Међународни систем мера: Како су метар и грам пре век и по заменили аршин и педаљ

Иако је први закон о мерама, којим је уведен метарски систем, Скупштина Кнежевине Србије усвојила 1873. тек 18 година касније у земљу ће стићи прототипови дужине метра и тегова од килограм и то ће нове мере заиста увести у животе занатлија и трговаца.

Званично ће мере ступити на снагу 1. јануара 1880. године.

Век и по откако су метри, заменили дотадашње мера попут аршина, лакта и педља, Међународни систем јединица (СИ систем) ове године званично је проширен.

И даље има истих седам основних јединица, али је њихов опсег већи како би се изразиле неке јако велике и изузетно мале мере.

Пошто већина становништва сваког дана ствара нове фотографије, снимке и документе који се мере гигабајтима и терабајтима, за мерење укупне количине података већ се користе цифре са 24 нуле.

Међутим, научници су увидели да ни то није довољно.

Зато су уведене оне са 27 и 30 нула, помоћу којих може да се искаже и маса планета.

Рона и квета засад највеће, ронто и квекто најмање

Када треба изразити нешто веома велико користе се префикси попут кило, мега, тера, гига или за веома мале мили, микро, нано.

Тако је мерење много лакше за тумачење и комуникацију.

На пример, 0,0045 метра постаје 4,5 милиметара, а 34 000 000 000 бајта много је лакше замислити као 34 гигабајта.

После три деценије додата су по два префикса на горњем крају и два на доњем крају СИ система који сада могу да се користе у целом свету.

Научници који се баве мерењем и представници готово свих влада изгласали су то у новембру 2022. на Генералној конференцији за тегове и мере.

Префикси за веома мале бројеве корисни су за квантну науку и физику честица, док ће оне за за највеће мере бити коришћене, рецимо, да се њима изразе огромне количине дигиталних података, које експоненцијално расту сваког дана широм света.

Професор Ричард Браун, шеф метрологије у Националној физичкој лабораторији (НФЛ) Велике Британије, предложио је четири нова назива.

За веома велике бројеве - рона и квета, што су бројеви са 27, односно 30 нула.

ронa за 10 на двадесетседми или 1 000 000 000 000 000 000 000 000 000

квета за 10 на тридесети или 1 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000

Примера ради, планета Земља је тешка шест ронаграма, док је далеко већи Јупитер тежак око два кветаграма.

Придружују им се и њихове мале колеге које ће највише користити квантни физичари - ронто и квекто.

ронто за 10 на минус двадесетседми или 0,000 000 000 000 000 000 000 000 001

квекто за 10 на минус тридесети или 0,000 000 000 000 000 000 000 000 000 001

Маса електрона, негативно наелектрисане честице унутар атома, износи један ронтограм, а маса једног бита података на мобилном телефону отприлике је квектограм, наводи се у видеу британске НФЛ.

„Када је реч о јотабајтима, а јота је била највећи префикс, нисмо ни близу краја.

„Логично је и да се дно скале симетрично продужи јер то може користити квантним научницима који мере веома, веома мале ствари", рекао је Ричард Браун за агенцију Франс прес.

Ово је прво проширење опсега СИ префикса од 1991. године.

Како је настао СИ систем?

Метарски систем јединица настао је у Француској 1795. после револуције како би се створио систем мерних јединица „за сва времена, за све народе", за разлику од дотадашњих, које су се ослањале на ауторитет и често се мењале с променом власти или владара.

Замисао је била да се јединице ослоне на природне промере, одабрати за сваку величину по једну јединицу, а од ње децималним поступком правити веће и мање јединице.

За јединицу дужине одабран је 40-милионити део дужине меридијана, назван метар, који је касније прецизније стандардизован.

Опште усвојена скраћеница СИ потиче од француског назива Le Système International d'Unitiés.

Али упркос свом техничком мајсторству и труду који је уложен у дефинисање новог мерења, нико није желео да га користи, писао је ББЦ.

Људи нису били ради да одустану од старих начина мерења јер су они били нераскидиво повезани са локалним ритуалима, обичајима и трговином.

На пример, ел, француска мера тканине, углавном је била једнака ширини локалног разбоја, док се обрадиво земљиште често мерило у данима или јутрима, што се односило на количину земље коју је сељак могао да ради за то време.

Париске власти су биле толико огорчене због одбијања јавности да прихвате новотарије да су чак послале полицијске инспекторе на пијаце да спроведу нови систем.

На крају, 1812. године, Наполеон је напустио метрички систем и до званичног уласка у употребу проћи ће деценије.

Данас је СИ систем најшире коришћен систем јединица, који омогућује трговину широм света, као и сва остала мерења.

Научници целог света користе те јединице.

СИ систем омогућује да се изразе најразличитије мере, али се састоји од седам основних јединица килограм (маса), секунд (време), метар (дужина), ампер (електрична струја), келвин (термодинамичка темптература), мол (количина сусптанце), кандела (јачина светлости).

Како су мере стигле у Србију?

После закона из 1973, Kнежевина Србија је 30. октобра 1879. приступила Метарској конвенцији, наводи се на сајту Дирекције за мере и драгоцене метале.

На Првој генералној конференцији за тегове и мере државе чланице су позване да преузму прототипове метра и килограма и тако оне стижу у Србију.

Од првог јануара 1880. у Србији су ступиле на снагу обавезне метарске мере.

Мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља, али је то наишло на негодовање и домаћих занатлија.

Аршин је био стара мера за дужину, а означавао је „раздаљину од врхова ручних прстију до рамена", око 70 центиметера.

Педаљ је био дужина између палца и врха средњег прста руке, али је зависило од величине шаке оног ко мери. Износио је у просеку око 20 центиметера.

Увођење метричког система тегова и мера једно је од постигнућа економисте и политичара Чедомиља Мијатовића.

Први Закон о мерним јединицама и мерилима у послератној Југославији донет је у ФНР Југославији 4. новембра 1961. године.

Тада Југославија приступа свеже формираном Међународном систему јединица (СИ) који је управо донет на 11. Генералној конференцији за тегове и мере из 1960. године и законом прописује употребу мерних јединица.

Погледајте и видео о генију који је променио свет

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk