Загађење и пластика: Како се Ибица бори с отпадом
- Аутор, Амбер Хак и Шаман Фримен-Повел
- Функција, Викторија Дербишир, ББЦ њуз
- Објављено
Ибица је ове године произвела пола тоне отпада по особи, што је за 14 одсто више од остатка Европе.
Према подацима Фондације за очување природе на Ибици, то је дупло више него што произведе цела Шпанија.
Део проблема лежи у томе што на Ибицу лети долазе милиони људи на одмор.
Активисти кажу да велике гужве, аутомобили и јахте представљају велико оптерећење за природне ресурсе Ибице, јер пластика завршава на плажама и у мору и штетно делује на морску средину.
Како решити овај проблем?
Продуценткиња Блондиш је позната на Ибици по томе да уме да направи добру журку, али је знају и по томе што се бори за одрживост у музичкој индустрији.
Када није за пултом, време користи да образује ди-џејеве, клубове и младе који долазе да се проведу, о пластици за једнократну употребу.
Она каже да је музичка индустрија велики извор оптада, што представља велики проблем тако малом острву попут Ибице.
„Током лета, пуштамо музику по цео дан. Диџејинг је мали део тога, јер смо у принципу ми путници".
Блондиш каже да диџејеви често путују с острва на острво, од земље до земље, пуштају музику и надају се да ће индустрија допринети да се загађење смањи.
„Правимо забаве у рају, а рај има осетљив еко систем, који не може да издржи животни стил града", каже продуцентикња.
Кроз своју кампању, „Ћао, ћао пластико", Блондиш охрабрује уметнике да у својим рајдер листама захтевају паковања без пластике.
„Ћао, ћао пластико" је мали корак напред и уколико диџејеви и клабери га прихвате, имаће велики утицај на клубове", додаје.
Неки клубови на Ибици су већ почели активно да се боре против загађења.
Познати ноћни клуб Пача је први клуб који је престао да користи пластику.
Постоји нада да ће до 2023. године на Ибици престати да се користи платика за једнократну употребу и да ће ноћни клубови који се залажу за забрану пластике бити на неки начин награђени.
Извршни директор Ник Мекејб каже да се у клубу годишње потроши више од 400.000 пластичних сламки и пластичних боца.
За клуб који је основан 1973. године, Ник каже да је Пача као море и песак и да се нада ће се и даље развијати с острвом.
Већ су успели да уклоне сламке, пластичне приборе за јело, кесе за веш и пластичне посуде за храну. Ник додаје да још увек траже решење за пластичне флашице, јер их користе из „безбедносних разлога".
Ед Пронк је Холанђанин, али годинама заједно са партнером одмара на Ибици.
Шокирао се када је видео колико ђубрета плута по води и када су нашли једну корњачу запетљану у пластику.
Пустили смо је на слободу, а онда видели да около плута пуно пластике.
Сада Ед и његов партнер са тимом волонтера свакодневно чисте воду.
Наком само сат времена чишћења, Ед каже да се могу наћи свакакве ствари, пластичне флаше, кесе са храном, конопци, четкице за зубе..."
Једном су успели да да изваде и врата од фрижидера.
„Некада успемо да скупимо и до 30 кеса пластике", каже Ед.
На острву током целе године живи 130.000 људи и ок каже да је туга видети на који начин се и они и туристи понашају према острву.
„Свако ко има иоле савести, престаће да пије из пластичне флаше", рекао је Ед.
