Авганистан и земљотрес: Проблеми са храном и склоништем, док расте страх од колере
- Аутор, Секундер Кермани
- Функција, ББЦ њуз, провинција Пактика, Авганистан
- Објављено
Преживели у најсмртоноснијем земљотресу у Авганистану у последње две деценије кажу да немају шта да једу, немају склоништа и страхују од колере, јавља Секундер Кермани, ББЦ дописник који је посетио најтеже погођену провинцију Пактика.
Док трага по рушевинама своје породичне куће, очи Ага Џана пуне се сузама.
„Ово су ципеле мојих синова", каже он, отресајући прашину.
Његово троје мале деце и две супруге погинули су у земљотресу док су спавали.
Осетивши потрес, који се догодио у среду у раним јутарњим сатима, Ага Џан је појурио према просторији у којој је боравила његова породица.
„Али све је било у рушевинама, чак и моја лопата", каже за ББЦ.
„Нисам могао ништа да урадим. Звао сам своје рођаке да помогну, али када смо извукли моју породицу, сви су већ били мртви."
Околина села где живи Ага Џан, у округу Бармал провинције Пактика, једно је од најтеже погођених места.
Како се верује, у природној катастрофи погинуло је око 1.000 људи, а повређено 3.000.
Од села до најближег града има три сата вожње земљаним путевима, што додатно отежава превоз повређених.
Неки су морали да буду пребачени у болницу талибанским војним хеликоптерима.
Чини се да је тешко оштећена скоро свака кућа у селу, углавном изграђена од блата и камена, а стиче се утисак и да готово свака породица тугује за изгубљеним рођаком.
Када је чуо вест о земљотресу, Хабиб Гул је био на раду у пакистанском граду Карачи.
Похитао је у своје село, где је сазнао да је настрадало 20 чланова његове породице - 18 у истој кући.
„Чије име да вам кажем? Толико мојих рођака је страдало, три сестре, нећака, ћерка, мала деца."
Сваки сељанин којег сретнемо жели да нам покаже да је њихов дом уништен.
Желе да свет види пустош, али имају и практичан разлог - надају се да ће то помоћи да се њихова имена нађу на листама за хуманитарну помоћ.
„Ако нас свет погледа као браћу и помогне нам, остаћемо овде, у својој земљи", каже Хабиб Гул за ББЦ.
„Ако то не учине, ми ћемо са сузама у очима напустити ордно место, где смо живели толике године", додаје.
Војни хеликоптери круже небом.
Више не превозе повређене жртве, већ испоручују храну и друге потрепштине.
Талибански званичници кажу нам да је операција спасавања завршена.
Сада је приоритет обезбедити склониште за стотине породица које су остале без крова над главом.
На земљи, Ага Џан и један од његових преживелих синова разапињу велику платнену цераду и подупиру је дрвеним штаповима.
Друге породице су у шаторима, на рушевинама домова које су тако напорно градили.
Kалид Џан сада брине о петоро унучади, који му се мотају око ногу.
Њихов отац, Џанов једини син, погинуо је у земљотресу са још две ћерке.
„Ја сам им сада једини на свету", каже он седећи на металној конструкцији традиционалног кревета.
„Кућа је уништена, нећу моћи да је обновим", додаје.
Авганистанске и међународне хуманитарне агенције процењују штету и испоручују залихе, али ова велика криза је додатно погоршала ионако лошу хуманитарну ситуацију у земљи.
Уједињене нације, које такође помажу жртвама, упозоравају на ризик од избијања колере.
У селу Хабиба Гула, мушкарци се окупљају да клањају молитве у знак сећања на мртве.
Од око 250 становника, погинула је петина - њих педесетак.
Надлежни сада усмеравају пажњу на преживеле и што хитнију испоруку помоћи.
Бег једине суфи плесачице из Кабула у последњем тренутку
