Проблем три тела: „Нефилмични" кинески научнофантастични роман који је постао Нетфликсов хит

Једно јутро у Пекингу 1967. године студенткиња астрофизике Је Венђи присуствује сцени у којој паравојне трупе пребијају њеног оца.

Нешто касније, она постаје део војног програма у Монголији као део договора по којем ће избећи сопствену казну, уз услов да никада више не сме да напусти ту војну базу.

У тој леденој касарни, испод огромне параболичне антене, она губи веру у човечанство.

Живот посвећује истраживању и успева да направи научни искорак који ће довести до емисије моћних радио сигнала у свемир.

Овај подвиг ће имати озбиљне последице, а све је почело тог судбоносног дана у Пекингу.

Ово је само пука назнака заплета који се простире читавим свемиром у серији Проблем три тела - научнофантастичном епу који се бави тајанственим научним програмом, ванземаљским врстама из соларног система који се налази иза звезда и чудном видео игром која се бави успоном и падом великих цивилизација у распону од неколико миленијума.

Роман бестселер пекиншког писца Лијуа Цисина који представља први део трилогије Беседа о Земљиној прошлости, некада се сматрао немогућим за филмску адаптацију због збуњујућих временских скокова, филозофских дилема и детаљних описа научних теорија (кинеска филмска адаптација је 2017. године завршила у некој фиоци).

Она сада ипак стиже до свих светских ТВ екрана путем Нетфликсове серије, окаснелог повратничког пројекта продуцената Игре престола, Дејвида Бениофа и Д. Б. Вајса.

Трејлер серије:

Прве реакције критике су подељене по питању успешности пројекта.

Ипак, оно што је евидентно је невероватан успех оригиналног романа - првог романа серијализованог у кинеском СФ магазину Свет научне фантастике 2006. године, као и превода на енглески језик који је за западно тржиште припремио Кен Лиу 2014. године.

Љубитељи књиге су и Барак Обама и Џорџ РР Мартин, писац Игре престола.

Након добијања престижне награде Хуго за најбољи роман 2015. године (којом је Лију ушао у друштво аутора Дине Френка Херберта и Исака Асимова, аутора Задужбине), књига и њена два наставка су широм света продати у скоро девет милиона примерака.

Лију се данас сматра човеком који је кинеску научну фантастику ставио на светску мапу што је заиста невероватан успех с обзиром на историјско потискивање са којим се овај књижевни жанр суочавао у његовој земљи.

„Током 40 дана је само у Пекингу на смрт пребијено више од 1.700 жртава", пише у једном пасажу на почетку енглеског превода романа Проблем три тела.

„Многи су изабрали лакши пут не би ли избегли ово лудило".

Радња романа је смештена у 1967. годину; у периоду од наредних 10 година, око два милиона људи је нестало током Културне револуције у Кини када је радикални студентски покрет Црвена гарда почео да насилним путем поново успоставља комунистичку доктрину Мао Цедунга.

Многе жртве су извршиле самоубиство не би ли ,,окончали болни прогон" - чиме се алудира на необјашњена самоубиства научника у заплету серије.

Али оно што је још убедљивије од начина на који историја добија своје обрисе у данашњем свету приказаном у Лијувом роману је начин на који је Маов режим обликовао пут којим ће научна-фантастика кренути у правом свету.

Успавана научна-фантастика

Лију је рођен 1963, само три године пре него што је Културна револуција отпочела - ради се о времену у којем су научници, писци и други интелектуалци били проглашавани за контрареволуционаре и смештани у радне логоре ради „прекомпоновања мисли", каже др Хуа Ли, професорка кинеског језика на државном универзитету у Монтани и ауторка књига као што је Кинеска научна фантастика након Маове ере.

На страну и партијска пропаганда, али мало је књига које су биле објављене у то време - а писцима научне фантастике је навигација кроз турбулентан политички период тог времена била нарочито компликована.

„Многи уобичајени мотиви су били табуи", каже Хуа.

„Тако, на пример, током Маове ере, марксистичко-лењинистичка доктрина није остављала простор за веровање у могуће постојање ванземаљаца у свемиру".

Све технолошке иновације и научне амбиције само су представљале производе корумпираног западњачког капитализма.

„Кинеска научна фантастика је остала успавана у периоду од раних 1960-их до 1976. године", каже Хуа.

Међутим, баш као што је откривено и у поговору романа Проблем три тела, шестогодишњи Лију Цисин је свеједно био погођен „неописивом радозналошћу и чежњом" након што је сведочио лансирању првог кинеског вештачког сателита у априлу 1970. године.

Након што је неколико година касније открио кутију препуну књига - у којој је било и Путовање у средиште Земље Жила Верна - испод кревета свог оца, нашао је у себи одлучност, баш као и његов лик из романа Је Венђи, која ће на крају имати далекосежне последице.

„Моја упорност потиче из речи мог оца", рекао је Лију 2019. године за новине Гуангминг Дејли, „који је објаснио да о тим… бићима која су се базирала на науци, може да се чита само у тајности".

Председник Мао је умро 1976. године и баш као што је „ужас који је током Културне револуције искусила Је Венђи" почео да јењава и у Проблему три тела, тако је почела да се рађа и ера реформи и отворености спрам интелектуализму и Западу, па је и научна фантастика почела да се буди доласком Денга Сјаопинга и његовим учвршћивањем на власти 1977. године.

Денг је те године објавио да су „наука и технологија примарна продуктивна сила".

Научни уметнички и литерарни магазин је почео да објављује оригиналну и преведену научну фантастику 1979, па је и млади Лију по први пут почео да пише.

Али баш као што је и поновно појављивање „кошмарних сећања" убедило Је да „права мука тек почиње" у роману Проблем три тела, тако је и Комунистичка партија Кине поново почела да омета развој научне фантастике.

Опрезни због све јачег ширења западњачких идеја у Кини, Денгови противници су почели да дижу глас против његове либералне политике, па је Комунистичка партија 1983. године покренула кампању против „духовног загађења" које је имало за циљ „ширење западњачке 'буржоаско-либералне идеје'", каже Хуа.

Биро задужен за пропаганду је „издвојио специфичне литерарне жанрове и кренуо у напад и сузбијање „научнофантастичних дела која су се бавила духовима, насиљем, сексом, ненаучним претпоставкама и прикривеном критиком социјализма" - све су то биле теме које су проглашене за распиривање „духовног загађења".

Кључни аутори, попут Је Јонглија који је писао приче о свемирским путовањима након што је Кина лансирала први сателит у орбиту, били су анатемисани, док је Научни уметнички и литерарни магазин био приморан да објављује само научне радове и да промени име у неупадљиве Чудне приче.

За само неколико месеци, Денг је обуставио кампању, али „многи писци научне фантастике су", како каже Хуа, „разочарани и емотивно повређени, већ били напустили ово поље деловања".

Иако се научна фантастика поново појавила, политичка обзирност је кочила тај процес.

Први роман Лију Цисина, Кина 2185 (сајберпанк фантазија која се бавила васкрсењем Маоа у виртуалној стварности), из 1989. године, пружа фасцинантан пример научнофантастичног наратива „који је спречен да се појави у штампаном издању због осетљиве друштвено-политичке теме, али је касније ипак објављен онлајн", каже Хуа (многа таква дела, додаје она, касније су избрисана).

Овај роман је завршен само два месеца пре него што су ангажоване трупе које ће у крви угушити протесте на Тјенанмен скверу (на којем се дешава и уводно поглавље романа) - догађају који ће уништити све планове магазина Свет научне фантастике (што је била најновија инкарнација Научног уметничког и литерарног часописа) да угости највеће писце овог жанра у Ченгдуу 1991. године.

Инцидент на Тјенанмену је шокирао потенцијалне госте из других земаља, па је на крају конференцији присуствовало само десетак страних аутора, иако је то требало да буде много значајнији скуп.

Научна фантастика у Кини данас

Данашња Кина је другачије место он оног у којем је растао Лију.

После брзог економског развоја из 1990-их година, земља се модернизовала у просперитетну нацију, али је постала позната и по технологији за распознавање лица која је постала алатка за државни надзор становништва, затим по друштвеном кредитном систему који грађане рангира по њиховој лојалности, као и по свемирском програму који сада поседује највише вештачких сателита (више од 600 их је само у Земљиној орбити).

„Драматична трансформација Кине је сама по себи футуристичка", рекао је писац научне фантастике Хан Сонг у тексту из 2013. године Кинеска научна фантастика: Одговор на модернизацију, у којем описује „научну фантастику" као термин којим се описује и кинеско економско чудо.

„Стварност… је фиктивни производ".

И заиста, у складу са технолошким развојем, научна фантастика је процветала у Кини.

Западњачке књиге од Хугом награђених аутора попут Филипа К. Дика и Артура Кларка, почели су да пристижу на полице књижара током 1990-их, баш као и филмови попут Парка из доба Јуре и Матрикса који су се појавили у биоскопима.

До краја 20. века, часопис Свет научне фантастике је достигао тираж од 400.000 примерака и тако постао најпопуларнија публикација те врсте у Кини.

Још једна адаптација Лијуовог дела се појавила 2019. године - настала по новели Лутајућа Земља - и постала кључни фактор кинеске научнофантастичне кинематографије након што је зарадио запањујућих 673 милиона долара на кинеским биоскопским благајнама.

Па шта се то онда променило?

„Државна цензура је релативно строга када се ради о друштвено-политичким темама", објашњава Хуа, али је „релативно релаксирана када се ради о технолошко-научним делима".

Због тога највећи број писаца аутоцензурише сопствена дела, док се осетљиве теме попут алтернативне историје углавном избегавају.

Све до 2013. године наративи који су укључивали путовање кроз време су били забрањени у ТВ драмама због евентуалног мањка поштовања према кинеској историји.

Без обзира на то, друштвено-политичка критика није потпуно напуштена: „критицизам спрам Културне револуције није забрањена тема у Кини", рекао је преводилац Проблема три тела Кен Лиу за портал Редит 2015. године.

Али и поред тога што је Лију проглашен за првог писца из Азије који је освојио награду Хуго 2015. године - за причу о астронауту који плута на 3,5 милиона километара од Земље у Међународној свемирској станици - и ова књига као да је издала осетљиву природу сопственог зачећа.

Сва поглавља књиге која се дешавају у време Културне револуције (као и уводно поглавље романа Проблем три тела, издање на енглеском језику), у оригиналној кинеској публикацији су померена у средиште књиге због страха да ће бити оцењена као превише политички обојена од државних цензора (ово је био нарочито осетљив тренутак у време када се обележавало 30 година од краја Културне револуције).

Осам година касније, прва конвенција научне фантастике која је организована у Кини и на којој су додељиване Хуго награде, била је укаљана контроверзом након што је неколико номинованих аутора 2023. године било без објашњења изузето од евентуалног освајања награде што је изазвало сумње да је Комунистичка партија Кине овде умешала своје прсте из политичких разлога.

Бениоф и Вајс, чија нова Нетфликсова серија почиње на исти начин као и енглеско издање књиге, не морају да брину због цензуре. (Потпуно различита верзија адаптације романа Проблем три тела је направљена за кинеско тржиште и као таква је почела да се у Кини приказује у јануару 2024. године).

Уместо тога, западњачки продуценти серије, чија прича се шири и одудара у односу на Лијуове романе, мораће да се суоче са критичким оценама њихове публике.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uк