Немачка и фудбал: Шалкеов пад на ивицу егзистенције

Тачно је 5.45 поподне на дан дербија у Гелзенкирхену, а трамвај број 302 поскакује.

Двадесетоминутно, око осам километара дугачко путовање до Велтинс арене, пружа само најаву разуздане буке која нас очекује.

До почетка меча између Шалкеа 04 и Нирнберга остало је нешто мање од три сата.

Посвете Шалкеу у виду налепница, графита и мурала се налазе на скоро свакој расположивој површини, окружене призорима који подсећају на индустријско наслеђе овог краја.

Стадион се налази на брду на ободу града, а испред сваког улаза се налази велики број нестрпљивих навијача.

Арома пива и кобасица и дим цигарета се осећају у ваздуху.

Сат времена пред почетак меча, северна трибина на којој се налазе Шалкеови ултраси је испуњена и бучна.

Пред почетак утакмице на трибинама је 62.000 људи, па је тешко чути и сопствене мисли.

Ово је ритуал карактеристичан за Шалке и изводи се сваки пут када клуб игра међународне мечеве.

У последњих двадесет сезона, осам пута су играли у Лиги шампиона.

Стигли су до полуфинала 2011. године када су изгубили од Манчестер Јунајтеда.

У најскоријем наступу у елитној конкуренцији, 2019. године су стигли до осмине финала када су поражени од Манчестер ситија.

Али ово је сасвим другачија позорница, а и улог је другачији.

Ово је Бундеслига 2, други ранг такмичења у Немачкој.

Шалке, основан 4. маја 1904, дакле, пре 120 година, џин је који се гаси и близу је другог узастопног испадања из лиге и то, по свему судећи - право у заборав.

И поред скорашњих уверавања да су финансије клуба постојане, одрживост овог дуговима оптерећеног клуба је упитна.

Шалке је седам пута био првак Немачке, али само једном после Другог светског рата - у сезони 1957/58.

Како је овај колос - трећи највећи клуб у Немачкој по броју навијача и трећи по броју трофеја у историји лигашког фудбала - успео да стигне до ивице провалије?

И има ли начина да се врати на велику позорницу?

„Њихови навијачи имају апокалиптичне визије", каже новинар Феликс Тамсут, који о фудбалској филозофији пише за Шпигл и друге медије.

„Има у Немачкој још клубова који су у кризи, клубова који проглашавају банкрот, али мислим да до сада нисам видео да се навијачи неког овако великог клуба као што је Шалке понашају на овакав начин.

„Из перспективе немачког фудбала, овакве ствари су шокантне.

„Ради се о огромном клубу, са око 160.000 чланова. Имају више чланова од Реал Мадрида, више од многих великих европских клубова.

„Шалке представља најекстремнији случај клуба који покушава да потроши више новца него што га има".

„То што имате много навијача не значи и да имате новца, али они и даље троше као некада, мислећи да ће се ствари саме решити".

Шалке је 2016. године потписао уговор са тинејџером из Швајцарске Брилом Емболом за, како је тада речено, 25 милиона евра.

Овај трансфер је навијачима саопштен путем видео поруке у којој је поменуто и да је клуб победио конкуренцију у виду Барселоне, Манчестер јунајтеда и Арсенала.

Али три године касније, после 10 голова у 48 првенствених мечева, Емболо је продат Борусији из Менхенгладбаха за дупло мању суму новца од оне која је потрошена за његово довођење.

Набил Бенталеб, који је од Тотенхема 2017. године купљен за 19 милиона евра, отишао је без обештећења када му је истекао уговор.

Емболо и Бенталеб су само два примера лошег скаутинга у последњих неколико година.

И не само да их је Шалке купио за велики новац, већ их је лоше и продао.

Кључни играчи попут Леона Горецке и талената из сопствене школе као што су Сеад Колашинац, Макс Мејер и Жоел Матип, који је требало да обезбеде добар профит клубу, отишли су без обештећења.

Натегнути завршни биланс је био додатно оптерећен у време пандемије ковида-19 када је обустављен прилив новца од улазница и када је преполовљена добит од бундеслигашких ТВ права.

Руска инвазија на Украјину у фебруару 2022. године је донела нагли крај односа са Гаспромом - енергентским џином и главним спонзором клуба, који је већински у власништву руске државе.

„У прошлости су донете неке потпуно погрешне одлуке на које је потрошено много новца", каже Ања Вортман, чланица борда Удружења навијача за ББЦ Спорт.

„Тим који су саставили се није уклопио и није играо добро. Што се тиче тренера, они су ангажовани и отпуштани и то је постала пракса клуба".

Актуелни тренер Карел Герец је ангажован у октобру прошле године и једанаести је тренер Шалкеа у последњих 10 година.

Муњевита серија великих исплата, позамашни проценти дељени приликом трансфера, болне камате пристигле након позајмица новца и глобални догађаји - коначно су стигли на наплату.

Дуг Шалкеа се попео на 217 милиона евра, али и поред тога што се тај дуг смањује, клубу очигледно недостаје добит која долази са такмичењем у елитној конкуренцији.

Клуб је остао и без дугогодишњег председника Клеменса Тониса.

Шездесетседмогодишњи милијардер који се обогатио прерадом меса је често попуњавао рупе у клупском буџету позајмицама, али је 2020. отеран из клуба после 19 година проведених на његовом челу.

Његов одлазак је стигао после извињења због контроверзних коментара о порасту популације у Африци и избијања епидемије ковида у његовој фабрици која се проширила и ван њених зидова.

Клуб сада има шест бодова више од зоне која значи испадање из друге лиге.

Сви испод те црте од које Шалке дели само пет позиција, аутоматски испадају из овог ранга такмичења.

Шалкеови дугови су толико велики да им је Фудбалски савез Немачке (ДФБ) доделио само привремену дозволу за учешће у трећем рангу такмичења наредне године, истичући ликвидност која мора да буде успостављена до краја јуна како би њихове финансије биле спремне за мањи прилив новца од оног који је гарантован у две најјаче лиге у Немачкој.

Уколико испадну из лиге и притом не успеју да испуне услове које је прописао ДФБ, казна ће бити аутоматска деградација на аматерски ниво регионалног такмичења.

Клубу је дата безусловна гаранција да ће моћи да настави такмичење у Бундеслиги 2 у сезони 2024/25, уколико избори опстанак.

Кључне утакмице ће бити оне против два тима са дна табеле - Оснабрука и Хансе из Роштока, а потом и меч са Гројер-Фиртом који је у средини табеле.

Ови мечеви ће одредити судбину клуба.

И поред свих промена и изазова, стреса и неповољних финансијских момената, навијачи представљају једину константу.

„Шалкеов навијач је изнад судбине коју одређује једна утакмица", каже Вортман.

„Навијање за Шалке је одлазак на утакмицу са пријатељима; заједнички одлазак на гостујуће терене".

„Клупске просторије су као бар - ту пијемо, причамо и певамо. Ту влада посебна атмосфера. У Енглеској постоји изрека: 'Пева се само када се побеђује'. Многи немачки клубови су такви. Шалке је другачији".

„Четрдесет хиљада навијача Шалкеа је желело да оде на та последња три гостовања. Та три стадиона у укупном збиру немају толико места на својим трибинама".

Оваква посвећеност Шалкеових навијача за многе представља озбиљан трошак.

Стопа незапослености је у Гелзенкирхену 12,6 одсто, скоро 10 процентних поена већа од немачког просека.

Затварање рудника угља у том крају је значило и губитак великог броја радних места.

Али, понос је остао.

Пре сваке утакмице Велтинс ареном се ори рударска химна Дас Стегерлиед која слави традицију овог краја.

Том Хогланд је бивши играч средине терена Шалкеа који је прошао кроз омладинску школу клуба, а сада је асистент тренера јуниорског У-19 тима.

„Морате да познајете историју клуба. Ово је Рурска област, регија у којој су се налазили рудници угља", каже он.

„Овде постоји мноштво другачијих култура. Различити људи долазе из Италије, Турске и бивше Југославије да овде раде. Ово је немачка регија у којој се напорно ради. Због затварања рудника, цео крај је постао веома сиромашан.

„Неки људи из Гелзенкирхена и околине имају само овај клуб. За њих је он као религија".

„Када би Шалке играо у петој или шестој лиги, подршка навијача би постала само јача. Овде су сви заједно и то је нешто што се преноси с генерације на генерацију.

„Сви овде живе и дишу за Шалке".

Тамсут се слаже.

„Постоји изрека: 'Шалке никада неће нестати'. Чак и када би цео клуб морао да се формира испочетка, навијачи би били ту.

„Ентитет звани Шалке надилази сваког појединца; он живи у срцима многих".

Један од њих је и капитен супарничког тима. Тимо Бекер, који предводи Холштајн Кил, клуб који се бори за промоцију у виши ранг.

Он је некадашњи играч Шалкеа, а тренутно је навијач клуба.

Познат је по томе што поподне игра за Холштајн Кил, а затим увече одлази на северну трибину међу Ултрасе да бодри Шалке.

„Шалке је нешто што је заједничко за све људе овде", каже Вортман.

„Можете да будете доктор, или да сте без посла, али све то није уопште битно. Ми имамо обичај да за то користимо термин kleinster gemeinsamer nenner - најмањи заједнички именитељ.

„Људи не знају за Гелзенкирхен, али ако кажете Шалке - то препознају".

Оне чувене европске ноћи које су створиле репутацију какву има Шалке, сада су далека прошлост.

Одлазак на Олд Трафорд, дом Манчестер јунајтеда, и полуфинале Лиге шампиона су се одиграли пре тачно 13 година.

Једно од омиљених Хогландових сећања долази управо из тог периода - тада је постигао гол против Реал Мадрида за који су пре десет година играли Кристијано Роналдо, Герет Бејл и сви остали галактикоси.

„Као тим смо стекли сећања која ће трајати вечно", каже он уз осмех.

„Био сам повређен за многе од тих утакмица у Лиги шампиона, али док сам био члан омладинске школе клуба, видео сам целу ствар из перспективе навијача.

„Гледао сам историјски значајне играче попут Раула и Класа-Јана Хунтелара. Шалке је одувек био у мом срцу".

„Атмосфера на стадиону је током утакмица Лиге шампиона била невероватна.

„Полуфинале против Манчестер јунајтеда и утакмица у Мадриду на којој сам постигао гол су биле феноменалне".

Хогланд је убеђен да корени опоравка Шалкеа леже у њиховој традицији стварања домаћих ограча.

„Ништа није толико битно као Шалкеова школа фудбала, ни у прошлости, нити у будућности", каже он.

„Сам број играча који је дошао из наше школе - Мануел Нојер, Бенедикт Ховедес, Месут Озил, Јулијан Дрекслер - све су то били чланови репрезентације Немачке који су постали светски шампиони 2014, а прво су играли за Шалке.

„Било је ту још много других играча. Жоел Матип већ десетак година игра за Ливерпул, нападач Бајерна Лирој Сане, некадашњи одбрамбени играч Арсенала Сеад Колашинац, Тило Керер из Вест Хема… толико много великих играча.

„Од круцијалне је важности да створимо нове играче у нашој академији".

Ван самог терена, пут ка успеху није толико јасан.

У Немачкој постоји правило 50+1, које гарантује члановима посед већинских акција клуба и оно код навијача представља тачку поноса.

Протести који се одржавају са жељом да се ово правило заштити су уобичајени и раширени међу многим клубовима.

Неки од навијача Шалкеа, међутим, осећају да је ситуација у клибу толико лоша, да је пожељно да се контрола навијача над клубом разводни да би нове инвестиције могле да се остваре.

Један од услова које су они покренули представља и опција повратка некадашњег председника Тониса.

„Било је много дискусија међу навијачима у последњих неколико година", каже Вортман.

„Људи кажу да желе Тониса јер има новац и може да помогне. Ултраси мисле да је он одговоран за садашњу ситуацију у клубу.

„Он је био краљ. Повлачио је све конце. Сви су радили оно што је он захтевао.

„Сами навијачи нису толико уједињени као што се мисли када их гледате на трибинама како навијају. Током меча сви подржавају тим.

„Неки од навијача не желе примену правила 50+1; они желе да клуб буде продат инвеститорима.

„Из тога можете да видите колико клуб значи људима. Они се боре, и то страствено".

Вортман верује да лабавије тумачење правила може да обезбеди прилив готовине у краткорочне планове Шалкеа.

За њу, постојећа правила омогућују уједначенији однос на самом терену, а постепени повратак у елиту остварљивијим.

„Најбољи пример за то представља пример Униона из Берлина", каже она.

„Они су ове сезоне стигли до игре у Лиги шампиона без велике потрошње новца. Бајер из Леверкузена је освојио титулу.

„И сви који не навијају за минхенски Бајерн су срећни због тога".

„У Немачкој је могуће да са јефтиним тимом будете и даље у конкуренцији за висок пласман. Требало би да сачувамо правило 50+1".

Победа од 2:0 против Нирнберга значи да ће и повратак трамвајем након меча у Гелзенкирхену бити подједнако узбудљив.

Непосредна будућност почиње да поприма неке обрисе. Макар за сада.

Штагод да се деси, Гелзенкирхен се у овим најмрачнијим данима ослања на своју душу.

Јер, баш као што и позната изрека каже: Шалке никада неће нестати.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk