Балкан: Преминуо новинар Мирко Кларин, „духовни отац" Међунардног кривичног суда за бившу Југославију

Новинар и правник Мирко Кларин, оснивач новинске агенције Сенсе, која је из Међународног кривичног суда за бившу Југославију, извештавала о свим судским процесима, доказима, али и дешавањима ван суднице, преминуо је у 80. години.

Оснивање те агенције која је прецизно, објективно и са ширим контекстом свима који су хтели преносила информације из хашких судница, највећа је заоставштина Кларина, сматра Еуген Јаковчић који је са њим сарађивао.

„Миркова Сенсе је надилазила све оне, а ту првенствено мислим на медије и институције власти земаља бивше Југославије, који су покушавали да извештавајући из Хага презентују свој наратив.

„Он је извештавао у правом чињеничном контексту, дајући и околности и смештајући догађаје у њихов прави оквир", каже Јаковчић за ББЦ на српском.

Овај некадашњи портпарол организације Документа, а данас Српског народног вијећа у Хрватској истиче да суд у Хагу „никада није имао свест колико је важно да чињенице које се тамо говоре дођу у регион" и да јавност на Балкану буде информисана.

„Рекао бих да је Мирко преузео ту улогу и да ју је извршио на најбољи могући начин", каже Јаковчић.

МКСЈ и посебно једно од најважнијих процеса - суђење југословенском и српском председнику Слободану Милошевићу допринели су томе да се суочимо с оним што је рађено у наше име, изјавио је Кларин за ББЦ 2021.

„Практично, да нема Трибунала не бисмо ни данас знали шта нас је снашло и шта нам се догодило.

„Никад не би нико истражио никакве злочине, хапсили бисмо туђе, а не наше и само бисмо говорили о томе шта су нам други учинили и шта смо преживели као жртве", рекао је Кларин за ББЦ.

Када је говорио „ми", мислио је на све учеснике сукоба у региону - појаснио је у телефонском разговору.

Заоставштина Мирка Кларина је веома значајна, не само за садашње, већ и за будуће генерације, каже Наташа Кандић, оснивачица Фонда за хуманитарно право.

„Сви они којима је стало до истине о томе шта се догодило у прошлости не могу да прежале.

„Он је урадио све оно што је требало државе да ураде, да оформе тимове који ће професионално да извештавају, не тога није било, ко год је послат да прати суђења није могао да се приближи ономе што је радио и писао Мирко Кларин", каже Кандић.

Кандић га описује као новинара и правника „без премца", који је успео да једнако објективно, са великим правним даром извештава о свим суђењима пред МКСЈ без обзира ко је починилац, ко жртва.

„Не може му се ставити ниједна замерка у вези са неком пристрасношћу, а чак смо и код неких судија могли да приметимо пристрасност.

„Кларин је био блистава, бриљантна личност који нам је помогао да сви боље разумемо суђења пред Хашким трибуналом", каже Кандић.

Како је текао његов пут?

Мирко Kларин рођен је 1943. у Трогиру, Хрватска.

Иако му је новинарска каријера трајала готово шест деценија, он је по струци био правник са дипломом Правног факултета у Београду.

Јаковчић га памти као дикретног и преданог уредника који је сваки извештај новинара из суђења пажљиво читао и прегледао.

„Знао се шалити, да је за разлику од свих ових ратних злочинаца који су дошли у Хаг па неки већ и отишли, одслуживши казне, он радећи у малој соби где је Сенса имала просторије, као да је осуђен дуже од свих", препричава Јаковчић.

Пре рада у малој соби у седишту Хашког трибунала где је Сенсе имала просторије, Кларин је већ имао богато новинарско искуство.

Од 1966. радио је као репортер, страни дописник, уредник, спољнополитички и главни уредник водећих дневних листова и недељника у бившој Југославији.

Током осамдесетих се бавио сукобима и кризом на Блиском Истоку и тероризмом у Европи.

Основао је специјализовани медијски сервис Сенсе.

Касније је као главни уредник редовно пратио, не само рад МКСЈ, већ и Међународног суда правде у Хагу у свим поступцима који су се односили на Балкан.

Мирко Кларин је својеврсна претеча оснивања и „духовни отац" Хашког трибунала, наводи Јаковчић.

„Он у пролеће 1991. пише текст у Борби 'Нирнберг сада' у којем позива међународну заједницу да оснује превентивно међународно тело које ће бити опомена свим онима који се спремају чинити ратне злочине и који већ у ратнохушкачким плановима имају то као програм, премештање становништва, све оно што смо касније гледали.

„Знајући на темељу југословенске историје и искуства, а познајући тадашње политичке актере на подручју бивше Југославије он као да је слутио и знао да долази тешки крвави обрачун у ком ће многи невини људи, цивили страдати", истиче Јаковчић.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију основан је одлуком Савета безбедности маја 1993. године.

Наредне три деценије радио је на томе да се на основу чињеница и међународног права дође до истине и правде, да се починиоци казне.

Давао је подршку свим удружењима породица жртава и цивилном сектору.

И његова агенције Сенсе у међувремену је прерасла у Центар за транзицијску правду са седиштем у Пули, где је и Кларин живео до смрти.

Овај центар је, када су завршена суђења у МКСЈ, од огромне архиве докумената, извештаја и чињеница правио документарне филмове и интернет презентације комликованих догађаја на разумљив начин.

Међу њима су „Сребреница у осам чинова", „Олуја у Хагу" и многи други данас доступни на сајту.

„Као што се веома слабо извештавало у току самих суђења, тако смо се после суочили са негирањем чињеница и злочинцима који су одслужили неке казне, па су се у регију враћали као својеврсни јунаци властитих земаља.

„Док су суђења трајала имао је борбу да извештава о тим чињеницама, да дођу тачне у јавност, а након тога се бавио како те чињенице презентовати како би се фалсификовање чињеница зауставило", каже Јаковчић.

Мирко Kларин ће остати упамћен као новинар са неприкосновеним осећајем за правду, саопштили су из Удружења жртава и сведока Геноцида и Покрет Мајке енклаве Сребреница и Жепа.

„Мирко ће остати у нашим сећањима као борац за истину и правду", поручено је уз изјаве саучешћа породици, преноси Ослобођење.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk