Корона вирус: У Србији два дана више од 5.000 заражених, где је и шта ради Кризни штаб

„Уводе се нове епидемиолошке мере", „маске су обавезне, физичка дистанца и прање руку", „крива је зарављена", „вакцине су оружје, неопходан је колективни имунитет"- све ове и многе друге термине у претходних годину и по дана од избијања епидемије корона вируса у Србији научили смо попут песме.

Ове и друге реченице изговарали су свакодневно људи из Кризног штаба за борбу против корона вируса које смо добро упознали за ово време.

Неке од њих, међутим, више не виђамо тако редовно као током већег дела 2020. године када је корона вирус био у првом, другом, трећем таласу.

Иако број заражених корона вирусом у Србији већ два дана премашује пет хиљада, седница Кризног штаба још није заказана.

То је у среду за ББЦ потврдио епидемиолог Бранислав Тиодоровић, наводећи да очекују позив јер би „апсолутно требало" сазвати састанак због све бржег ширења заразе, али и нагласио да то не ради медицински део стручног тима.

Кризни штаб за сузбијање заразне болести Ковид-19 има 30 чланова - отприлике половина су лекари, а друга половина су политичари.

Предводе их премијерка Ана Брнабић и министар здравља Златибор Лончар, а међу њима су и многи министри и локални званичници, као и представници Војске Србије и Министарства унутрашњих послова.

„Ми смо се из медицинског дела изјаснили о томе да је неопходно спровести оштру контролу постојећих мера и проценити да ли је у неким деловима земље, јер није свуда иста ситуација, потребно применити неке друге мере", каже Тиодоровић.

Подсећа да те кораке може да предузме и локална самоуправа и као добар пример наводи разматрање да се уведе ванредна ситуација у граду Крагујевцу.

У Србији је до сада забележено више од 794.000 случајева заразе, а преминуло је 7.445 људи.

Према званичним подацима, у Србији је до 7. септембра једну дозу вакцине примило 2.951.187 људи, ревакцинисано је 2.826.635, а трећом дозом имунизовано је 269.386.

Где су и шта раде?

Државни секретар у Министарству здравља Србије Мирсад Ђерлек изјавио је у уторак да је извесно је да ће Kризни штаб увести две нове мере за сузбијање пандемије корона вируса - ковид пропуснице и смањење броја људи на окупљањима.

Када ће Кризни штаб заседати није прецизирао.

Последња седница овог тела одржана је пред почетак школске године 24. августа када је одлучено да ђаци крену у школу по моделима који зависе од броја заражених.

У међувремену, број новозаражених расте из дана у дан, а лекари који су на почетку пандемије били „прва постава" и најистакнутија лица Кризног штаба не виђају се често.

Епидемиолог Предраг Кон, вероватно најчешћи гост телевизијских емисија, у последње време гласно се залаже за вакцинацију деце и обавезну имунизацију здравствених радника.

Иако је прошлог јуна напунио 65 година, што је законски рок за пензију, Кон је и даље врло активан у борби против пандемије.

Као представника „струке" прошле године за државни празник 11. новембра, председник Србије Александар Вучић одликовао га је заједно са доктором Мијомиром Пелемишем - Орденом Kарађорђеве звезде првог степена.

И инфектолог Пелемиш је део Кризног штаба од марта 2020.

Истом приликом, за Дан примирја Орден Kарађорђеве звезде другог степена припао је и осталим њиховим саборцима докторима Бранимиру Несторовићу, Срђи Јанковићу, Браниславу Тиодоровићу, и Горану Стевановићу, директору Инфективне клинике у Београду.

Без ордена је остала једино докторка Дарија Кисић Тепавчевић, иако је председник рекао да га је „заслужила трудом, радом и ангажманом".

Неколико седмица раније, Кисић Тепавчевић је постављена за министарку рада и социјалне политике.

У последње време, она се чешће појављивала у тој улози, али понекад говори и о пандемији, па је тако 20. августа саветовала грађане да и трећу дозу вакцине приме од истог произвођача, осим ако је реч о Спутњику.

Имунолог Срђа Јанковић није мењао радно место, и даље је запослен у Универзитетској дечијој клиници у Тиршовој.

У једном од последњих гостовања на РТС-у 1. септембра изјавио је да „још није одзвонило корони", и да би и даље требало да се људи пазе, иако су се сви уморили од бројања „нових таласа и пикова".

За разлику од њих, у већем делу медија са националном фреквенцијом готово да је немогуће видети пулмолога и педијатра Бранимира Несторовића, који је остао упамћен по слободним тумачењима епидемије на самом почетку.

Нико од њих није одговарао на позиве и поруке ББЦ новинара, осим доктора Тиодоровића.

„Што се тиче медицинског дела кризног штаба нема затишја, ми смо све ово време, рачунајући и летњи период и одморе, кад су се људи потпуно опустили не само код нас, него у целој Европи, стално били на окупу и у контакту.

„Стално смо предлагали мере, још почетком јула сам јавно рекао ово ће се претворити у један нови удар, то су радиле и моје колеге", каже Тиодоровић.

„Епидемија невакцинисаних"

Тиодоровић већ два месеца тражи увођење ковид пропусница - потврде да је неко вакцинисан или да је тестиран негативно или да има лекарски налаз да је прележао вирус и створио природни имунитет.

Такви дигитални сертификати уведени су већ у многим земљама Европе и света, али у појединим има и оних који протестују због тога, попут Француске.

Има мишљења да је увођење таквих сертификата дискриминација, односно кршење људских права и слободе кретања.

Поједини стручњаци у Србији, међу којима и чланови Кризног штаба, предлажу и обавезну вакцинацију за одрећене категорије становништва, пре свега здравствене раднике.

Председник Србије Александар Вучић у више наврата је рекао да обавезна вакцинација, иако је лично подржава, и евентуално увођење ковид пропусница не би били у складу са Уставом.

„Није то никаква дискриминација, то није угрожавање људских права", каже Тиодоровић.

„Дошли смо у ситуацију да морамо отворено да кажемо да је ово епидемија невакцинисаних који угрожавају чак и оне вакцинисане", истиче Тиодоровић, саветник у нишком Институту за јавно здравље где је годинама био директор.

Угрожени су, каже, поготову вакцинисани хронични болесници - срчани, плућни и дијабетичари.

„Не видим да смо ми већа демократија и да је код нас већа заштита уставних и људских права од Француске, Италије, Велике Британије или Немачка.

„Погледајте ко је све у Европи увео примену тих пропусница, све се то може", напомиње Тиодоровић.

Лекари су, додаје, тражили и да се препоручи вакцинација деце од 12 до 15 година, што је удружење педијатара и подржало, али да су већи проблем одрасли.

„Шта значи да уведемо обавезну вакцинацију деце у том узрасту, а да њихови родитељи нису ни 50 одсто вакцинисани.

„Радноактивно становништво од 25, 30 година до 55 година вакцинисано је на нивоу 43 одсто, тај степен није добар", истиче доктор.

У том делу становништва су они који се, додаје, највише крећу, ишли су на одморе, заражавали су се, а нису вакцинисани.

„Да смо сад на 70 одсто обухвата вакцинације могли бисмо и ми као Шведска да кажемо `доста је са мерама, не требају нам више`", закључује Тиодоровић.

Шведска од 29. септембра укида готово све преостале епидемиолошке мере због високе имунизације становништва и ниске стопе смртности која траје од почетка лета, саопштили су званичници.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk.