Србија и трговина: Регистар „Не зови" - ко сме, а ко више не сме да зове потрошаче
Аутор фотографије, Reuters/ISSEI KATO
- Аутор, Милица Раденковић Јеремић
- Функција, ББЦ новинарка
- Објављено
Упорно, досадно, позивање трговаца који нуде све „од игле до локомотиве" требало би да постане прошлост, бар за оне људе који сопствени број телефона упишу у регистар „Не зови".
То, међутим, не значи да ће сви нежељени позиви престати јер регистар, који је отворен почетком године, не обухвата све ситуације.
Министарство унутрашње и спољне трговине у писаним одговорима за ББЦ на српском објашњава које позиве потрошачи могу и даље да очекују, а који би уписом броја у регистар требало да престану.
Рампа за настрпљиве трговце, уз пар изузетака
После више одлагања, регистар „Не зови" почео је да ради почетком 2024. године и у њему су бројеви телефона потрошача који не желе да примају позиве.
Трговци имају обавезу да провере да ли је потенцијални купац у том регистру пре него што га позову.
Потрошачи који се упишу у регистар „Не зови" не би требало више да добијају позиве, СМС и ММС поруке у којима трговац нуди неки производ и услугу.
Међутим, ако је потрошач раније оставио број неком трговцу како би добијао обавештења о одређеним погодностима, упис у регистар га неће спасити од понуда.
„У тој ситуацији искључиво тај трговац има право да се обраћа потрошачу, иако се потрошачев број налази у Регистру „Не зови", наводи Министарство.
Подсећају да потрошач у сваком тренутку може да повуче сагласност да га трговац зове на исти начин како је и дао, углавном лично на продајном месту.
Да ли регистар обухвата и мобилне операторе и банке?
Делимично обухвата.
Мобилни оператор код којег потрошач има број, може да упућује промотивне позиве, објашњава Министарство.
То, међутим, не би смеле да чине друге мобилне компаније.
„Мобилни оператори који већ имају закључен уговор са потрошачем могу да му се обраћају и нуде одређене услуге, имајући у виду да постоји облигациони однос и да је легитимна измена уговорних услова", наводи Министарство.
Они додају да се „забрана обраћања потрошачу (уколико је његов број уписан у Регистар) односи на другог оператора са којим потрошач нема закључен уговор, јер у том случају се он сматра трговцем као и сваки други".
С друге стране, банке ће имати право да наставе да позивају своје кориснике и када је њихов број уписан у регистар.
Услуге које пружају финансијске установе, попут банака, регулисане су посебним прописима, па се на њих не примењује Закон о заштити потрошача, на основу кога је настао регистар, објашњавају из Министарства.
Да ли ће политичке странке и агенције смети да позивају грађане?
Укратко, да.
Регистар је настао на основу Закона о заштити потрошача, који регулише однос између потрошача и трговаца, па се стога не односи на обраћање политичких странака физичким лицима, наводи се у одговорима Министарства.
Када су у питању агенције, чији позиви такође нису реткост, ствари нису црно-беле.
„Што се тиче маркетиншких агенција, у сваком конкретном случају се цени сврха обраћања потрошачима.
„Уколико је то ради промоције и (или) продаје одређене робе односно услуге, а агенција се обраћа у име и за рачун одређеног трговца, односи се и на њих", наводе из Министарства.
Аутор фотографије, PA Media
Да ли су дозвољене Вајбер и Воцап поруке?
Ако је потрошач уписао властити број телефона у регистар „Не зови", нису.
Иако је за коришћење Вајбера или Воцапа потребан интернет, њихова употреба је везана за одређени телефонски број, па се забрана односни и на овај вид комуникације, наводе из Министарства.
Како се уписати у регистар „Не зови"?
Постоје три начина, и у сва три случаја захтев се упућује оператору код кога потрошач има број телефона.
Захтев се може упутити физички, у просторијама оператора, електронски или путем апликације.
„Оператори електронских комуникација ће у наредном периоду омогућити корисницима да захтев за упис у Регистар изврше путем апликације.
„У овом тренутку се ради на изради техничких решења", кажу у Министарству.
Упис или испис из регистра може да затражи само корисник телефонског броја и при томе он не доставља никакве личне податке пошто они већ постоје у бази оператора.
Како пријавити трговце?
Потрошачи који добијају позиве од трговаца, иако су се уписали у регистар, могу да се обрате Министарству унутрашње трговине.
„Повреду Закона потрошач може доказати принт скрином екрана мобилног телефона, достављањем спецификације телефонског рачуна или на неки други погодан начин којим се доказује позив трговца потрошачу", наводе из Министарства.
Пријава се може упутити Сектору за заштиту потрошача путем имејла zastita.potrosaca@must.gov.rs или телефона 0800-103-104.
Запрећене новчане казне за трговце који се оглуше о одлуку потрошача да не примају позиве су од 8.000 до 50.000 динара.
