You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Фотографија и награда за најбољи портрет Тејлор Весинг 2021: Од храбрости до понизности
Теме храбрости у суочавању са недаћама, телесна позитивност и трауме које су искусиле припаднице староседелачке заједнице у Аустралији налазе се у најужем избору за овогодишњу награду за фотографију Тејлор Весинг.
Фотографи Катја Илина, Пјере-Или де Пибрак и Дејвид Причард су ушли у ужи избор за престижну награду, а победник ће бити објављен 8. новембра.
Добитник прве награде ће добити 17.500 евра, друге 3.500 евра, а трећепласирани добија 2.300 евра.
Фотографије које ће бити изложене на Кромвел плејсу, новом уметничком центру у јужном Кенсингтону у Лондону, а одабрало је 2.215 фотографа из 62 земље.
Фотографије које уђу у ужи избор обично се излажу у Националној галерији портрета, али је она тренутно затворена због реновирања.
Прошлогодишњу награду освојила је Алис Томлинсон за серију портрета матураната обучених за матурe којe се никада нису одржалe због пандемије корона вируса.
Овогодишња три номинована фотографа су:
Катjа Илина, за портрет Давидa
Рођена 1990. у руском граду Перму, Катjа Илина сада студира фотографију на универзитету у Торонту.
Њена фотографија - Давид - део је серије портрета који славе позитивну слику о телу и преиспитују појмове мушкости и женствености.
Говорећи о портретима, Илина је рекла: „Од Веласкеза до Ингреса, сликари су представљали мушкарце на моћним позицијама или као мишићаве хероје у биткама, док су жене често представљене голе и заваљене, преносећи мекоћу, слабост и отвореност за погледе".
„Желела сам да позајмим такозвани женски говор тела са тих слика и да их упоредим са мушким.
„Бити физички и емоционално јак и даље доминира западним идеологијама и очекивањима од правих мушкараца, али важно је да савремени мушкарци имају право да буду рањиви и нежни и да се не стиде тога".
Пјер-Ели де Пибрак за серију Хаканаи Сонзаи
Пјер-Ели де Пибрак рођен је у Паризу у Француској 1983. године.
Завршио је пословну школу 2009. године, али је одлучио да не настави каријеру у финансијама када су препотнати његови први фотографски портрети, снимљени на путовању у Мјанмар.
Пилбракова серија портрета која је ушла у ужи избор снимљена је у Јапану, где је провео осам месеци у пратњи супруге и деце.
Путујући у регионе у земљи који су најтеже погођени различитим недаћама, окренуо се људима који су показали храброст суочавајући се са проблемима.
У Фукушими је фотографисао становнике који су и даље прогнани из контаминираних домова после нуклеарне несреће пре десет година.
Други портрети су снимљени у некадашњем рударском граду Јубари, који је некада био престоница земље, а који је данас разорен затварањем рудника угља и смањењем становништва
„Сваки портрет произилази из дугих разговора које сам водио са саговорницима о болном догађају у њиховом животу.
„На свим фотографијама забрањујем било какво кретање, као да су заробљени околином без могућности бекства", објаснио је.
Дејвид Причард за серију Омаж припадницама староседелачких заједница
Фотографа из Сиднеја Дејвид Причард је ушао у ужи избор са серијом портрета припадница староседелачких заједница, које су највећи део радног века провеле бавећи се сточарством на крајњем северу Квинсленда.
Њихов физички захтеван посао укључивао је низ дужности, од кувања и других кућних послова до одржавања стоке, а често су радиле и на коњима.
„На било којем нивоу да истражујете аустралијску историју, открићете године траума које су староседеоци претрпели", рекао је Причард.
„Може се само замислити шта су жене поднеле, живећи у удаљеним подручјима, у свету у којем доминирају бела колонијална култура и право.
„Хтео сам да направим портрете који су достојанствени, снажни и лепи и достојни да представљају ове жене данас и у будућности."