Девети мај: Шта ће се десити ако руски председник Путин званично објави рат Украјини

Руски председник Владимир Путин могао би званично да објави рат Украјини 9. маја, према медијским извештајима и западним званичницима.

Али шта би заправо значила званична објава рата?

И како би изгледала општа мобилизација?

Руска влада инсистира на томе да спроводи „специјалну војну операцију".

Коришћење речи „рат" и „инвазија" у вези са војном акцијом у Украјини практично је забрањено.

'Објава вероватно за 9. мај'

Али усред спекулација око промене терминологије, британски министар одбране Бен Волас рекао је за ЛБЦ радио: „Мислим да ће се он померити са свог становишта 'специјалне операције'… Припремао је терен, постављао је темеље да може да каже: 'Видите, ово је сада рат против нациста… Треба ми још руског топовског меса'...

„Не бих био изненађен ако 9. маја објави да смо 'сада у рату са светским нацистима'."

САД: 'Велика иронија'

У САД, званичници су изнели сличне процене.

Портпарол Стејт департмента ове недеље је саопштио да би „била велика иронија кад би Москва искористила повод 'Дана победе' да објави рат - што би им само по себи дозволило да обезбеде регруте онако како то не могу сада."

ЦНН се позива на изворе који сугеришу да би Путин могао да искористи Дан победе као повод или да саопшти шта је све остварио у Украјини или да објави ескалацију војног сукоба, или чак можда оба. Међутим, највероватнији сценарио је управо објава рата.

Он каже да би званична објава рата могла да покрене јавност да пружи подршку војној акцији у Украјини и такође омогући руској влади да објави мобилизацију снага које су Русији очајнички потребне у овом тренутку.

Кремљ: 'Глупост'

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је у среду за извештаје о могућој објави рата: „Није истина. То је глупост."

Двадесетог фебруара, три дана пре него што је започела такозвана специјална војна операција, Песков је за извештаје о планираној инвазији руских снага на Украјину рекао да су провокација и намерно изазивање хистерије.

Он је рекао: „Сетите се да током читаве историје Русија никад није напала никога. И Русија, која је преживела толике ратове, последња је земља у Европи која би уопште желела да изговори реч 'рат'."

Папа Фрања је изјавио да му је мађарски премијер Виктор Орбан рекао током сусрета 21. априла да руска влада планира да оконча војну акцију 9. маја.

Почетком марта, Путин је изјавио да не постоји основа за увођење ванредног стања или било чега сличног зато што би се то десило само ако постоји инвазија од споља.

Списак дела која би могла да се протумаче као страна агресија, према уставном закону Руске Федерације „о ванредном стању":

'Ратно стање' и ванредно стање

Након што Русија званично објави рат, могло би да буде уведено и ванредно стање.

Та процедура није дефинисана законом, већ су само наведени услови у којима би могао да се објави рат.

Рат би мање или више довео до ванредног стања, мада су то у правном смислу различити појмови.

„Ратно стање" се односи на међудржавне односе, док је „ванредно стање" посебан правни режим у оквиру саме државе.

Члан 18 закона о одбрани каже: „Ратно стање проглашава федерални закон у случају оружаног напада на Руску Федерацију неке друге државе или групе држава, као и кад је неопходно спровести међународне споразуме Руске Федерације".

Међународно право

Концепт објаве рата покривен је у међународном праву.

У конвенцији о покретању војне акције, договореној у Хагу 1907. године, наводи се да војна акција не сме бити покренута без претходних и недвосмислених упозорења која попримају облик или мотива за објаву рата или ултиматума под претњом рата.

После тога земља прелази у ратно стање.

Ванредно стање у Русији регулише неколико закона - о ванредном стању, одбрани, мобилизацији, војној обавези и војној служби.

Они се дотичу скоро свих државних области - јавни живот, власт, привреда, пословање, штампа, политичка контрола и друге.

Додатна овлашћења

Председник и влада добијају додатна извршна овлашћења.

Политичке странке могу бити забрањене, могу да се забране окупљања и протести, као и да се уведе цензура.

Може да се ограничи кретање, укључујући забрану одласка у иностранство или промене места боравка.

Може да се уведе полицијски час, становницима у сваком тренутку може да се заплени имовина за потребе војске.

Може да се забрани продаја оружја и многих других артикала.

Ове мере наводе се у Члану 7 Закона о ванредном стању.

Мобилизација

Под ванредним стањем, влада може да прогласи мобилизацију, која може бити делимична или општа и може да се уведе само у неким деловима земље уместо у читавој земљи.

До мобилизације не долази аутоматски чим се уведе ванредно стање - оно може бити уведено са њом или без ње.

То није само питање оних који ће добити позив за војску. Мобилизација утиче и на владу, индустрију и читаву привреду.

Али изнад свега, суштина је у оружаним снагама које попуњавају своје редове резервама. Резерве чине мобилизовано људство и мобилизовани ресурси.

Резервисти

Прва група најбоље припремљена за мобилизацију сачињена је од резервиста који су потписали специјалан уговор са државом.

Другу групу чине сви други резервисти који су одслужили национални војни рок.

Неки од оних који би могли бити позвани у случају мобилизације могу добити гаранције да неће изгубити посао.

То је зато да би фабрике и органи владе могли да наставе са радом.

Објава рата и мобилизација могли би да реше најмање два проблема које су многи експерти запазили код руске војске.

Недостатак људства за рат и војници који одбијају да иду да се боре у украјинској ратној зони.

'Споро и неравномерно' напредовање

У овом тренутку, посматрачи кажу да се руски напад на Украјину одвија прилично спорим темпом.

Неименовани амерички званичник из ресора одбране изјавио је да су руски војници остварили мале напретке источно од украјинских градова Изјума и Попасне, али је напредовање „споро и неравномерно".

Пентагон је напоменуо и да се руске снаге очигледно клоне ризика и покушавају да избегну жртве међу војницима и у ваздуху и на копну.

Пословно ангажовање

Британски и амерички званичници кажу да је Русија послала скоро две трећине својих копнених борбених снага у Украјину.

Посредни знак да је руској војсци потребно још људства може да се види по покушајима руског Министарства одбране од почетка марта да регрутује војнике под уговором, користећи интернет странице за потрагу за цивилним запослењем као што су Хедхантер и Суперџоб.

Игор Стрелков

На друштвеним мрежама се много расправља о томе да ли ће се увести ванредно стање и општа мобилизација или неће.

Многи војни стручњаци и блогери тврде да хоће.

Један од најватренијих поборника је Игор Стрелков (право име Гиркин), познат по активној улози у борбама у Донбасу 2014. године.

Они који су за мобилизацију верују да Русија не може да добије рат против Украјине уколико не буде бројчано вишеструко надмоћнија.

Привреда

Ванредно стање може да има озбиљне последице по руску привреду.

У Закону о ванредном стању постоји посебна тачка о радним организацијама.

На пример, компаније су у обавези да своју имовину ставе на располагање потребама одбране. Влада је у обавези да исплати вредност те имовине.

Грађани, према слову закона, могу да буду доведени да раде на снабдевању војске.

Члан 8 Закона о ванредном стању омогућава увођење готово било које мере која може да утиче на привредну активност - посебно увођење привремених ограничења „у извршавању привредних и финансијских активности и слободног кретања робе".

То је знак да би више аспеката живота у Русији могло да се промени ако рат буде званично објављен.

Погледајте зашто би 9. мај могао бити кључан за рат у Украјини

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk