 % анкетираних назвало је Украјину кривом за рат.

Зарад слободе

Док власти говоре о покушајима Кијева да сукоб премести у Грузију, грузијски борци сматрају да се у Украјини боре за безбедност и да штите интересе не само Украјине, већ и Грузије.

„Онај ко жели да започне овај рат и жели да Грузија буде физички окупирана јесу грузијске власти и оне чине све да Грузија буде физички окупирана.

„Ми, пак, само чинимо да се сукоб не прошири на Грузију и, поред тога, штитимо репутацију Грузије, [показујући] да се Грузијци нису изузели од сукоба, већ, напротив, грузијска јединица је највећа [страна јединица] у Украјини. После Украјине, против Русије се боре Грузијци", каже Мамулашвили.

Изјаве и став власти, према његовим речима, не утичу на проток оних који желе да се придруже Грузијској легији.

Број бораца само расте, а они стално осећају подршку обичних грађана.

„Ако је човек бар мало паметан и да је икада подржавао Грузију, не да се борио, него је једноставно подржавао Грузију и грузијску државност, добро разуме за шта се боримо.

„Има доста странаца, грузијских емиграната који нам се јављају и желе да помогну, тако да увек осећамо подршку и то да је Грузија са нама", каже Мамулашвили.

Ија каже да углавном осећа солидарност са Украјином и то са њеним становништвом, али има и оних којима није јасно зашто је њен муж отишао тамо и зашто је погинуо.

„Ово ми је најболније. Неко може да се запита: „Па зашто је тамо отишао, да ли би седео код куће?

„Отишао је за слободу. Уосталом, сви ми, и они који су способни за тако храбар корак, и они који нису, препознајемо вредност ове слободе.

„За шта су се онда жртвовали наши народни хероји? И они би седели код куће, ми бисмо причали руски и живели у провинцији Тбилиси. Зашто нам онда треба домовина, сопствена држава, чему онда све ово?", каже она.

Погледајте и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk